https://lat.sputnikportal.rs/20260928/dramatican-kraj-na-pacifiku-kompanija-spejs-eks-lansirala-raketu-u-zemljinu-orbitu-video-1203833846.html

Dramatičan kraj na Pacifiku: Kompanija „Spejs eks“ lansirala raketu u Zemljinu orbitu /video/

Dramatičan kraj na Pacifiku: Kompanija „Spejs eks“ lansirala raketu u Zemljinu orbitu /video/

Sputnik Srbija

Kompanija „Spejs eks“ Ilona Maska danas je prvi put lansirala svoju ogromnu letelicu „Staršip“ u orbitu i uspešno rasporedila do sada najnaprednije satelite... 28.09.2026, Sputnik Srbija

2026-09-28T21:59+0200

2026-09-28T21:59+0200

2026-09-28T21:59+0200

nauka i tehnologija

nauka i tehnologija

društvo

svemir

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/1c/1203833536_0:204:3072:1932_1920x0_80_0_0_273364cc7ca9402e89cd4cab99f27003.jpg

Letelica je ponovo ušla u atmosferu iznad Tihog okeana i spustila se u vodu severno od Havaja, tri sata nakon poletanja iz Teksasa.Kompanija je planirala let u trajanju od 10 sati, tokom kojeg bi letelica šest puta obišla Zemlju, kako bi dokazala spremnost za program Artemis svemirske agencije NASA, čiji je cilj istraživanje Meseca.Prilikom spuštanja u vodu, „Staršip“ se prevrnuo i zahvatio ga je plamen, što je predstavljalo dramatičan kraj misije. Letelica „Staršip“ zamalo nije stigla do orbite nakon što se jedan od njenih motora prerano ugasio. Pošto su ostali sistemi funkcionisali besprekorno, a neispravni motor više nije bio potreban, kontrolori leta su, nakon nekoliko minuta, odlučili da nastave prema planu.Administrator NASA Džared Ajzakman čestitao je kompaniji „Spejs eks“na dostizanju orbite i na tome što je „svaki korak sprovela na bezbedan, odgovoran i, pre svega, inspirativan način“.Sateliti Starlink i skraćeni letMaskova vodeća raketa, najveća i najmoćnija ikada napravljena, nosila je 26 najnovijih satelita Starlink koji treba da se pridruže floti od 11.000 starijih modela koji već pružaju internet usluge. Ubrzo nakon što su sateliti izašli iz rakete, doneta je odluka da se let prevremeno okonča, a razlog nije naveden.Bilo je to četrnaesto lansiranje „Staršipa“sa južnog dela Teksasa u poslednje tri godine, ali prethodni probni letovi nisu odmicali dalje od Indijskog okeana.Ovog puta, „Spejs eks“ je imao nameru da letelica obiđe planetu na visini od oko 270 kilometara ne samo jednom, već šest puta tokom gotovo deset sati i da na kraju sleti u Tihi okean, blizu obale Čilea.Iako je „Staršip“ dostigao odgovarajuću orbitu krećući se brzinom od oko 28.000 kilometara na sat, kontrolori leta odlučili su da zbog bezbednosti vrate letelicu nekoliko sati ranije, nakon svega nekoliko krugova.Sledeći koraci i program ArtemisU zavisnosti od rezultata prvog orbitalnog leta, sledeći „Staršip“bi mogao da se vrati na lansirnu rampu tako što bi ga ogromne mehaničke ruke uhvatile dok lebdi.Ako taj manevar hvatanja uspe, a Mask procenjuje da su šanse za to podjednake ili čak i nešto veće, „Spejs“ eks će ponovo lansirati tu letelicu pre kraja godine, ili početkom naredne.Raketa visoka 124 metra od samog početka je dizajnirana tako da bude u potpunosti višekratno upotrebljiva, što je ključno za smanjenje troškova lansiranja.„Spejs eks“ ubrzano radi na sertifikaciji „Staršipa“ za orbitalni let, što predstavlja ključni korak ka putovanjima na Mesec i Mars.Misija Artemis III predviđena je već za sledeće leto i podrazumeva niz od tri lansiranja i vežbu spajanja u Zemljinoj orbiti između kapsule „Orion“sa astronautima i konkurentskih letelica za sletanje na Mesec.Prvo će poleteti „Blu mun“ Džefa Bezosa, zatim „Orion“, koji će se približiti radi povezivanja, a potom i Maskov „Staršip radi“ spajanja sa „Orionom“nakon što se Blu mun odvoji.U okviru naredne misije Artemis IV, planirane za period ne ranije od 2028. godine, astronauti bi sleteli na Mesec u letelici „Blu mun“ili „Staršip“, u zavisnosti od toga koja od njih bude prva spremna.U kasnijim misijama na Mesec naizmenično bi se koristile letelice kompanija ova dva milijardera.Pogledajte i:

2026

Vesti

sr_RS

nauka i tehnologija, društvo, svemir