https://lat.sputnikportal.rs/20260927/paralelni-univerzumi-kako-se-zapad-u-odnosu-na-srbe--samoizolovao-video-1203754188.html
Paralelni univerzumi: Kako se Zapad u odnosu na Srbe – samoizolovao /video/
Paralelni univerzumi: Kako se Zapad u odnosu na Srbe – samoizolovao /video/
Sputnik Srbija
„Tata, ko je iza zida? Mi smo sine. Mi smo iza zida!“ Kratki češki vic o ocu i sinu koji stoje ispred Berlinskog zida, prepričavan tokom hladoratovske ere... 27.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-27T18:17+0200
2026-09-27T18:17+0200
2026-09-27T18:17+0200
srbija
srbija
srbija – politika
zapad
komentari i analitika
emisija „prorok“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/02/1200921908_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_fa49e8061cb8942ac14f671fca2ee049.jpg
Nakon sahrane Ratka Mladića „drvlje i kamenje“ bačeno je ka Srbiji, moglo se svašta pročitati i još više naslutiti. Pod teretom i udarima svega bačenog opravdano je zapitati se: da li je Srbija iza zida? Da li Srbi žive u nekom svom izmaštanom i paralelnom univerzumu?U brojnim izveštajima, pomno praćenim i prevođenim u balkanskom informativnom prostoru obično se navodilo da tako komentarišu „vodeći svetski mediji“. Ispostavlja se, međutim, da su to ipak i samo vodeći zapadni mediji.Zapad nije ceo svetRazlika između dve konstatacije je suštinska. Politički Zapad nije ceo svet, danas se ne može govoriti o njegovoj dominantnoj ulozi u međunarodnim odnosima.Srbija ima problem u razumevanju sa onim delom tog političkog Zapada koji je kreirao narativ o raspadu Jugoslavije. Zahvaljujući tom narativu kasnije su kontekstualizovani svi događaji, na njemu je izgrađena dugoročna politika prema Balkanu. I sve što se suprotstavlja tom narativu automatski se proglašava izmaštanim i paralelnim univerzumom.Dugoročna zapadna politika prema (post)jugoslovenskom prostoru, a čiji je temeljni deo narativ o ratovima devedesetih, ne sme biti preispitana, na njoj se tvrdo insistira. Reakcije na sahranu Ratka Mladića samo su na to podsetile, ukazale da se za tri i po decenije u tom smislu gotovo ništa nije promenilo. Pri tome, konstruisana predstava o (post)jugoslovenskom prostoru prepuna je neistina i (nepotvrđenih) poluistina, nedoslednosti i nelogičnosti, no svejedno, čak je i ukazivanje na takve stvari nedopustivo. Zašto se to dešava?Raspad Jugoslavije – ozbiljna investicijaPrvo, u prekomerno podizanje tenzija unutar Jugoslavije i potonje rasplamsavanje sukoba poprilično je investirano upravo sa tog političkog Zapada. Naravno, pravilo je da pada samo ono što je već sklono padu, od 1974. godine i donošenja novog ustava trajala je dezintegracija Jugoslavije, pa ni spomenute investicije nisu morale biti jedino presudne za krajnji epilog.Ipak, imale su vrlo značajnu ulogu i preko njih se dokazuje da se naposletku radilo o razbiraspadu jedne zemlje, kako je to definisao Miloš Knežević. Jeste, bilo je velikog potencijala unutar zemlje da se ona raspadne, ali je ona i spolja razbijana. Razbijana je iz geopolitičkih razloga, što je ostavilo dramatične posledice, a tu istinu bi želeli da sakriju mnogi, od Berlina i Beča, preko Brisela i Strazbura, do Londona i Vašingtona.Drugo, sastavni deo ove metodologije je hipermoralizacija. Narativ se gradi na pitanju moralnosti podržavanja jedne strane (one koja je ugrožena, oštećena) i od toga se pravi proces koji traje. Nije manje važno ni što se ubacivanjem moralnosti u celu jednačinu zamagljuje geopolitička suština. Ratovi, konvencionalni, hibridni ili medijski – vode se zbog morala i odbrane ugroženih, a ne zbog geopolitičkih ciljeva, teritorija i resursa. Nesreća sa ovom metodologijom je što takvi ratovi nemaju kraja. Jednom kada se propusti osuđivanje nekog događaja koji se uklapa u ceo proces onda propada priča o hipermoralizaciji. Kada je nešto moralno činiti, onda se to čini uvek.Geopolitički ciljeviTreće, iskustva sa postjugoslovenskog prostora trebala su poslužiti i za ostvarivanje geopolitičkih ciljeva na postsovjetskom prostoru, pa čak i dalje. Teza o kineskom genocidu nad Ujgurima proizvodi se po već viđenim matricama, a nije iskuljčeno ni da će se oko svega toga otvarati zvanične istrage i odigravati sudski procesi.Zbog jačine Kine i tekućeg stanja u međunarodnim odnosima nemoguće je da to bude neki novi Haški tribunal, ali kreativno tumačenje međunarodnog prava dozvoljava svašta, tu je naglasak na kreativnom tumačenju, a ne na međunarodnom pravu. Održavanje narativa o jugoslovenskom razbiraspadu nije samo stvar prošlosti i sadašnjosti, nego i budućnosti.Međutim, u primeni ovakvog koncepta javlja se krupan problem koji je, ispostavlja se, nemoguće rešiti. Problem je u tome što se kreira paralelni i izmaštani univerzum. Konstruisana istina ne dovodi se u pitanje, uprkos neistinama i poluistinama, nedoslednostima i nelogičnostima; pozivanje na moralnost u takvim okolnostima rađa izrazito negativne reakcije na drugoj strani, koja onda tvrdo insistira na svojim istinama i sopstvenoj logici; u sučeljavanju sa širim međunarodnim okruženjem bilo kakva kontekstualizacija događaja zasnovana na kreativnim tumačenjima više ne može da prođe kao uspešna.Neuspešna misija protiv SrbaUkratko, podizanjem zida prema drugima da bi ti drugi ostali izolovani stvaraju se uslovi za samoizolaciju. Naravno, smešno je tvrditi kako politički Zapad na primeru Srbije može samoizolovati sebe.No, neuspeh političkog Zapada da među Srbima rasprostrani i nametne svoj narativ, da ih proglasi nemoralnim ili necivilizovanim (korpusom koji ne deli evropske vrednosti, kako je to saopštavano tokom sahrane Ratka Mladića) ukazuje da primena ovog modela ostavlja posledice po funkcionisanje samog političkog Zapada.Mogu iz Brisela koliko hoće oblikovati tezu kako Srbi žive u svom izmaštanom i paralelnom univerzumu, to će malo ili nimalo uticati na raspoloženje među Srbima. I to je jako indikativno, jer ako primena tog modela ne donosi rezultat među Srbima, kako onda može biti funkcionalna u odnosu prema Rusima, Kinezima, Turcima, Indijcima.Svako sagledava sopstvene uloge u svetskoj istoriji i tekućim međunarodnim odnosima na originalne načine, uprkos i suprotno projekcijama političkog Zapada. Znači li to da Rusi, Kinezi, Turci, Indijci – žive u svojim izmaštanim i paralelnim svetovima?Ili znači da će onaj deo elite koji i dalje sebe doživljava političkim Zapadom izolovati Evropu zbog toga što je stvorio sopstveni izmaštani i paralelni univerzimum čiji opstanak danas brani svim sredstvima i na svaki način? Ako je nešto u Srbiji i oko Srba trebalo naučiti, između ostalog i posle sahrane Ratka Mladića, jeste da se o otvorenim pitanjima mora polemisati.Uostalom, sa srpske strane niko nije negirao da se nakon intervencije u Srebrenici dogodio užasan ratni zločin. Samo, o tome šta je puna istina i ko su odgovorni za taj ratni zločin treba utvrditi, zajedničkim radom, nepristrasnim i što je moguće više objektivnim sagledavanjem činjenica.Ako je nešto na primeru Srbije i Srba trebalo naučiti, jeste da primena modela proglašavanje istine o kojoj se ne može polemisati ne donosi rezultat. Ovakvim pristupom ide se ka samoizolaciji političkog Zapada, u konkretnom slučaju njenog zapadnoevropskog krila koji će živeti u sopstvenom izmaštanom i paralelnom univerzumu. Univerzumu koji je napravljen iza konstruisanog zida. A ispred zida biće svi ostali, oni koji svet posmatraju drugačije i u njemu shodno svojim pogledima uspostavljaju, održavaju i razvijaju međunarodne odnose.Za Srbiju i Srbe ovo zasipanje drvljenjem i kamenjem nije prijatno, neće biti prijatne ni pojedine sporadične posledice koje mogu nastaviti, ali u širem kontekstu – ovo nije priča niti o Srbiji, niti o Srbima. Već o kreiranju narativa, metodologiji koja se primenjuje u oblikovanju dugoročne politike i pokušaju da se rukovodi nekim širim (globalnim) procesima.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
srbija, srbija – politika, zapad, komentari i analitika, emisija „prorok“
srbija, srbija – politika, zapad, komentari i analitika, emisija „prorok“
Paralelni univerzumi: Kako se Zapad u odnosu na Srbe – samoizolovao /video/
„Tata, ko je iza zida? Mi smo sine. Mi smo iza zida!“ Kratki češki vic o ocu i sinu koji stoje ispred Berlinskog zida, prepričavan tokom hladoratovske ere, aktuelan je i danas. Ko je iza zida?
Nakon sahrane Ratka Mladića „drvlje i kamenje“ bačeno je ka Srbiji, moglo se svašta pročitati i još više naslutiti. Pod teretom i udarima svega bačenog opravdano je zapitati se: da li je Srbija iza zida? Da li Srbi žive u nekom svom izmaštanom i paralelnom univerzumu?
U brojnim izveštajima, pomno praćenim i prevođenim u balkanskom informativnom prostoru obično se navodilo da tako komentarišu „vodeći svetski mediji“. Ispostavlja se, međutim, da su to ipak i samo vodeći zapadni mediji.
Razlika između dve konstatacije je suštinska. Politički Zapad nije ceo svet, danas se ne može govoriti o njegovoj dominantnoj ulozi u međunarodnim odnosima.
Srbija ima problem u razumevanju sa onim delom tog političkog Zapada koji je kreirao narativ o raspadu Jugoslavije. Zahvaljujući tom narativu kasnije su kontekstualizovani svi događaji, na njemu je izgrađena dugoročna politika prema Balkanu. I sve što se suprotstavlja tom narativu automatski se proglašava izmaštanim i paralelnim univerzumom.
Dugoročna zapadna politika prema (post)jugoslovenskom prostoru, a čiji je temeljni deo narativ o ratovima devedesetih, ne sme biti preispitana, na njoj se tvrdo insistira. Reakcije na sahranu Ratka Mladića samo su na to podsetile, ukazale da se za tri i po decenije u tom smislu gotovo ništa nije promenilo. Pri tome, konstruisana predstava o (post)jugoslovenskom prostoru prepuna je neistina i (nepotvrđenih) poluistina, nedoslednosti i nelogičnosti, no svejedno, čak je i ukazivanje na takve stvari nedopustivo. Zašto se to dešava?
Raspad Jugoslavije – ozbiljna investicija
Prvo, u prekomerno podizanje tenzija unutar Jugoslavije i potonje rasplamsavanje sukoba poprilično je investirano upravo sa tog političkog Zapada. Naravno, pravilo je da pada samo ono što je već sklono padu, od 1974. godine i donošenja novog ustava trajala je dezintegracija Jugoslavije, pa ni spomenute investicije nisu morale biti jedino presudne za krajnji epilog.
Ipak, imale su vrlo značajnu ulogu i preko njih se dokazuje da se naposletku radilo o razbiraspadu jedne zemlje, kako je to definisao Miloš Knežević. Jeste, bilo je velikog potencijala unutar zemlje da se ona raspadne, ali je ona i spolja razbijana. Razbijana je iz geopolitičkih razloga, što je ostavilo dramatične posledice, a tu istinu bi želeli da sakriju mnogi, od Berlina i Beča, preko Brisela i Strazbura, do Londona i Vašingtona.
Drugo, sastavni deo ove metodologije je hipermoralizacija. Narativ se gradi na pitanju moralnosti podržavanja jedne strane (one koja je ugrožena, oštećena) i od toga se pravi proces koji traje. Nije manje važno ni što se ubacivanjem moralnosti u celu jednačinu zamagljuje geopolitička suština. Ratovi, konvencionalni, hibridni ili medijski – vode se zbog morala i odbrane ugroženih, a ne zbog geopolitičkih ciljeva, teritorija i resursa. Nesreća sa ovom metodologijom je što takvi ratovi nemaju kraja. Jednom kada se propusti osuđivanje nekog događaja koji se uklapa u ceo proces onda propada priča o hipermoralizaciji. Kada je nešto moralno činiti, onda se to čini uvek.
Treće, iskustva sa postjugoslovenskog prostora trebala su poslužiti i za ostvarivanje geopolitičkih ciljeva na postsovjetskom prostoru, pa čak i dalje. Teza o kineskom genocidu nad Ujgurima proizvodi se po već viđenim matricama, a nije iskuljčeno ni da će se oko svega toga otvarati zvanične istrage i odigravati sudski procesi.
Zbog jačine Kine i tekućeg stanja u međunarodnim odnosima nemoguće je da to bude neki novi Haški tribunal, ali kreativno tumačenje međunarodnog prava dozvoljava svašta, tu je naglasak na kreativnom tumačenju, a ne na međunarodnom pravu. Održavanje narativa o jugoslovenskom razbiraspadu nije samo stvar prošlosti i sadašnjosti, nego i budućnosti.
Međutim, u primeni ovakvog koncepta javlja se krupan problem koji je, ispostavlja se, nemoguće rešiti. Problem je u tome što se kreira paralelni i izmaštani univerzum. Konstruisana istina ne dovodi se u pitanje, uprkos neistinama i poluistinama, nedoslednostima i nelogičnostima; pozivanje na moralnost u takvim okolnostima rađa izrazito negativne reakcije na drugoj strani, koja onda tvrdo insistira na svojim istinama i sopstvenoj logici; u sučeljavanju sa širim međunarodnim okruženjem bilo kakva kontekstualizacija događaja zasnovana na kreativnim tumačenjima više ne može da prođe kao uspešna.
Neuspešna misija protiv Srba
Ukratko, podizanjem zida prema drugima da bi ti drugi ostali izolovani stvaraju se uslovi za samoizolaciju. Naravno, smešno je tvrditi kako politički Zapad na primeru Srbije može samoizolovati sebe.
No, neuspeh političkog Zapada da među Srbima rasprostrani i nametne svoj narativ, da ih proglasi nemoralnim ili necivilizovanim (korpusom koji ne deli evropske vrednosti, kako je to saopštavano tokom sahrane Ratka Mladića) ukazuje da primena ovog modela ostavlja posledice po funkcionisanje samog političkog Zapada.
Mogu iz Brisela koliko hoće oblikovati tezu kako Srbi žive u svom izmaštanom i paralelnom univerzumu, to će malo ili nimalo uticati na raspoloženje među Srbima. I to je jako indikativno, jer ako primena tog modela ne donosi rezultat među Srbima, kako onda može biti funkcionalna u odnosu prema Rusima, Kinezima, Turcima, Indijcima.
Svako sagledava sopstvene uloge u svetskoj istoriji i tekućim međunarodnim odnosima na originalne načine, uprkos i suprotno projekcijama političkog Zapada. Znači li to da Rusi, Kinezi, Turci, Indijci – žive u svojim izmaštanim i paralelnim svetovima?
Ili znači da će onaj deo elite koji i dalje sebe doživljava političkim Zapadom izolovati Evropu zbog toga što je stvorio sopstveni izmaštani i paralelni univerzimum čiji opstanak danas brani svim sredstvima i na svaki način? Ako je nešto u Srbiji i oko Srba trebalo naučiti, između ostalog i posle sahrane Ratka Mladića, jeste da se o otvorenim pitanjima mora polemisati.
Uostalom, sa srpske strane niko nije negirao da se nakon intervencije u Srebrenici dogodio užasan ratni zločin. Samo, o tome šta je puna istina i ko su odgovorni za taj ratni zločin treba utvrditi, zajedničkim radom, nepristrasnim i što je moguće više objektivnim sagledavanjem činjenica.
Ako je nešto na primeru Srbije i Srba trebalo naučiti, jeste da primena modela proglašavanje istine o kojoj se ne može polemisati ne donosi rezultat. Ovakvim pristupom ide se ka samoizolaciji političkog Zapada, u konkretnom slučaju njenog zapadnoevropskog krila koji će živeti u sopstvenom izmaštanom i paralelnom univerzumu. Univerzumu koji je napravljen iza konstruisanog zida. A ispred zida biće svi ostali, oni koji svet posmatraju drugačije i u njemu shodno svojim pogledima uspostavljaju, održavaju i razvijaju međunarodne odnose.
Za Srbiju i Srbe ovo zasipanje drvljenjem i kamenjem nije prijatno, neće biti prijatne ni pojedine sporadične posledice koje mogu nastaviti, ali u širem kontekstu – ovo nije priča niti o Srbiji, niti o Srbima. Već o kreiranju narativa, metodologiji koja se primenjuje u oblikovanju dugoročne politike i pokušaju da se rukovodi nekim širim (globalnim) procesima.
