https://lat.sputnikportal.rs/20260925/ruski-udar-na-bezube-dosije-o-buci-na-stolu-guteresa-olivera-ikodinovic-1203757261.html
Ruski udar na „bezube“: Dosije o Buči na stolu Gutereša
Ruski udar na „bezube“: Dosije o Buči na stolu Gutereša
Sputnik Srbija
Ako UN i posle ruskog zahteva za novu istragu prećute sporna pitanja o Buči, to će, prema oceni ruskog eksperta Andreja Klinceviča, biti još jedan dokaz da su... 25.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-25T22:19+0200
2026-09-25T22:19+0200
2026-09-25T22:19+0200
rusija
rusija
rusija – politika
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
un
ukrajinska provokacija u buči
analize i mišljenja
sergej lavrov
antonio gutereš
izveštaj
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/01/1160706261_0:168:3047:1881_1920x0_80_0_0_30f2018c20bca6cf674fd9c9c90ded26.jpg
Ipak, ekspert je uveren da bi promena rukovodstva u toj organizaciji mogla da otvori put istrazi koja bi raskrinkala fabrikovanu verziju događaja u Buči.On je takvu ocenu izneo povodom susreta Sergeja Lavrova sa Antoniom Guterešom u Njujorku, na kojem je ruski ministar predao generalnom sekretaru UN izveštaj o insceniranim događajima u Buči i zatražio novu, detaljnu istragu.Na pitanje da li se nakon novog ruskog zahteva može očekivati konkretna reakcija Sekretarijata UN i dodatna istraga događaja u Buči, Klincevič odgovara da je to malo verovatno. Prema njegovoj oceni, UN su, uprkos formalnim međunarodnim standardima finansiranja, previše zavisne od stavova Sjedinjenih Američkih Država i drugih zemalja zapadnog bloka.Sličan stav za Sputnjik iznosi i Sergej Ordžonikidze, bivši zamenik generalnog sekretara UN, koji smatra da bi se pitanjem ruskog zahteva, ukoliko sadašnje rukovodstvo ne preduzme konkretne korake, mogao baviti novi generalni sekretar UN koji će uskoro biti imenovan. On ističe da treba pažljivo pratiti njegove poteze i da mu, još prilikom izbora, treba ukazati na ruske zabrinutosti i zahteve kako oni ne bi bili zanemareni i ostavljeni po strani.Prema njegovič rečima, novi generalni sekretar bi trebalo da pokaže da je spreman da se ozbiljno pozabavi spornim pitanjima u vezi sa istragom događaja u Buči, umesto da ruski zahtev ponovo bude stavljen u stranu.Ordžonikidze napominje da su UN i ranije imale priliku da detaljnije istraže događaje u Buči, ali da to nisu učinile zbog zapadnog političkog uticaja. Posebno dovodi u pitanje nepristrasnost generalnog sekretara Antonija Gutereša, ističući da je on pre dolaska na čelo UN bio premijer Portugalije, članice NATO-a, što vidi kao pokazatelj njegove prozapadne orijentacije. Prema njegovoj oceni, Gutereš nije obezbedio da istraga i izveštaj o Buči budu vođeni na objektivan i nepristrasan način.Krvava podvala Zapada i kijevskog režimaLavrov je Guterešu predao ruski izveštaj „Naslednici Gebelsa: falsifikovanje događaja u Buči i krvave podvale kijevskog režima“ čiji je cilj da se razotkriju lažne vesti koje je kijevski režim širio o navodnim događajima u Buči u martu 2022. i zatražio da Sekretarijat sprovede detaljenu istragu o događajima insceniranim od strane Kijeva i njegovih sponzora u NATO.Izveštaj je pripremio predsednik Međunarodnog javnog tribunala za zločine ukrajinskih neonacista Maksim Grigorjev.Govoreći o sadržaju ruskog izveštaja, Klincevič smatra da on sadrži objektivne dokaze i materijale — satelitske snimke, svedočenja vojnika i oficira koji su se nalazili na terenu, kao i fotografije i video-snimke iz perioda dok su ruske snage bile u Buči i nakon njihovog povlačenja, kao i snimke ukrajinskih televizijskih ekipa koje su prve stigle na mesto događaja, a na kojima, kako kaže, nisu zabeleženi prizori koji bi potvrdili tadašnje navode o masovnim ubistvima.Sagovornik smatra da sve to i još mnogo toga dovodi u pitanje ukrajinsku verziju događaja i predstavlja osnov za tvrdnju da su događaji bili inscenirani.Na pitanje zbog čega generalni sekretar UN do sada nije reagovao na zahteve Moskve, Klincevič odgovara da je razlog strah od političkih posledica.Govoreći o tome kakve bi posledice po poverenje u UN imalo eventualno nepostupanje po novom ruskom zahtevu, on ističe da Rusija pravi razliku između te organizacije i konkretnih država. On ocenjuje da UN ostaju važan instrument međunarodne koordinacije i stabilizacije, ali smatra da je za očuvanje njihove uloge neophodno rukovodstvo koje neće podleći političkim pritiscima drugih država i koje će spornim pitanjima pristupati nepristrasno.Šta krije spisak od 509 imenaLavrov je nedavno kritikovao generalnog sekretara UN zbog kontradiktornih izjava o događajima u Buči. Prema njegovim rečima, generalni sekretar je u jednom trenutku tvrdio da UN poseduju podatke o žrtvama, ali da ih ne mogu objaviti zbog poverljivosti, dok je kasnije naveo da takve informacije nema.On je doveo u pitanje i tvrdnje da su porodice žrtava tražile da se podaci ne objavljuju, ističući da identitet tih rođaka nije poznat.Šef ruske diplomatije je dodao da kijevski režim bezočno laže predstavljajući imena vojnika Oružanih snaga Ukrajine sa spomenika u Buči kao imena navodno ubijenih civila.Podsetimo, Rusija se više puta, usmeno i pismeno, obraćala Guterešu sa zahtevom da dostavi spiskove osoba koje su, prema navodima ukrajinske strane, poginule u Buči, ali ih on ni posle četiri godine nije dostavio.Priča o „masakru u Buči“ podseća na već viđenu matricu iz Račka i Markala – snažne slike, brze (i lažne) optužbe i spor oko toga šta se zaista dogodilo.Ukrajinske vlasti i zapadni mediji su fotografije tela na ulicama Buče i snimke masovnih grobnica predstavili kao dokaz navodno ruskih zločina.Međutim, pojavila su se i pitanja o hronologiji događaja i autentičnosti njihovih snimaka. Ruski vojnici napustili su Buču 30. marta 2022. godine, a sutradan je gradonačelnik Buče Anatolij Fjodoruk nasmejan potvrdio da je „grad oslobođen od ruskih okupanata“. Ni reči nije bilo o navodnim zverstvima ruskih vojnika i ukrajinskim žrtvama. Snimci tela na ulicama objavljeni su tek nekoliko dana kasnije, nakon ulaska ukrajinskih snaga u grad, što je jedan od dokaza da su naknadno tu doneta.Marija Zaharova, portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova, je izjavila da je Velika Britanija orkestrirala narativ o masakru u Buči kako bi produžila sukob u Ukrajini 2022. godine.Novi dokazi, kako tvrdi, dokazuju da je Buča bila besramna falsifikacija koju su naručili kijevski strani sponzori, a zapadni mediji su je pojačali kako bi eliminisali svaku šansu za mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine koji je tada mogao biti postignut u Istanbulu.Britansku vladu Zaharova je istakla kao glavnog organizatora operacije „lažne zastave“, a ključnu ulogu u širenju priče globalno dodelila je Bi-bi-siju.Ruski izveštaj donosi dokaze, dokumenta i svedočenja očevidaca, koji raskrinkavaju lažne optužbe o događajima u tom gradu i ukazuju na falsifikovanje okolnosti pod kojima su stradali ljudi čija su imena kasnije uvrštena među civilne žrtve u Buči.U dokumentu se iznosi i tvrdnja da su pripadnici ukrajinskih snaga namerno ubijali pojedine ukrajinske građane kako bi njihova tela kasnije bila snimljena pred dolazak ukrajinskih i stranih novinara i predstavljena kao žrtve ruskih snaga. To je potkrepljeno svedočenjem očevidaca.U izveštaju se tvrdi i da su neke od osoba koje su predstavljene kao civili zapravo bili aktivni pripadnici terorističkog, neonacističkog odreda „Azov“, koji je zabranjen u Rusiji.„Činjenice predstavljene u ovom izveštaju predstavljaju nedvosmislene dokaze koji ne ostavljaju prostor za sumnju da je Ukrajina, uz podršku zapadnih zemalja, falsifikovala događaje u Buči 2022. godine", zaključuje se u izveštaju.
https://lat.sputnikportal.rs/20260922/lavrov-informativni-rat-zapada-protiv-rusije-poceo-je-mnogo-pre-specijalne-vojne-operacije-1203648335.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, un, ukrajinska provokacija u buči, analize i mišljenja, sergej lavrov, antonio gutereš, izveštaj, dokazi, svet, svet – politika, zapad, oružane snage ukrajine, zločin
rusija, rusija – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, un, ukrajinska provokacija u buči, analize i mišljenja, sergej lavrov, antonio gutereš, izveštaj, dokazi, svet, svet – politika, zapad, oružane snage ukrajine, zločin
Ruski udar na „bezube“: Dosije o Buči na stolu Gutereša
Ako UN i posle ruskog zahteva za novu istragu prećute sporna pitanja o Buči, to će, prema oceni ruskog eksperta Andreja Klinceviča, biti još jedan dokaz da su postale „bezuba“ i politizovana organizacija koja se više vodi interesima Zapada nego principom nepristrasnosti.
Ipak, ekspert je uveren da bi promena rukovodstva u toj organizaciji mogla da otvori put istrazi koja bi raskrinkala fabrikovanu verziju događaja u Buči.
On je takvu ocenu izneo povodom susreta Sergeja Lavrova sa Antoniom Guterešom u Njujorku, na kojem je
ruski ministar predao generalnom sekretaru UN izveštaj o insceniranim događajima u Buči i zatražio novu, detaljnu istragu.
Na pitanje da li se nakon novog ruskog zahteva može očekivati konkretna reakcija Sekretarijata UN i dodatna istraga događaja u Buči, Klincevič odgovara da je to malo verovatno. Prema njegovoj oceni, UN su, uprkos formalnim međunarodnim standardima finansiranja, previše zavisne od stavova Sjedinjenih Američkih Država i drugih zemalja zapadnog bloka.
„Rusija postupa ispravno i predstavila je ovaj izveštaj. Uveren sam da ga je Rusija prosledila članicama Saveta bezbednosti UN, a takođe siguran sam i da su i diplomate iz drugih zemalja dobile kopije na uvid. Rusija sve radi javno i javno traži od Sekretarijata UN da zatraži dodatni materijal od Ukrajine o tim zločinima. Nije isključeno da će, nakon završetka rata ili smene šefa UN, ovi dokumenti dobiti na značaju i da će biti sprovedene istrage, a da će ukrajinski ratni zločinci biti otkriveni i privedeni pravdi“, kaže Klincevič, šef ruskog Centra za proučavanje vojno-političkih sukoba.
Sličan stav za Sputnjik iznosi i Sergej Ordžonikidze, bivši zamenik generalnog sekretara UN, koji smatra da bi se pitanjem ruskog zahteva, ukoliko sadašnje rukovodstvo ne preduzme konkretne korake, mogao baviti novi generalni sekretar UN koji će uskoro biti imenovan. On ističe da treba pažljivo pratiti njegove poteze i da mu, još prilikom izbora, treba ukazati na ruske zabrinutosti i zahteve kako oni ne bi bili zanemareni i ostavljeni po strani.
Prema njegovič rečima, novi generalni sekretar bi trebalo da pokaže da je spreman da se ozbiljno pozabavi spornim pitanjima u vezi sa istragom događaja u Buči, umesto da ruski zahtev ponovo bude stavljen u stranu.
Ordžonikidze napominje da su
UN i ranije imale priliku da detaljnije istraže događaje u Buči, ali da to nisu učinile zbog zapadnog političkog uticaja. Posebno dovodi u pitanje nepristrasnost generalnog sekretara Antonija Gutereša, ističući da je on pre dolaska na čelo UN bio premijer Portugalije,
članice NATO-a, što vidi kao pokazatelj njegove
prozapadne orijentacije. Prema njegovoj oceni, Gutereš nije obezbedio da istraga i izveštaj o Buči budu vođeni na objektivan i nepristrasan način.
Krvava podvala Zapada i kijevskog režima
Lavrov je Guterešu predao ruski izveštaj „Naslednici Gebelsa: falsifikovanje događaja u Buči i krvave podvale kijevskog režima“ čiji je cilj da se razotkriju lažne vesti koje je kijevski režim širio o navodnim događajima u Buči u martu 2022. i zatražio da Sekretarijat sprovede detaljenu istragu o događajima insceniranim od strane Kijeva i njegovih sponzora u NATO.
Izveštaj je pripremio predsednik Međunarodnog javnog tribunala za zločine ukrajinskih neonacista Maksim Grigorjev.
Govoreći o sadržaju ruskog izveštaja, Klincevič smatra da on sadrži objektivne dokaze i materijale — satelitske snimke, svedočenja vojnika i oficira koji su se nalazili na terenu, kao i fotografije i video-snimke iz perioda dok su ruske snage bile u Buči i nakon njihovog povlačenja, kao i snimke ukrajinskih televizijskih ekipa koje su prve stigle na mesto događaja, a na kojima, kako kaže, nisu zabeleženi prizori koji bi potvrdili tadašnje navode o masovnim ubistvima.
Sagovornik smatra da sve to i još mnogo toga dovodi u pitanje ukrajinsku verziju događaja i predstavlja osnov za tvrdnju da su događaji bili inscenirani.
Na pitanje zbog čega generalni sekretar UN do sada nije reagovao na zahteve Moskve, Klincevič odgovara da je razlog strah od političkih posledica.
„Sve je vrlo jednostavno – to je strah da ne izgubi svoju funkciju. Ni Međunarodna agencija za atomsku energiju ne obraća pažnju na ukrajinske udare na Zaporošku nuklearnu elektranu. Pretvaraju se i tvrde da nepoznati dronovi doleću i stvaraju pretnje i nuklearne incidente. Oni takođe ne žele da otvoreno označe Ukrajinu odgovornom za te napade, iako njihovi zaposleni sve vide na licu mesta i znaju šta se dešava, ali se plaše da to kažu. Tako je i sa UN" ističe Klincevič.
Govoreći o tome kakve bi posledice po poverenje u UN imalo eventualno nepostupanje po novom ruskom zahtevu, on ističe da Rusija pravi razliku između te organizacije i konkretnih država. On ocenjuje da UN ostaju važan instrument međunarodne koordinacije i stabilizacije, ali smatra da je za očuvanje njihove uloge neophodno rukovodstvo koje neće podleći političkim pritiscima drugih država i koje će spornim pitanjima pristupati nepristrasno.
Šta krije spisak od 509 imena
Lavrov je nedavno kritikovao generalnog sekretara UN zbog kontradiktornih izjava o događajima u Buči. Prema njegovim rečima, generalni sekretar je u jednom trenutku tvrdio da UN poseduju podatke o žrtvama, ali da ih ne mogu objaviti zbog poverljivosti, dok je kasnije naveo da takve informacije nema.
On je doveo u pitanje i tvrdnje da su porodice žrtava tražile da se podaci ne objavljuju, ističući da identitet tih rođaka nije poznat.
Šef ruske diplomatije je dodao da kijevski režim bezočno laže predstavljajući imena vojnika Oružanih snaga Ukrajine sa spomenika u Buči kao imena navodno ubijenih civila.
Podsetimo, Rusija se više puta, usmeno i pismeno, obraćala Guterešu sa zahtevom da dostavi spiskove osoba koje su, prema navodima ukrajinske strane, poginule u Buči, ali ih on ni posle četiri godine nije dostavio.
Priča o „masakru u Buči“ podseća na već viđenu matricu iz Račka i Markala – snažne slike, brze (i lažne) optužbe i spor oko toga šta se zaista dogodilo.
Ukrajinske vlasti i zapadni mediji su fotografije tela na ulicama Buče i snimke masovnih grobnica predstavili kao dokaz navodno ruskih zločina.
Međutim, pojavila su se i pitanja o hronologiji događaja i autentičnosti njihovih snimaka. Ruski vojnici napustili su Buču 30. marta 2022. godine, a sutradan je gradonačelnik Buče Anatolij Fjodoruk nasmejan potvrdio da je „grad oslobođen od ruskih okupanata“. Ni reči nije bilo o navodnim zverstvima ruskih vojnika i ukrajinskim žrtvama. Snimci tela na ulicama objavljeni su tek nekoliko dana kasnije, nakon ulaska ukrajinskih snaga u grad, što je jedan od dokaza da su naknadno tu doneta.
Marija Zaharova, portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova, je izjavila da je Velika Britanija orkestrirala
narativ o masakru u Buči kako bi produžila sukob u Ukrajini 2022. godine.
Novi dokazi, kako tvrdi, dokazuju da je Buča bila besramna falsifikacija koju su naručili kijevski strani sponzori, a zapadni mediji su je pojačali kako bi eliminisali svaku šansu za mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine koji je tada mogao biti postignut u Istanbulu.
Britansku vladu Zaharova je istakla kao glavnog organizatora operacije „lažne zastave“, a ključnu ulogu u širenju priče globalno dodelila je Bi-bi-siju.
Ruski izveštaj donosi dokaze, dokumenta i svedočenja očevidaca, koji raskrinkavaju lažne optužbe o događajima u tom gradu i ukazuju na falsifikovanje okolnosti pod kojima su stradali ljudi čija su imena kasnije uvrštena među civilne žrtve u Buči.
U dokumentu se iznosi i tvrdnja da su pripadnici ukrajinskih snaga namerno ubijali pojedine ukrajinske građane kako bi njihova tela kasnije bila snimljena pred dolazak ukrajinskih i stranih novinara i predstavljena kao žrtve ruskih snaga. To je potkrepljeno svedočenjem očevidaca.
U izveštaju se tvrdi i da su neke od osoba koje su predstavljene kao civili zapravo bili aktivni pripadnici terorističkog, neonacističkog odreda „Azov“, koji je zabranjen u Rusiji.
„Činjenice predstavljene u ovom izveštaju predstavljaju nedvosmislene dokaze koji ne ostavljaju prostor za sumnju da je Ukrajina, uz podršku zapadnih zemalja, falsifikovala događaje u Buči 2022. godine", zaključuje se u izveštaju.
