Sve je tako bilo, pa i gore! Potresna projekcija Lordanovog filma — pred preživelima ustaškog zla
20:26 27.09.2026 (Osveženo: 21:16 27.09.2026)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Najviše me je pogodilo kada su rastavljali decu od roditelja – sve pogađa: šta su nam samo radili, priča kroz teške uzdahe Anka Ranđelović, jedno od dece koja su preživela ustaške logore smrti, posle projekcije filma Lordana Zafranovića „Zlatni rez ’42 – djeca Kozare“. Sve je tako bilo, samo još i gore, dodaje ona.
Kada je došla u logor 15. avgusta 1942, Anka je imala svega dvanaest godina. Sa njom u logoru bili su i njeni mlađi brat i sestra.
Mnogi od njih izgubili su sve rođake, braću sestre i roditelje u Jasenovcu. Njih dvanaestro, više od osam decenija kasnije, prisustvovalo je projekciji filma Lordana Zafranovića „Zlatni rez ’42 – djeca Kozare“, upriličenoj samo za njih. Njihove reakcije posle projekcije filma biće zabeležene u posebnom dokumentarnom filmu pod nazivom „Čuvari istine“. Idejni tvorac projekta je novinarka Vesna Jugović.
Za preživele logoraše projekcija je bila poseban događaj jer je nisu gledali kao obična publika; gledali su priču u kojoj su prepoznavali delove sopstvenih života.
© Sputnik / Lola Đorđević
Upravo Ankine reči možda najbolje objašnjavaju zbog čega je za preživele žrtve ustaških konclogora organizovana posebna projekcija, jer, ono što za publiku može da bude istorijsko svedočanstvo ili umetnička impresija reditelja, za Anku i njene sapatnike deo je ličnog sećanja. Za njih projekcija je bila poseban događaj jer „Decu Kozare“ nisu gledali kao obična publika; gledali su priču u kojoj su prepoznavali delove sopstvenih života.
Da je u filmu prikazan sav užas, trajao bi dvadeset sati
Milinko Čekić, rođen u Kozarskoj Dubici, u Potkozarju, području koje je naročito teško stradalo tokom ustaškog terora, smatra da je Zafranović uradio ono što nijedan filmski umetnik pre njega nije uspeo.
„Bilo je dosta snimaka o Jasenovcu, ali svi su nekako okolišili da kažu pravu stvar. Ono što meni manjka, kada je u pitanju film, ali ja to razumem – malo je scena žrtava, ali onda bi film trajao dvadeset sati, a ne četiri. On se potrudio da prođe kroz ceo put Kozare: zarobljavanje, Jasenovac, Jastrebarsko, stradanja, oslobođenje. To je dug period za jedan film“, navodi Čekić.
Najviše su ga pogodile autentične scene dece iz logora u Sisku, jer je i sam bio jedno od te dece.
„Iskreno govoreći, doživeo sam mnogo gorih scena i na Kozari i u Jasenovcu i u Sisku. On (Zafranović) to nije mogao ni da zna, ni da nađe snimke toga, pa ni da pročita“, dodaje Čekić.
Mi Srbi lako zaboravljamo
Film je verodostojan i trebalo je da bude snimljen odmah posle rata, ali mi Srbi smo dobri pa zaboravljamo loše stvari, kaže Gojko Rončević, rođen 1935. na Kordunu, u selu Bović kod Karlovca.
Potresna projekcija Lordanovog filma — pred preživelima ustaškog zla.
© Sputnik / Lola Đorđević
„Ništa me nije iznenadilo, on je realno snimljen. Znam jer sam ja sve to prošao – meni su ubili celu porodicu. Oca su mi zaklali, ubili su mi majku, malog brata od tri godine, starijeg brata (imao je devet godina) i sestru od trinaest godina. Jedan brat mi je preživeo. Ustaša ga je jurio da ga zakolje dvesta, trista metara, pa kada je prešao neki potok, ustaša nije hteo da se prlja, pa je pucao i ranio ga. A ja sam posle dospeo u logor Jastrebarsko“, priča Rončević.
Film se bori protiv laži o Jasenovcu
Ideja Vesne Jugović bila je da, kako kaže, reakcije preživelih budu sačuvane i zabeležene u trenutku kada je njihov broj sve manji.
„Moja prijateljica Jelena, koja ima 95 godina i koja je preživela Jasenovac, zvala me je u trenutku kada sam sedela pored Lordana Zafranovića i tada sam došla na ideju da predložim Lordanu da okupimo preživele logoraše“, ispričala je Jugovićeva za Sputnjik.
Za nju je beleženje njihovih reakcija važno i zbog načina na koji se danas govori o Jasenovcu i njegovim žrtvama.
Preživeli logoraši logora Jasenovac.
© Sputnik / Lola Đorđević
„Najvažnije od svega je da, u vreme kada se smanjuje broj žrtava Jasenovca, od 600.000 na 47.000, u momentima kada nestaju eksponati, artefakti tragičnog ubijanja, u momentu kada se nacizam budi, moguće je očekivati da će u nekim budućim vremenima, bez ovog dokumentarnog materijala, neko reći da je Lordan Zafranović sve to izmislio, da je to 'umetnička priča', da to nije bilo tako nego onako kako to predstavljaju raznorazni hrvatski istoričari i političari koji kažu da je to bio radni logor u kome je svirala muzika… Dakle, apsolutne laži bi mogle da prođu bez ovog današnjeg snimanja“, kaže Jugović.
Lordan Zafranović je najveći hrvatski patriota
Glavna ideja je, prema rečima Borisa Kneževića, potpredsednika Udruženja logoraša Jasenovca i njihovih potomaka da se pokaže da i dalje postoje živi svedoci onoga o čemu govori „Zlatni rez ’42 – djeca Kozare“ i da moramo da čuvamo istinu – zato se, kaže on, film i zove „Čuvari istine“.
Istina mora da bude iznesena, ona je tako bolna i toliko stravična i ne postoji razlog da se bilo šta izmišlja, navodi Knežević.
„Zahvaljujemo Lordanu Zafranoviću, koji je žrtvovao svoj život, svoj boravak i Hrvatskoj, koji je najveći hrvatski patriota jer pokušava da osvesti te neke koji odlaze na koncert Tompsona sa pokličom 'Za dom – spremni!'. Lordan Zafranović je čovek koji je ceo svoj život posvetio skidanju te crne košulje, te ustaške uniforme, krvave uniforme kako on kaže, i njega je sramota kao čoveka za sve ono što se dogodilo tamo“, ističe on.
Dobro je što je za preživele logoraše organizovana posebna projekcija Zafranovićevog filma. Premijere imaju svoj ritual i dobro je što će preživeli logoraši moći da film pogledaju sami, kao i da posle toga kažu svoje utiske, navodi filmski kritičar Slobodan Zečević.
Preživeli logoraši su većinom bili deca kada su odvedeni u Jasenovac
© Sputnik / Lola Đorđević
„To je za njih jedna životna trauma koja se sad završava jednim velikim filmom. Taj film je veliki, ne samo što obeležava ovu temu, nego zbog toga što je to jedno veliko umetničko delo koje otvara niz egzistencijalnih pitanja, ne samo za naš narod, nego za celu Evropu i ceo svet, jer to jedna duboka rana nanesena celoj civilizaciji. Ona se direktno tiče nas, ali se u stvari direktno tiče i celog sveta, pogotovo danas, kada se ta rana na neki način otvara, ne samo dolaskom ovog filma, nego revitalizacijom nacizma uopšte, a naročito u našem najbližem susedstvu i naročito od onih koji su direktno odgovorni za tragediju u Jasenovcu“, zaključuje Zečević.
