https://lat.sputnikportal.rs/20260927/neptun--nemoguci-svet-naucnici-otkrivaju-sta-se-krije-na-najudaljenijoj-planeti-suncevog-sistema-1203684152.html
Neptun — „nemogući svet“: Naučnici otkrivaju šta se krije na najudaljenijoj planeti Sunčevog sistema
Neptun — „nemogući svet“: Naučnici otkrivaju šta se krije na najudaljenijoj planeti Sunčevog sistema
Sputnik Srbija
Ako zamislite naučnofantastični film u kojem osoba sleće na Neptun, svemirskog putnika bi dočekala prilično zastrašujuća i sumorna scena, rekao je istraživač u... 27.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-27T20:54+0200
2026-09-27T20:54+0200
2026-09-27T20:54+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
neptun
planete
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/03/1201969288_0:60:1152:708_1920x0_80_0_0_c1539232e63db6a96b8a214863cbcf94.jpg
Istorija otkrićaNeptun je bio prva planeta otkrivena pomoću matematičkih proračuna, kaže Gorinov. Galileo Galilej je posmatrao ovo nebesko telo kroz teleskop sa Zemlje u decembru 1612. godine, ali je pogrešno zamenio Neptun za zvezdu.Godine 1846, francuski astronom Urben Leverije analizirao je kretanje Urana, poslednje planete poznate u Sunčevom sistemu u to vreme, i shvatio da masivni objekat koji periodično utiče na Uran može objasniti njegovo neravnomerno orbitalno kretanje.Leverije je izračunao lokaciju ranije nepoznate planete, otkrivene, rečima astronoma Fransoa Aragoa, „vrhom svog pera“, i prijavio svoje proračune nemačkom astronomu Johanu Gotfridu Galeu. Ubrzo je Berlinska opservatorija otkrila objekat koji se poklapao sa predviđanjima.Vredi napomenuti da je pre Leverijea, postojanje nepoznate planete izračunao britanski matematičar i astronom Džon Adams. On je svoje beleške predao Džordžu Eriju, direktoru Kembridž opservatorije, ali je on ignorisao razmišljanje mladog naučnika.Šta znamo o NeptunuTo je osma i najudaljenija planeta od Sunca u Sunčevom sistemu, nakon što je Pluton, koji je još dalje, reklasifikovan kao patuljasta planeta.Kao najudaljenija planeta od Sunca, Neptun ima najdužu orbitu, završavajući orbitu oko zvezde za 164,79 zemaljskih godina – nešto više od godinu dana je prošlo na Neptunu otkako je Zemlja postala svesna njegovog postojanja. Dan tamo traje samo oko 16 zemaljskih sati.Misterija nije samo brza rotacija, već i zagrevanje tako masivne planete: na udaljenosti od 4,5 milijardi kilometara od Sunca, Neptun zrači 2,61 puta više toplote nego što prima od Sunca.Sunčevoj svetlosti je potrebno približno četiri sata da stigne do Neptuna (osam minuta do Zemlje), ističe Gorinov. Međutim, nešto unutar ovog ledenog giganta „zagreva“ njegovu unutrašnjost do 5000 K.„Naučnici još uvek nemaju adekvatan model za termalni bilans džinovskih planeta“, napominje Gorinov.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260113/kako-je-otkrivena-planeta-koja-nikada-nije-postojala-1194718185.html
neptun
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, neptun, planete
nauka i tehnologija, neptun, planete
Neptun — „nemogući svet“: Naučnici otkrivaju šta se krije na najudaljenijoj planeti Sunčevog sistema
Ako zamislite naučnofantastični film u kojem osoba sleće na Neptun, svemirskog putnika bi dočekala prilično zastrašujuća i sumorna scena, rekao je istraživač u Odeljenju za planetarnu fiziku Instituta za istraživanje svemira Ruske akademije nauka (RAN) Dmitrij Gorinov.
„To bi bili beskrajni oblaci, tama, magla, veoma jaki vetrovi, potpuni nedostatak bilo kakvih orijentira, potpuno nejasno gde je dole, a gde gore, bez oslonca, bez površine. Džinovske planete su kao 'nemogući svetovi' za ljude“, objašnjava astronom.
Neptun je bio prva planeta otkrivena pomoću matematičkih proračuna, kaže Gorinov. Galileo Galilej je posmatrao ovo nebesko telo kroz teleskop sa Zemlje u decembru 1612. godine, ali je pogrešno zamenio Neptun za zvezdu.
Godine 1846, francuski astronom Urben Leverije analizirao je kretanje Urana, poslednje planete poznate u Sunčevom sistemu u to vreme, i shvatio da masivni objekat koji periodično utiče na Uran može objasniti njegovo neravnomerno orbitalno kretanje.
Leverije je izračunao lokaciju ranije nepoznate planete, otkrivene, rečima astronoma Fransoa Aragoa, „vrhom svog pera“, i prijavio svoje proračune nemačkom astronomu Johanu Gotfridu Galeu. Ubrzo je Berlinska opservatorija otkrila objekat koji se poklapao sa predviđanjima.
Vredi napomenuti da je pre Leverijea, postojanje nepoznate planete izračunao britanski matematičar i astronom Džon Adams. On je svoje beleške predao Džordžu Eriju, direktoru Kembridž opservatorije, ali je on ignorisao razmišljanje mladog naučnika.
To je osma i najudaljenija planeta od Sunca u Sunčevom sistemu, nakon što je Pluton, koji je još dalje, reklasifikovan kao patuljasta planeta.
Neptun je džinovska planeta: njegov poluprečnik je 3,9 puta veći od Zemljinog, a masa mu je 17,2 puta veća. Neptun je jedna od tri teške planete u Sunčevom sistemu.
Kao najudaljenija planeta od Sunca, Neptun ima najdužu orbitu, završavajući orbitu oko zvezde za 164,79 zemaljskih godina – nešto više od godinu dana je prošlo na Neptunu otkako je Zemlja postala svesna njegovog postojanja. Dan tamo traje samo oko 16 zemaljskih sati.
„Zašto se ovo dešava je dobro pitanje. Sve džinovske planete imaju kratke 'dane'. Možda im je tako brza rotacija već data tokom njihovog formiranja. Pošto su se džinovske planete mogle značajno smanjiti u veličini rano u svojoj evoluciji, to je takođe moglo povećati njihovu brzinu rotacije“, spekuliše Gorinov.
Misterija nije samo brza rotacija, već i zagrevanje tako masivne planete: na udaljenosti od 4,5 milijardi kilometara od Sunca, Neptun zrači 2,61 puta više toplote nego što prima od Sunca.
Sunčevoj svetlosti je potrebno približno četiri sata da stigne do Neptuna (osam minuta do Zemlje), ističe Gorinov. Međutim, nešto unutar ovog ledenog giganta „zagreva“ njegovu unutrašnjost do 5000 K.
„Naučnici još uvek nemaju adekvatan model za termalni bilans džinovskih planeta“, napominje Gorinov.
