Otimanje ruskih deviza od strane Brisela - ekser u kovčegu ekonomskog napretka EU /video/
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Otimanje ruskih deviznih rezervi deponovanih u Evropskoj uniji na koje se EU ovih dana ponovo nameračila bilo bi poslednji ekser u kovčegu bilo kakvog ekonomskog napretka Evropske unije. Uz svo ludilo koje postoji u EU ipak bih bio zaprepašćen da konačno odluče da otmu ruske pare.
To, bez dlake na jeziku, kaže pravnik i finanijski konsultant Branko Pavlović u emisiji Energija Sputnjika komentarišući to što je namera EU da zapleni 210 milijradi evra koje je na njenoj teritoriji deponovala Centralna banka Rusije stigla i do suda. Od tih para nejveći deo, 185 milijardi, deponovan je u belgijskog finanijskoj instituciji Evroklir koja je ranije kamatu na ruska sredstva prepustila EU za finansiranje Ukrajine u sukobu sa Rusijom.
Tužili Rusi
Zbog toga je Centralne banke Rusije tužila Evroklir pred moskovskim sudom, zahtevajući odštetu od oko 215 miliona dolara, a taj sud još u maju presudio u korist banke Rusije. Na to je reagovala EU uredbom da ne priznaje odluke ruskih sudova, a na račun toga Evroklir je pokrenuo postupak pred Građanskim sudom u Belgiji kako bi blokirao izvršenje ruske presude.
Kada je EU nedavno podgrejala priču koju je zavrtela s kraja prošle godine o otimanju već zamrznutih ruskih deviznih rezervi, odmah je reagovala Centralna banka Rusije. Ovih dana je saopštila da je pred Opštim sudom Evropske unije pokrenula postupak za osporavanje uredbe Evropske unije o nepoštovanju odluka ruskih sudova.
Pavlović kaže da nema ničeg spornog u odluci suda u Moskvi.
„Pravno govoreći, stiglo je do presuđenja onog što je zloupotreba, odnosno krađa kamate, sredstava koja bi pripadala pre svega Centralnoj banci Rusije, na ime deponovanih sredstava. To se zove priznanje strane sudske odluke i najčešće postoje međunarodni ugovori koji regulišu uzajamno priznanje, osim, naravno, ukoliko bi takva odluka bila u suprotnosti s zakonima države od koje se traži priznanje, znači Belgije. Ovde se traži jednostavna stvar: Kao deponent, tražim da mi pripadne ono što mi je po ugovoru o deponovanju banka, odnosno Evroklir ili ko god, garantovao“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Prema tome, dodaje on, nema nikakvih razloga da se odbije priznanje odluke suda u Moskvi. Otuda Belgija kaže: Mi ćemo sigurno izgubiti. Naprosto, belgijski sud ne može da nađe razlog za odbijanje primene odluke moskovskog suda.
Gadljivi na ruski sud, ali nisu na ruske pare
Pavlović ističe da je EU donoseći uredbu o nepriznavanju odluka ruskih sudova donela jedan ništavan pravni akt, ne bi li pomogla belgijskim sudovima da ne postupaju po odlukama ruskih sudova, što bi inače, po belgijskim pravilima o priznavanju stranih sudskih odluka, morali da urade. Uz to, uredba EU bi u odnosu na odluku moskovskog suda trebalo da važi retroaktivno, što je pravno potpuno nemoguće i zabranjeno, ističe dugogodišnji advokat.
On napominje da u krajnjem, u sistemu Evropske unije, o tome šta je dozvoljeno, a šta ne odlučuje Sud pravde Evropske unije koji je tumač propisa. Imate one koji donose propise, imate one koji ih sprovode, ali ako je nešto sporno, i kako se tumači šta je dozvoljeno, a šta je zabranjeno, to je u nadležnosti tog suda, ističe Pavlović.
Po njegovom mišljenju, Ruska centralna banka je odlučila da se prvo obrati Opštem sudu da bi isterala na čistac šta je pravni stav Evropske unije po vrlo jednostavnom pitanju-može li u Evropskoj uniji deponent da bude opljačkan, ili ne.
A Belgijanci kupuju vreme pred sudom
Opet, Evroklir je pokrenuo postupak pred Građanskim sudom u Belgiji da bi blokirao izvršenje presude suda u Moskvi jer je nekako morao da se brani. „On, drugim rečima, kaže: Pa nisam ja to uzeo za sebe, nego imam nekakav nalog regulatora mog tržišta da moram da postupam na određeni način. I za to što sam uradio nisam ja odgovoran, nego je odgovoran onaj ko je meni naredio“, slikovito navodi Pavlović.
To, međutim, kako smatra, slabo „pije vodu“ jer postoji ugovor koji poveriocu garantuje njegova sredstva. Otuda ranija konstatacija ministra spoljnih poslova Belgije, Maksima Prevoa: Ako nas Rusija odvede na sud, sva je prilika da će dobiti taj slučaj, i tada mi, Belgija, nećemo moći da otplatimo tih 200 milijardi evra zato što je to jednako čitavom godišnjem federalnom budžetu. To bi značilo bankrot za Belgiju.
To je tačno, kaže Pavlović, ako se gleda samo budžet. Ali Belgija ima devizne rezerve odakle bi mogla da namiri dug. Jedini problem je što su u okviru njih i američke obveznice. Belgija je u prvih pet zemalja u svetu koje poseduju najviše američkih obveznica i ukoliko bi morala da namiri ruske devizne rezerve morala bi da prodaviše od 50 odsto obveznica. Problem je, međutim, što ne smeju da ih pipnu, inače bi imali problem sa SAD.
Presedan koji dugoročno puno košta
Poseban problem bi bio i što bi takav presedan s krađom ruskih deviznih rezervi potpuno urušio kredibilnost i poverenje u takvog „čuvara“ nečijih deviznih rezervi.
„Kao i uvek, kada razbojnički krenete da rušite jedan pravni sistem i sistem finansijskog poverenja, poslovnog poverenja, onda napravite 25 problema iz jednog poteza, a onda ne možete, kao Evropska unija ili kao Belgija, uopšte da se izvučete da to bude održivo. Jer problem je u sledećem: ako tako budeš postupao, napravićeš presedan. Ako opljačkaš ruske pare, poslaćeš svima poruku: Mi možemo da pljačkamo kad hoćemo i koga hoćemo“, naglašava Pavlović.
Pošto predlog Belgije da svi u EU solidarno podnesu rizik takve avanture otimanja ruskih para nije naišao na prihvatanje, a ni Evropska centralna banka nije htela da bude zajmodavac za jedan takav program, EU je ovih dana izašla sa novom idejom. Ceo iznos ruskih para bi bio uzet za finansiranje Ukrajine tako što bi EU osnovala posebnu pravnu i finansijsku instituciju, takozvano posebno društvo za tu namenu, u koje bi bila prebačena zamrznuta ruska sredstva iz različitih evropskih zemalja, zajedno sa povezanim obavezama. Time bi se upravljanje ruskom imovinom odvojilo od Evroklira, a pravni i finansijski rizik raspodelio na veći broj članica EU.
Na pitanje da li je to pravno utemeljeno da vi napravite ugovor sa jednom stranom, a da posle, mimo vaše volje, znanja, saglasnosti, se praktično menjaju stavke tog ugovora, Pavlović kaže da je bez saglasnosti deponenta tako nešto nemoguće.
Jasno im da gube
„Dakle, to je apsolutno jasno, zato se u Belgiji i dalje bune. Kakav god da imaš mehanizam, bilo koje postupanje Evroklira koje izlazi izvan okvira ugovora između Centralne banke Rusije i Evroklira je gubitak parnice na sudu. Šta god da urade, mimo saglasnosti, to je nedopustivo“, jasan je sagovornik Sputnjika.
Rusi su im već nagovestili šta će uslediti u tom slučaju. Centralna banka Rusije bi mogla da zatraži zaplenu imovine Evroklira u drugim jurisdikcijama, pre svega u zemljama koje Rusija smatra prijateljskim, kao što su Kina, Ujedinjeni Arapski Emirati i Kazahstan.
Pavlović kaže da je to realno, jer je pravno izvodljivo.
Na pitanje šta je najverovatniji epilog ove situacije on kaže da je teško reći.
„Šta će od toga da prevagne, ne mogu da kažem, ali uz svo ludilo u Evropskoj uniji, ipak bih bio zaprepašćen da se konačno donese odluka da se otmu pare. A tako bi direktno finansijskom sektoru, koji je izuzetno važan za ukupnu privrednu strukturu Evropske unije bio nanet dodatni udarac. Samo im to fali“, rekao je Pavlović napominjući da privreda EU klizi ka recesiji.
Jedino što je izvesno, o čemu govori i novo pokretanje stare teme o otimanju ruskih para, je da su svi drugi izvori finansiranja Ukrajine od strane EU presušili, ocenio je Pavlović u emisiji Energija Sputnjika.
