https://lat.sputnikportal.rs/20260926/ovako-stizemo-i-do-nevidljivog-glumac-mihailo-ladjevac-prica-za-sputnjik-o-skrivenim-carima-svog-posla-1203690213.html
Ovako stižemo i do nevidljivog! Glumac Mihailo Lađevac priča za Sputnjik o skrivenim čarima svog posla
Ovako stižemo i do nevidljivog! Glumac Mihailo Lađevac priča za Sputnjik o skrivenim čarima svog posla
Sputnik Srbija
Rad sa mladim glumcima osvestio me je šta je danas svet u kome živimo, kako izgleda stvarnost i šta je važno, jer mi godinama izgubimo kontakt sa tim i... 26.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-26T18:00+0200
2026-09-26T18:00+0200
2026-09-26T18:51+0200
kultura
kultura
gluma
pozorište
porodica
glumac
narodno pozorište
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/18/1203721211_0:37:714:439_1920x0_80_0_0_e4c0d8250aa7a090eb41da5595730d0b.jpg
Gost nam otkriva kako su pripremali predstavu “Porodica Zeko” Dramskog studija Ogledala, a razgovaramo i o sličnostima i razlikama u načinu rada umetnika u Srbiji i na Novom Zelandu, Narodnom pozorištu, igri koja ga ispunjava na sceni, društvenim normama i stegama, nagradama i kritikama.Lađevac naglašava da je porodica veoma važna i stub svakog društva.Naš sagovornik naglašava da je neophodno da se mladi glumci igraju i istražuju sebe i svet oko sebe i citira svog profesora Predraga Bajčetića:„Potrebna nam je igra kao takva - igraj se“.Jedino tako će videti mnogo dalje od onoga što ih okružuje. Ističe da bi želeo da svoje novo iskustvo u radu sa gluvonemim ljudima na Novom Zelandu prenese i u Srbiju.Lađevac navodi da mu je jedna od lepših stvari što se u glumi susreće sa različitim ljudima i njihovim osobinama, jer bilo koji lik da igra on mora da ga razume. Osvrćući se na predstave u kojima je igrao kao stalni član Narodnog pozorišta napominje da je to njegova druga kuća.Savetovao je mladima da svaku kritiku koju dobiju iskoriste da budu bolji. Potrebno je slušati sagovornike i shvatiti šta im se to ne dopada kod nas, a onda na tome raditi ako je kritika opravdana.Lađevac navodi da je tražio nešto sveto i da je mislio da se to nalazi u glumcu, ali je shvatio da je to, u stvari, naša želja da stremimo ka nečem nevidljivom. Glumac inicira u mašti gledalaca način da se poveže sa likom na sceni, ta veza se ponekad ne desi, ali je važno da imamo uvek želju da dočaramo svet. Zaključuje da je za svakog glumca važno da teži ka većem od ovog sadašnjeg, da se približi svim nevidljivim i velikim osećanjima.
https://lat.sputnikportal.rs/20260919/isidora-perovic-vrhunac-inteligencije-je---dobrota-video-1203467082.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Dragana Nikitović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/0a/1192313486_0:1:854:854_100x100_80_0_0_71e3e3eaccaefaa612e0e6f47b37260a.jpg
Dragana Nikitović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/0a/1192313486_0:1:854:854_100x100_80_0_0_71e3e3eaccaefaa612e0e6f47b37260a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dragana Nikitović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/0a/1192313486_0:1:854:854_100x100_80_0_0_71e3e3eaccaefaa612e0e6f47b37260a.jpg
kultura, gluma, pozorište, porodica, glumac, narodno pozorište
kultura, gluma, pozorište, porodica, glumac, narodno pozorište
Ovako stižemo i do nevidljivog! Glumac Mihailo Lađevac priča za Sputnjik o skrivenim čarima svog posla
18:00 26.09.2026 (Osveženo: 18:51 26.09.2026) Rad sa mladim glumcima osvestio me je šta je danas svet u kome živimo, kako izgleda stvarnost i šta je važno, jer mi godinama izgubimo kontakt sa tim i ostajemo u nekoj našoj mladosti, a moramo da idemo napred i sledimo njihovu viziju, kaže glumac i reditelj Mihailo Lađevac u podkastu „Život iza kulisa“.
Gost nam otkriva kako su pripremali predstavu “Porodica Zeko” Dramskog studija Ogledala, a razgovaramo i o sličnostima i razlikama u načinu rada umetnika u Srbiji i na Novom Zelandu, Narodnom pozorištu, igri koja ga ispunjava na sceni, društvenim normama i stegama, nagradama i kritikama.
Lađevac naglašava da je porodica veoma važna i stub svakog društva.
„U svakoj porodici postoje različiti odnosi i mi, upravo, te odnose istražujemo u predstavi „Porodica Zeko“ i pokušavamo da pronađemo zašto su oni takvi i kuda vode i usmeravaju porodicu. Tekst je posvećen, pre svega, majci i njenoj ulozi stuba porodice. Majke daju neprimetnu, laganu, nevidljivu podršku i potporu sigurnosti, ljubavi i sveprisutnosti čak i kada mislimo da nisu tu“, navodi glumac.
Naš sagovornik naglašava da je neophodno da se mladi glumci igraju i istražuju sebe i svet oko sebe i citira svog profesora Predraga Bajčetića:
„Potrebna nam je igra kao takva - igraj se“.
Jedino tako će videti mnogo dalje od onoga što ih okružuje. Ističe da bi želeo da svoje novo iskustvo u radu sa gluvonemim ljudima na Novom Zelandu prenese i u Srbiju.
Lađevac navodi da mu je jedna od lepših stvari što se u glumi susreće sa različitim ljudima i njihovim osobinama, jer bilo koji lik da igra on mora da ga razume. Osvrćući se na predstave u kojima je igrao kao stalni član Narodnog pozorišta napominje da je to njegova druga kuća.
„Volim aplauz koji je sastavni deo predstave, ne da bi mi neko rekao: „Bravo“, već jer se na sceni mnogo dajem. Sećam se da mi je mama često govorila da ne zna kako ću izdržati ako se toliko budem trudio i radio ceo život. Dolazio sam kući preumoran i aplauz mi je neka vrsta oporavka da mogu da radim nešto novo. Kritike mi nisu mnogo značile, jer znam da svako ima svoje mišljenje i često zavisi od trenutka“, rekao je Lađevac.
Savetovao je mladima da svaku kritiku koju dobiju iskoriste da budu bolji. Potrebno je slušati sagovornike i shvatiti šta im se to ne dopada kod nas, a onda na tome raditi ako je kritika opravdana.
Lađevac navodi da je tražio nešto sveto i da je mislio da se to nalazi u glumcu, ali je shvatio da je to, u stvari, naša želja da stremimo ka nečem nevidljivom. Glumac inicira u mašti gledalaca način da se poveže sa likom na sceni, ta veza se ponekad ne desi, ali je važno da imamo uvek želju da dočaramo svet. Zaključuje da je za svakog glumca važno da teži ka većem od ovog sadašnjeg, da se približi svim nevidljivim i velikim osećanjima.
