https://lat.sputnikportal.rs/20260927/napad-napad-i-napad-pukovnik-iz-srpsko-ruskog-centra-opisuje-strasnu-borbu-protiv-vatrene-stihije-1203760614.html
Napad, napad i napad! Pukovnik iz Srpsko-ruskog centra opisuje strašnu borbu protiv vatrene stihije
Napad, napad i napad! Pukovnik iz Srpsko-ruskog centra opisuje strašnu borbu protiv vatrene stihije
Sputnik Srbija
Pobornik sam agresivne taktike: napad, napad, napad. I požar je kao čovek, moramo da idemo direktno u glavu da bismo ga zaustavili. A mora da se prati i nauka... 27.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-27T15:43+0200
2026-09-27T15:43+0200
2026-09-27T15:43+0200
srbija
srbija
srbija – društvo
sputnjik intervju
vatrogasci
požari
deliblatska peščara
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/17/1202610042_0:66:1280:786_1920x0_80_0_0_47c6c188a93e1bbf4c8a768e119da83b.jpg
„Imali smo i do 550 ljudi, zavisno od dana i od toga kako smo odlučivali. Adrenalin. Bukvalno, vi ste pod adrenalinom. Ne osećate ni strah, ni težinu, ni sve to. To se malo kasnije kod nekoga oseti pre, kod nekoga kasnije. Ali kod nas koji smo već stariji, kod mene, otprilike koliko radite, toliko treba da se odmorite. Ja sam to video tek kada sam završio. Ipak je to ostavilo određeni trag na mene, i fizički i psihički, i trebalo mi je malo da odmorim“, priča Plemić o svojim iskustvima na gašenju požara u Deliblatskoj peščari.Pre desetak dana odlikovani ste Ordenom zasluga za odbranu i bezbednost. Kakav je osećaj primiti tako značajno odlikovanje?To je rezultat dugogodišnjeg rada, ali ne samo mog. To je rad svih mojih kolega. Jedan pojedinac malo može da uradi bez kvalitetnih ljudi oko sebe. Neko je ipak pratio moj dugogodišnji rad i to je sigurno kruna celokupnog uspeha i karijere.Pre toga ste primili još jedno značajno priznanje, zapravo ste reaktivirani, vraćeni iz penzije i bili ste angažovani u Deliblatskoj peščari. Kako ste se osećali kada ste primili taj poziv?To je poseban osećaj. Ja sam mislio da sam možda zaboravljen, ali evo, ipak, sektor i država Srbije setili su me se kao nekoga ko se bavio ovom tematikom. Dugo godina sam proučavao baš požare na otvorenom prostoru i setili su se. Nisam verovao pozivu kada se to desilo. To me je malo podsetilo na Živojina Mišića. Dobro je da ipak neko razmišlja o ljudima koji su svoj život dali za ovu službu. Bilo mi je mnogo drago, da budem iskren. Osećate se bitno, jer ipak ste deo ovoga društva. Čovek kada je u penziji možda pomisli: završio sam sa radom, sa aktivnostima. Ali ja sam i dalje radio u Srpsko-ruskom humanitarnom centru i to je ostavilo traga. Sve vreme sam bio aktivan oko toga, a nastavio sam i naučni rad i neke eksperimente, što je nekome privuklo pažnju. Tako da sam još u snazi, što bi se reklo.Možemo li ovu godinu da nazovemo godinom požara i uporedimo je sa nekim ranijim godinama? Da li je bila teža ili lakša?Bilo je požara i ranije. Ne možemo reći da je možda po broju bila najteža. Problem predstavlja broj požara, ali imali smo i 2012. godine intenzivne požare na Tari. Prošle godine imali ste Prokuplje, Žitorađu, takođe Vranje... To je problematika u Srbiji, što je ruralno područje sve praznije i što su domaćinstva sve starija. Kada se pojavi požar, ako zemljište nije obrađivano, ako stoka nije pasla travu, intenzitet požara će biti mnogo veći. Ovi požari sada gore sa mnogo većim intenzitetom nego prethodnih godina. Zbog sušnih godina imamo više gorive materije. Druga stvar su dugi sušni periodi. Mene sada već zabrinjava to što česti vetrovi, i to olujni vetrovi, dodatno otežavaju gašenje.Šta je bio najveći taktički izazov prilikom gašenja požara u Deliblatskoj peščari? Vi ste tamo bili praktično sve vreme?Specifična situacija. Mislim da je treba proučavati iz razloga konfiguracije, topografije i meteorologije. Same dine nastaju zbog određenih strujanja vazduha. To je košavsko područje. Deliblatska peščara je područje udara vetra, što znači da imamo vetrove koji su intenzivni. Košava je pravila dine i one su mahom visoke. Imamo ih u jednom delu i do 30 metara, jer se Deliblatska peščara deli na ravničarski i visoki deo, gde su dine. Uzrok širenja požara bio je upravo taj što je došlo do raznih turbulencija, takozvanih internih strujanja vazduha unutar same peščare. Širenje je išlo u svim pravcima. Mi to zovemo nepravilnim širenjem, kao prsti — bukvalno u svim smerovima. Osnovni problem nastao je od onog momenta kada smo shvatili da je požar ušao u zemlju, da ide puzeći i da ide krunski. To je za nas bilo nešto sa čim se ranije nismo susretali. Suočili smo se sa veoma teškim trenucima kada dođete u situaciju da ne znate kako da postupite, šta se dešava i šta je to što toliko tera požar da se brzo širi. Tu zapravo ne znate šta prvo da gasite.Koliku je ulogu u ovoj akciji igrala podrška iz vazduha? U jednom trenutku došao je i Iljušin iz Rusije.Najveći problem je što ljudi nisu dovoljno obavešteni i misle da su letelice te koje gase požar. Letelice samo stvaraju uslove da ljudi koji su dole na zemlji mogu da gase. To je osnovno pravilo. Što se tiče Iljušina, dva puta je kod Trujinog naselja bukvalno spasavao i naselje. Bukvalno je i nas delimično poklopio da ne bismo bili izloženi velikom, prevelikom zračenju. To su bili bloti, odnosno toplotni talasi koji su se širili prema nama. On ima specifičan način rada. Konkretno, kada pričamo o Iljušinu, pokriva veliku širinu. Pokrivanje je oko 60 metara, a linija je od 320 do 420 metara, pri čemu prazni oba rezervoara. Takođe, helikopterska jedinica može mnogo brže da reaguje. Njihove punionice, odnosno rezervoari za dopunu vodom, bili su blizu, kao i Dunav, a imali smo i jedno jezero. Oni su intenzivnije radili i mogli su brže da nam daju zaštitu. Ali Iljušin daje jednu sigurnost na masivnoj teritoriji, smanjuje mogućnost da se požar ponovo javi i pruža nam mogućnost da brže odreagujemo i uđemo u samo žarište, odnosno na glavu požara, da ga presečemo.Sve je više ekstremnih požara i u Srbiji i u regionu. Da li je Deliblatska peščara opomena da moramo da menjamo strategiju zaštite od požara?Jako dobro pitanje. Mislim da će morati nešto da se učini. Kada sam gledao Grke pre četiri godine, bio sam protiv njihove taktike. Kako se vreme menja, sami vidite da su sve duža ova sušna leta. Mislim da ćemo i mi morati da menjamo nešto što se tiče taktike i opreme koja se nabavlja. Oprema će morati da bude sve kvalitetnija, iz razloga što tehnika određuje taktiku. Ljudi jesu ti koji nose, ali bez određene tehnike ne možete gasiti ovakve požare. Ovde se susrećete sa ekstremnim stvarima koje do sada nismo imali, takozvanim vatrenim olujama, pijavicama i svime onim što nam je kroz udžbenike bilo poznato, ali nepoznato u praksi. Sada se to pojavljuje. Definitivno će sve to morati da se menja. Moramo da stavimo prst na čelo i vidimo kako i šta uraditi i koliko ulagati u ovu službu, jer će morati da se traži mnogo veće ulaganje. Radi se na ulaganju, ali moraće još intenzivnije, jer vreme ne čeka da se nešto desi. Služba mora ranije da reaguje i da se pripremi.Kako ide obuka u Srpsko-ruskom humanitarnom centru i koje su uopšte aktivnosti centra?Što se tiče obuka, voleo bih da sam poneo samo da vidite naš kalendar. Bukvalno je svaka nedelja zauzeta određenim aktivnostima. Radimo sve vrste obuka. Prošle godine smo uvrstili još niz obuka koje nisu bile u centru. Radimo hemijske akcidente, tehničke intervencije u saobraćaju, obuku sa dronovima, alpinizam, klasični urbani alpinizam, požare. Radimo i požare u građevinskim objektima gde je manja provetrenost, gde može doći do eksplozije, flešovera, bekdrafta. Sve to radimo. Imamo odlične trenažere za ruševine. Tu nam dolaze ljudi iz inostranstva, prvenstveno naš sektor za vanredne situacije, kome je to namenjeno, ali i svi drugi dolaze na obuke. To su veoma kompleksne obuke koje bukvalno simuliraju ono što se radi prilikom rušenja objekata i u uskom prostoru. Sada imamo i novi simulator koji služi za obuku za jamsko spasavanje. Možemo sve vrste obuka da izvodimo ovde, osim obuka na vodi. Za to nemamo uslove, mada imamo stručanjake, ali nemamo čamce i sve ono što je potrebno, nemamo jezero ili nešto slično.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
srbija, srbija – društvo, sputnjik intervju, vatrogasci, požari, deliblatska peščara
srbija, srbija – društvo, sputnjik intervju, vatrogasci, požari, deliblatska peščara
Napad, napad i napad! Pukovnik iz Srpsko-ruskog centra opisuje strašnu borbu protiv vatrene stihije
Pobornik sam agresivne taktike: napad, napad, napad. I požar je kao čovek, moramo da idemo direktno u glavu da bismo ga zaustavili. A mora da se prati i nauka, jer bez nauke ste slepi; ali, nauka bez prakse je gluva, priča pukovnik Vlada Plemić, zamenik direktora Srpsko-ruskog humanitarnog centra.
„Imali smo i do 550 ljudi, zavisno od dana i od toga kako smo odlučivali. Adrenalin. Bukvalno, vi ste pod adrenalinom. Ne osećate ni strah, ni težinu, ni sve to. To se malo kasnije kod nekoga oseti pre, kod nekoga kasnije. Ali kod nas koji smo već stariji, kod mene, otprilike koliko radite, toliko treba da se odmorite. Ja sam to video tek kada sam završio. Ipak je to ostavilo određeni trag na mene, i fizički i psihički, i trebalo mi je malo da odmorim“, priča Plemić o svojim iskustvima na gašenju požara u Deliblatskoj peščari.
Pre desetak dana odlikovani ste Ordenom zasluga za odbranu i bezbednost. Kakav je osećaj primiti tako značajno odlikovanje?
To je rezultat dugogodišnjeg rada, ali ne samo mog. To je rad svih mojih kolega. Jedan pojedinac malo može da uradi bez kvalitetnih ljudi oko sebe. Neko je ipak pratio moj dugogodišnji rad i to je sigurno kruna celokupnog uspeha i karijere.
Pre toga ste primili još jedno značajno priznanje, zapravo ste reaktivirani, vraćeni iz penzije i bili ste angažovani u Deliblatskoj peščari. Kako ste se osećali kada ste primili taj poziv?
To je poseban osećaj. Ja sam mislio da sam možda zaboravljen, ali evo, ipak, sektor i država Srbije setili su me se kao nekoga ko se bavio ovom tematikom. Dugo godina sam proučavao baš požare na otvorenom prostoru i setili su se. Nisam verovao pozivu kada se to desilo. To me je malo podsetilo na Živojina Mišića. Dobro je da ipak neko razmišlja o ljudima koji su svoj život dali za ovu službu. Bilo mi je mnogo drago, da budem iskren. Osećate se bitno, jer ipak ste deo ovoga društva. Čovek kada je u penziji možda pomisli: završio sam sa radom, sa aktivnostima. Ali ja sam i dalje radio u Srpsko-ruskom humanitarnom centru i to je ostavilo traga. Sve vreme sam bio aktivan oko toga, a nastavio sam i naučni rad i neke eksperimente, što je nekome privuklo pažnju. Tako da sam još u snazi, što bi se reklo.
Možemo li ovu godinu da nazovemo godinom požara i uporedimo je sa nekim ranijim godinama? Da li je bila teža ili lakša?
Bilo je požara i ranije. Ne možemo reći da je možda po broju bila najteža. Problem predstavlja broj požara, ali imali smo i 2012. godine intenzivne požare na Tari. Prošle godine imali ste Prokuplje, Žitorađu, takođe Vranje... To je problematika u Srbiji, što je ruralno područje sve praznije i što su domaćinstva sve starija. Kada se pojavi požar, ako zemljište nije obrađivano, ako stoka nije pasla travu, intenzitet požara će biti mnogo veći. Ovi požari sada gore sa mnogo većim intenzitetom nego prethodnih godina. Zbog sušnih godina imamo više gorive materije. Druga stvar su dugi sušni periodi. Mene sada već zabrinjava to što česti vetrovi, i to olujni vetrovi, dodatno otežavaju gašenje.
Šta je bio najveći taktički izazov prilikom gašenja požara u Deliblatskoj peščari? Vi ste tamo bili praktično sve vreme?
Specifična situacija. Mislim da je treba proučavati iz razloga konfiguracije, topografije i meteorologije. Same dine nastaju zbog određenih strujanja vazduha. To je košavsko područje. Deliblatska peščara je područje udara vetra, što znači da imamo vetrove koji su intenzivni. Košava je pravila dine i one su mahom visoke. Imamo ih u jednom delu i do 30 metara, jer se Deliblatska peščara deli na ravničarski i visoki deo, gde su dine. Uzrok širenja požara bio je upravo taj što je došlo do raznih turbulencija, takozvanih internih strujanja vazduha unutar same peščare. Širenje je išlo u svim pravcima. Mi to zovemo nepravilnim širenjem, kao prsti — bukvalno u svim smerovima. Osnovni problem nastao je od onog momenta kada smo shvatili da je požar ušao u zemlju, da ide puzeći i da ide krunski. To je za nas bilo nešto sa čim se ranije nismo susretali. Suočili smo se sa veoma teškim trenucima kada dođete u situaciju da ne znate kako da postupite, šta se dešava i šta je to što toliko tera požar da se brzo širi. Tu zapravo ne znate šta prvo da gasite.
Koliku je ulogu u ovoj akciji igrala podrška iz vazduha? U jednom trenutku došao je i Iljušin iz Rusije.
Najveći problem je što ljudi nisu dovoljno obavešteni i misle da su letelice te koje gase požar. Letelice samo stvaraju uslove da ljudi koji su dole na zemlji mogu da gase. To je osnovno pravilo. Što se tiče Iljušina, dva puta je kod Trujinog naselja bukvalno spasavao i naselje. Bukvalno je i nas delimično poklopio da ne bismo bili izloženi velikom, prevelikom zračenju. To su bili bloti, odnosno toplotni talasi koji su se širili prema nama. On ima specifičan način rada. Konkretno, kada pričamo o Iljušinu, pokriva veliku širinu. Pokrivanje je oko 60 metara, a linija je od 320 do 420 metara, pri čemu prazni oba rezervoara. Takođe, helikopterska jedinica može mnogo brže da reaguje. Njihove punionice, odnosno rezervoari za dopunu vodom, bili su blizu, kao i Dunav, a imali smo i jedno jezero. Oni su intenzivnije radili i mogli su brže da nam daju zaštitu. Ali Iljušin daje jednu sigurnost na masivnoj teritoriji, smanjuje mogućnost da se požar ponovo javi i pruža nam mogućnost da brže odreagujemo i uđemo u samo žarište, odnosno na glavu požara, da ga presečemo.
Sve je više ekstremnih požara i u Srbiji i u regionu. Da li je Deliblatska peščara opomena da moramo da menjamo strategiju zaštite od požara?
Jako dobro pitanje. Mislim da će morati nešto da se učini. Kada sam gledao Grke pre četiri godine, bio sam protiv njihove taktike. Kako se vreme menja, sami vidite da su sve duža ova sušna leta. Mislim da ćemo i mi morati da menjamo nešto što se tiče taktike i opreme koja se nabavlja. Oprema će morati da bude sve kvalitetnija, iz razloga što tehnika određuje taktiku. Ljudi jesu ti koji nose, ali bez određene tehnike ne možete gasiti ovakve požare. Ovde se susrećete sa ekstremnim stvarima koje do sada nismo imali, takozvanim vatrenim olujama, pijavicama i svime onim što nam je kroz udžbenike bilo poznato, ali nepoznato u praksi. Sada se to pojavljuje. Definitivno će sve to morati da se menja. Moramo da stavimo prst na čelo i vidimo kako i šta uraditi i koliko ulagati u ovu službu, jer će morati da se traži mnogo veće ulaganje. Radi se na ulaganju, ali moraće još intenzivnije, jer vreme ne čeka da se nešto desi. Služba mora ranije da reaguje i da se pripremi.
Kako ide obuka u Srpsko-ruskom humanitarnom centru i koje su uopšte aktivnosti centra?
Što se tiče obuka, voleo bih da sam poneo samo da vidite naš kalendar. Bukvalno je svaka nedelja zauzeta određenim aktivnostima. Radimo sve vrste obuka. Prošle godine smo uvrstili još niz obuka koje nisu bile u centru. Radimo hemijske akcidente, tehničke intervencije u saobraćaju, obuku sa dronovima, alpinizam, klasični urbani alpinizam, požare. Radimo i požare u građevinskim objektima gde je manja provetrenost, gde može doći do eksplozije, flešovera, bekdrafta. Sve to radimo. Imamo odlične trenažere za ruševine. Tu nam dolaze ljudi iz inostranstva, prvenstveno naš sektor za vanredne situacije, kome je to namenjeno, ali i svi drugi dolaze na obuke. To su veoma kompleksne obuke koje bukvalno simuliraju ono što se radi prilikom rušenja objekata i u uskom prostoru. Sada imamo i novi simulator koji služi za obuku za jamsko spasavanje. Možemo sve vrste obuka da izvodimo ovde, osim obuka na vodi. Za to nemamo uslove, mada imamo stručanjake, ali nemamo čamce i sve ono što je potrebno, nemamo jezero ili nešto slično.
