https://lat.sputnikportal.rs/20260927/otvaraju-se-pukotine-na-zapadu-amerika-priprema-nove-saveznike--za-novo-doba-video-1203804260.html
Otvaraju se pukotine na Zapadu: Amerika priprema nove saveznike — za novo doba /video/
Otvaraju se pukotine na Zapadu: Amerika priprema nove saveznike — za novo doba /video/
Sputnik Srbija
NATO se suočava sa sve izraženijim razlikama između SAD i evropskih saveznika, od izdvajanja za odbranu do tumačenja člana 5. Rat u Iranu otvorio je pitanje... 27.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-27T22:40+0200
2026-09-27T22:40+0200
2026-09-27T22:40+0200
svet
svet
svet – politika
sad
nato
od četvrtka do četvrtka
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111883/83/1118838380_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_67d1729d79418b03a12ca9df30557cbc.jpg
Pitanje budućnosti NATO-a, odnosa SAD sa evropskim saveznicima i mogućeg redefinisanje globalnih partnerstava sve se češće nameće kao jedna od ključnih tema međunarodne politike. Rat u Iranu, ali i raniji sukobi i krize, prema mišljenju sagovornika emisije radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“, pokazali su razlike u interesima između Vašingtona i pojedinih evropskih država.Stalni predstavnik SAD pri NATO-u Metju Vitaker poručio je da Sjedinjene Države imaju širi spektar prioriteta od svojih evropskih saveznika i da je Vašington zaključio da je Alijansa manje spremna za nove izazove nego što bi trebalo da bude.Istovremeno, on tvrdi da su SAD prepoznale fundamentalnu potrebu za sposobnijim saveznicima. Na pitanje ko bi, u takvoj koncepciji, mogli da budu „sposobni saveznici“ Vašingtona, naš sagovornik odgovara:Prema njegovom tumačenju, problem nije samo u visini izdvajanja za odbranu već i u spremnosti evropskih država da omoguće korišćenje svoje infrastrukture u eventualnim vojnim operacijama.„Neke države ne daju svoje baze ni za poletanje, za napade. To je posebna dimenzija njihovih međusobnih odnosa. Ipak, ne verujem da će NATO da nestane, da se uruši, jer pukotine postoje u svakoj organizaciji“.Međutim, naš sagovornik smatra da postoje snažni interesi koji će evropske zemlje i Sjedinjene Države i dalje držati unutar istog saveza.„Americi treba NATO kao tržište. Vidimo sada da je izdvojen ogroman novac za američko oružje koje onda zapad poklanja Ukrajini. A problem evropskih elita je kriza liderstva, jer nema odgovora kako promisliti to eventualno novo savezništvo“, rekao je on.„NATO 3.0“ i pitanje člana 5Prema Vujanovićevom tumačenju, evropski saveznici trebalo bi da budu sposobniji da samostalno brane sopstvenu teritoriju. On podseća da je u junu u Ankari lansiran koncept, ne toliko detaljan, NATO 3.0. koji definiše da u konvencionalnom naoružanju evropski saveznici moraju da budu sposobni da brane sami sebe.„To znači da Sjedinjene Države ne bi učestvovale u odbrani Evrope u slučaju njenog rata sa Rusijom. To predstavlja svojevrsnu relativizaciju člana 5. Njegova primena nije automatska, odnosno članice same odlučuju na koji način će odgovoriti na napad. Imali smo predstavu o automatizaciji zato što se tako predstavljalo – da ako nas neko dira, aktivira se sve. Generalni sekretar NATO Mark Rute rekao da je taj član 5 namerno tako napisan da se neprijatelj ne oseća sigurnim. Pa da li možete da zamislite taj nivo ozbiljnosti? Nekoga ko ulazi u savez i kaže: evo, član 5 postoji, ali ne znate da li će biti aktiviran“, zapitao je naš sagovornik.Vujinović kao ilustraciju navodi da mi samo u teoriji od 1949. znamo šta je član 5 ali da su se sa dolaskom Trampa stvari ogolile i da je on javno rekao da neće on zbog „neke“ Crne Gore, da zarati sa Rusijom. Iz toga izvodi zaključak da mala članica saveza, u slučaju napada, ne može nužno da računa na automatsku vojnu reakciju svih ostalih. „Činjenica je da vi onda kao mala država koja je napadnuta mora da ubedi svoje saveznike da je u opasnosti, a sve to narušava koncept“, podvukao je on.Interesi članica i budućnost NATO-aIpak, Vujinović ne smatra da će različiti interesi dovesti do raspada NATO. Naprotiv, kaže da članice imaju dovoljno razloga da sačuvaju postojeći okvir.„Savez jeste savez, a ne međunarodna organizacija, jer u njemu svaka članica želi da zadovolji sopstvene interese. Evropske članice NATO-a imaju interese, a to je da budu bezbedne bez previše troškova i zato su spremne da učine mnogo stvari. Evo recimo predale su Grenland ili su spremne su da stvore vojni Šengen, da sve kroz Evropu mora da ide kroz kontrole, a samo vojne stvari mogu da prolaze bez pitanja. Znači, one moraju da se prilagode glavnom u savezu. Zato i ne mislim da će doći do njegovog urušavanja, jer im je potreban ako ništa drugo, kao instrument zastrašivanja sopstvenih građana“, naglasio je naš sagovornik.Šta bi za svet značilo savezništvo SAD i Kine?S obzirom na potpuno izdvajanje od ostatka sveta u Vašingtonu gde se odvijala bilaterala Trampa i Si Đinpinga, a u jeku održavanja Generalne skupštine UN nametalo se i pitanje da li bi američki predsednik mogao da traži saveznika u kineskom lideru? Vujinović kaže da bi to bila velika stvar. Kao jednu od mogućnosti on vidi šire preoblikovanje međunarodnih odnosa, odnosno stvaranje drugačijeg sistema globalnog upravljanja. Budući odnosi SAD, evropskih država, NATO i novih globalnih centara moći zavisiće od toga kako će saveznici definisati sopstvene interese i koliko će biti spremni da ih usklade sa promenjenim međunarodnim okolnostima.Pogledajte i:
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
svet, svet – politika, sad, nato, od četvrtka do četvrtka, analize i mišljenja
svet, svet – politika, sad, nato, od četvrtka do četvrtka, analize i mišljenja
Otvaraju se pukotine na Zapadu: Amerika priprema nove saveznike — za novo doba /video/
NATO se suočava sa sve izraženijim razlikama između SAD i evropskih saveznika, od izdvajanja za odbranu do tumačenja člana 5. Rat u Iranu otvorio je pitanje koliko su članice Alijanse spremne da preuzmu zajednički bezbednosni teret, dok Vašington traži sposobnije saveznike, kaže istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović.
Pitanje budućnosti
NATO-a, odnosa SAD sa evropskim saveznicima i mogućeg redefinisanje globalnih partnerstava sve se češće nameće kao jedna od ključnih tema međunarodne politike. Rat u Iranu, ali i raniji sukobi i krize, prema mišljenju sagovornika emisije radio Sputnjika „
Od četvrtka do četvrtka“, pokazali su
razlike u interesima između Vašingtona i pojedinih evropskih država.
Stalni predstavnik SAD pri NATO-u Metju Vitaker poručio je da Sjedinjene Države imaju širi spektar prioriteta od svojih evropskih saveznika i da je Vašington zaključio da je Alijansa manje spremna za nove izazove nego što bi trebalo da bude.
Istovremeno, on tvrdi da su SAD prepoznale fundamentalnu potrebu za sposobnijim saveznicima. Na pitanje ko bi, u takvoj koncepciji, mogli da budu „sposobni saveznici“ Vašingtona, naš sagovornik odgovara:
„Sposobniji saveznik je Izrael. Tu ulogu može da odigra zemlja koja je sremna da prihvati ulogu mlađeg brata. Evropske države to i prihvataju i ne prihvataju ali je bitno to što one ne žele da preuzmu teret. Dakle, tih pet odsto BDP-a za odbrambenu namenu predstavlja za njih veliki problem. Neke od njih, kao što je Španija, potpuno otvoreno kažu da to ne žele da urade“, rekao je Vujinović.
Prema njegovom tumačenju, problem nije samo u visini izdvajanja za odbranu već i u spremnosti evropskih država da omoguće korišćenje svoje infrastrukture u eventualnim vojnim operacijama.
„Neke države ne daju svoje baze ni za poletanje, za napade. To je posebna dimenzija njihovih međusobnih odnosa. Ipak, ne verujem da će NATO da nestane, da se uruši, jer pukotine postoje u svakoj organizaciji“.
Međutim, naš sagovornik smatra da postoje snažni interesi koji će evropske zemlje i Sjedinjene Države i dalje držati unutar istog saveza.
„Americi treba NATO kao tržište. Vidimo sada da je izdvojen ogroman novac za američko oružje koje onda zapad poklanja Ukrajini. A problem evropskih elita je kriza liderstva, jer nema odgovora kako promisliti to eventualno novo savezništvo“, rekao je on.
„NATO 3.0“ i pitanje člana 5
Prema Vujanovićevom tumačenju, evropski saveznici trebalo bi da budu sposobniji da samostalno brane sopstvenu teritoriju. On podseća da je u junu u Ankari lansiran koncept, ne toliko detaljan, NATO 3.0. koji definiše da u konvencionalnom naoružanju evropski saveznici moraju da budu sposobni da brane sami sebe.
„To znači da Sjedinjene Države ne bi učestvovale u odbrani Evrope u slučaju njenog rata sa Rusijom. To predstavlja svojevrsnu relativizaciju člana 5. Njegova primena nije automatska, odnosno članice same odlučuju na koji način će odgovoriti na napad. Imali smo predstavu o automatizaciji zato što se tako predstavljalo – da ako nas neko dira, aktivira se sve. Generalni sekretar NATO Mark Rute rekao da je taj član 5 namerno tako napisan da se neprijatelj ne oseća sigurnim. Pa da li možete da zamislite taj nivo ozbiljnosti? Nekoga ko ulazi u savez i kaže: evo, član 5 postoji, ali ne znate da li će biti aktiviran“, zapitao je naš sagovornik.
Vujinović kao ilustraciju navodi da mi samo u teoriji od 1949. znamo šta je član 5 ali da su se sa dolaskom Trampa stvari ogolile i da je on javno rekao da neće on zbog „neke“ Crne Gore, da zarati sa Rusijom. Iz toga izvodi zaključak da mala članica saveza, u slučaju napada, ne može nužno da računa na automatsku vojnu reakciju svih ostalih. „Činjenica je da vi onda kao mala država koja je napadnuta mora da ubedi svoje saveznike da je u opasnosti, a sve to narušava koncept“, podvukao je on.
Interesi članica i budućnost NATO-a
Ipak, Vujinović ne smatra da će različiti interesi dovesti do raspada NATO. Naprotiv, kaže da članice imaju dovoljno razloga da sačuvaju postojeći okvir.
„Savez jeste savez, a ne međunarodna organizacija, jer u njemu svaka članica želi da zadovolji sopstvene interese. Evropske članice NATO-a imaju interese, a to je da budu bezbedne bez previše troškova i zato su spremne da učine mnogo stvari. Evo recimo predale su Grenland ili su spremne su da stvore vojni Šengen, da sve kroz Evropu mora da ide kroz kontrole, a samo vojne stvari mogu da prolaze bez pitanja. Znači, one moraju da se prilagode glavnom u savezu. Zato i ne mislim da će doći do njegovog urušavanja, jer im je potreban ako ništa drugo, kao instrument zastrašivanja sopstvenih građana“, naglasio je naš sagovornik.
Šta bi za svet značilo savezništvo SAD i Kine?
S obzirom na potpuno izdvajanje od ostatka sveta u Vašingtonu gde se odvijala bilaterala Trampa i Si Đinpinga, a u jeku održavanja Generalne skupštine UN nametalo se i pitanje da li bi američki predsednik mogao da traži saveznika u kineskom lideru? Vujinović kaže da bi to bila velika stvar.
„Si Đinping je u maju, i predsednik Vučić jedan je od potpisnika, pokrenuo inicijativu za multilateralu koja bi trebalo da rezultira reformom Ujedinjenih nacija ili novim načinom globalnog upravljanja. Ako je namera Vašingtona da se približi Kini to je veoma dobro za ljudsku civilizaciju ali ja sumnjam da je to u pitanju“, rekao je on.
Kao jednu od mogućnosti on vidi šire preoblikovanje međunarodnih odnosa, odnosno stvaranje drugačijeg sistema globalnog upravljanja. Budući odnosi SAD, evropskih država, NATO i novih globalnih centara moći zavisiće od toga kako će saveznici definisati sopstvene interese i koliko će biti spremni da ih usklade sa promenjenim međunarodnim okolnostima.
