https://lat.sputnikportal.rs/20260924/tramp-zove-putin-razmatra-da-li-pocinje-nova-era-odnosa-amerike-i-rusije-olivera-ikodinovic-1203720024.html
Tramp zove, Putin razmatra: Da li počinje nova era odnosa Amerike i Rusije
Tramp zove, Putin razmatra: Da li počinje nova era odnosa Amerike i Rusije
Sputnik Srbija
Poziv Vladimiru Putinu da u decembru dođe na samit G20 u Majamiju, prema oceni ruskog politikologa Sergeja Stankeviča, deo je nastojanja Donalda Trampa da... 24.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-24T22:30+0200
2026-09-24T22:30+0200
2026-09-24T22:30+0200
rusija
rusija
rusija – politika
svet
g20
svet – politika
vladimir putin
donald tramp
sad
un
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/0b/1199086223_0:0:3257:1833_1920x0_80_0_0_794e6f68a327829554545d401d38d4fa.jpg
Tramp time pokazuje da Vašington trenutno daje prednost pregovorima i direktnom kontaktu sa Moskvom, a ne njenoj daljoj izolaciji.Odgovarajući na pitanje kako shvatiti američki poziv Putinu na samit G20, odbijanje SAD da podrže zajedničku antirusku izjavu Kijeva i evropskih partnera o Ukrajini pred sednicu Saveta bezbednosti UN, ali i nove američke „sankcije iz pakla“ Rusiji, Stankevič kaže da ovi potezi pokazuju da Vašington trenutno nastoji da zadrži više instrumenata u odnosima sa Moskvom.„Nove sankcije za sada nisu uvedene. Američki Kongres je usvojio tzv. zakon Lindzija Grejema, kojim su Donaldu Trampu data dodatna ovlašćenja za uvođenje takve vrste sankcija, i to ne toliko protiv Rusije, koliko protiv pet najvećih kupaca ruskih proizvoda, pre svega nafte i gasa. Međutim, Tramp po novom zakonu nije obavezan da uvede te sankcije. To je samo dodatak njegovom arsenalu instrumenata. Za sada Tramp ne namerava da ih koristi, mada će, po svemu sudeći, povremeno mahati njima i pretiti njihovom primenom. Što se tiče Trampovih praktičnih koraka, on očigledno želi da oživi 'proces iz Enkoridža'. To jest, on želi da čuveni susret sa predsednikom Putinom na Aljasci, u avgustu 2025. godine, pretvori u proces i uspostavi redovan dijalog dve velike nuklearne sile — Sjedinjenih Država i Rusije. Za to su potrebni periodični susreti“, smatra Stankevič.Stankevič ocenjuje da Trampov poziv Putinu da prisustvuje samitu G20 u Majamiju predstavlja pokušaj da se nastavi direktan dijalog dvojice predsednika, ali sumnja da će ruski lider lično otputovati u SAD. Prema njegovim rečima, verovatnije je da će Rusija na samit poslati predstavnika, dok bi Putin preko neformalnih kanala mogao da potvrdi spremnost za novi susret sa Trampom.Stankevič smatra da je najvažnije što je postignuto na prvom susretu Trampa i Putina bilo međusobno priznanje statusa Rusije i Sjedinjenih Država kao velikih sila, kao i priznanje njihovih temeljnih interesa i spremnost da se ti interesi usklađuju kroz uspostavljanje ravnoteže. Prema njegovoj oceni, takav dijalog dve velike sile sada treba učvrstiti, a pre toga dva predsednika mogla da razgovaraju u kineskom Šenženu, na marginama samita ATES-a, gde bi im se eventualno mogao pridružiti i kineski predsednik Si Đinping. Takav susret „velike trojke“ - Rusije, Kine i SAD - prema Stankeviču, ne bi doneo velike konkretne rezultate, ali bi sam njegov format predstavljao snažan simbolički signal na svetskoj geopolitičkoj sceni.Tramp se distancira od Evrope i traži izlaz iz ukrajinskog ćorsokakaStankevič smatra da poziv Putinu i odbijanje SAD da se pridruže antiruskoj izjavi u UN još ne znači dugoročan zaokret u američkoj politici prema Rusiji, jer je kod Donalda Trampa teško govoriti o dugoročno predvidivoj politici, s obzirom na njegovu „sklonost improvizacijama i impulsivnim reakcijama“. Ipak, Vašington u ovom trenutku daje prednost obnavljanju strateškog dijaloga sa Moskvom.Stankevič ocenjuje da uzdržavanje SAD od podrške pojedinim antiruskim rezolucijama u UN nije nova politika Vašingtona, već pristup koji traje već oko godinu dana. Istovremeno, smatra da je Tramp već napravio distancu u odnosu na evropski pristup sukobu Rusije i Ukrajine i da tu poziciju nastavlja da održava.Prema njegovim rečima, Amerika nastoji da očuva transatlantske veze, između ostalog prodajom oružja evropskim zemljama koje ga dalje prosleđuju Ukrajini, kao i pružanjem Kijevu obaveštajnih podataka i usluga satelitske komunikacije. Međutim, ta podrška je ograničena, ocenjuje on.Uprkos tome što Tramp ostaje u okviru NATO-a, on drži distancu od evropskog dela bloka. Tu poziciju Stankevič tumači kao neutralnost i spremnost da bude posrednik i "pošteni broker" u pregovorima između Rusije i Kijeva.Ekspert smatra da Tramp pozivom Putinu i nastojanjem da ga vrati za pregovarački sto sa zapadnim liderima ima politički interes — da popravi narušen imidž mirotvorca, koji je dodatno narušen američkom vojnom akcijom protiv Irana. Ukoliko bi Tramp uspeo da doprinese rešavanju sukoba između Rusije i Ukrajine, mogao bi ponovo da se predstavi kao predsednik sposoban da donosi mirovna rešenja.Pored političkog, Stankevič vidi i kratkoročni ekonomski interes.„Ako sada uspe da zaustavi rat i razmenu udara između Rusije i Ukrajine po energetskim objektima, a istovremeno omogući Rusiji da poveća isporuke nafte i naftnih derivata na svetsko tržište Tramp računa da bi mogao da obori cene goriva u Sjedinjenim Državama, pre svega cenu dizela. To je zaista moguće. On bi kratkoročno mogao da obori prosečnu cenu dizela u Sjedinjenim Državama sa sadašnjih 6,5 dolara po galonu na oko četiri dolara. Dovoljno je da tu cenu obori na period od oko dva meseca, pa da na izborima 3. novembra prođe uspešno", smatra ekspert.
https://lat.sputnikportal.rs/20260924/kremlj-objavio-kada-ce-biti-doneta-odluka-o-prisustvovanju-putina-na-samitu-g20-1203715526.html
sad
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, svet, g20, svet – politika, vladimir putin, donald tramp, sad, un, ukrajina, evropska unija (eu), analize i mišljenja
rusija, rusija – politika, svet, g20, svet – politika, vladimir putin, donald tramp, sad, un, ukrajina, evropska unija (eu), analize i mišljenja
Tramp zove, Putin razmatra: Da li počinje nova era odnosa Amerike i Rusije
Poziv Vladimiru Putinu da u decembru dođe na samit G20 u Majamiju, prema oceni ruskog politikologa Sergeja Stankeviča, deo je nastojanja Donalda Trampa da obnovi strateški dijalog sa Rusijom i nastavi proces započet susretom dvojice lidera na Aljasci.
Tramp time pokazuje da Vašington trenutno daje prednost pregovorima i direktnom kontaktu sa Moskvom, a ne njenoj daljoj izolaciji.
Odgovarajući na pitanje kako shvatiti
američki poziv Putinu na samit G20, odbijanje SAD da podrže zajedničku antirusku izjavu Kijeva i evropskih partnera o Ukrajini pred sednicu Saveta bezbednosti UN, ali i nove američke
„sankcije iz pakla“ Rusiji, Stankevič kaže da ovi potezi pokazuju da Vašington trenutno nastoji da zadrži više instrumenata u odnosima sa Moskvom.
„Nove sankcije za sada nisu uvedene. Američki Kongres je usvojio tzv. zakon Lindzija Grejema, kojim su Donaldu Trampu data dodatna ovlašćenja za uvođenje takve vrste sankcija, i to ne toliko protiv Rusije, koliko protiv pet najvećih kupaca ruskih proizvoda, pre svega nafte i gasa. Međutim, Tramp po novom zakonu nije obavezan da uvede te sankcije. To je samo dodatak njegovom arsenalu instrumenata. Za sada Tramp ne namerava da ih koristi, mada će, po svemu sudeći, povremeno mahati njima i pretiti njihovom primenom. Što se tiče Trampovih praktičnih koraka, on očigledno želi da oživi 'proces iz Enkoridža'. To jest, on želi da čuveni susret sa predsednikom Putinom na Aljasci, u avgustu 2025. godine, pretvori u proces i uspostavi redovan dijalog dve velike nuklearne sile — Sjedinjenih Država i Rusije. Za to su potrebni periodični susreti“, smatra Stankevič.
Stankevič ocenjuje da Trampov poziv Putinu da prisustvuje samitu G20 u Majamiju predstavlja pokušaj da se nastavi direktan dijalog dvojice predsednika, ali sumnja da će ruski lider lično otputovati u SAD. Prema njegovim rečima, verovatnije je da će Rusija na samit poslati predstavnika, dok bi Putin preko neformalnih kanala mogao da potvrdi spremnost za novi susret sa Trampom.
„Rusija je prihvatila predlog i saopštila da ga razmatra. Međutim, šanse da Putin ode tamo nisu velike. Sada u vojnom sukobu oko Ukrajine predstoji predfinalna eskalacija, odnosno eskalacija koja prethodi završnoj fazi. Vrhunac te eskalacije pašće na predstojeću zimu. U takvoj situaciji predsedniku Putinu, kao vrhovnom komandantu, nije naročito zgodno da putuje na teritoriju Sjedinjenih Država. Putin će gotovo sigurno neformalnim kanalima poslati signal da je spreman da se sastane sa Trampom., a najlepše, čak i estetski, bilo bi da se novi susret održi ponovo na Aljasci, u Enkoridžu, čime bi se naglasio kontinuitet sa prvim susretom“, ocenio je ekspert.
Stankevič smatra da je najvažnije što je postignuto na prvom susretu Trampa i Putina bilo međusobno priznanje statusa Rusije i Sjedinjenih Država kao velikih sila, kao i priznanje njihovih temeljnih interesa i spremnost da se ti interesi usklađuju kroz uspostavljanje ravnoteže. Prema njegovoj oceni, takav dijalog dve velike sile sada treba učvrstiti, a pre toga dva predsednika mogla da razgovaraju u kineskom Šenženu, na marginama samita ATES-a, gde bi im se eventualno mogao pridružiti i kineski predsednik Si Đinping. Takav susret „velike trojke“ - Rusije, Kine i SAD - prema Stankeviču, ne bi doneo velike konkretne rezultate, ali bi sam njegov format predstavljao snažan simbolički signal na svetskoj geopolitičkoj sceni.
Tramp se distancira od Evrope i traži izlaz iz ukrajinskog ćorsokaka
Stankevič smatra da poziv Putinu i odbijanje SAD da se pridruže antiruskoj izjavi u UN još ne znači dugoročan zaokret u američkoj politici prema Rusiji, jer je kod Donalda Trampa teško govoriti o dugoročno predvidivoj politici, s obzirom na njegovu „sklonost improvizacijama i impulsivnim reakcijama“. Ipak, Vašington u ovom trenutku daje prednost obnavljanju strateškog dijaloga sa Moskvom.
Stankevič ocenjuje da uzdržavanje SAD od podrške pojedinim antiruskim rezolucijama u UN nije nova politika Vašingtona, već pristup koji traje već oko godinu dana. Istovremeno, smatra da je Tramp već napravio distancu u odnosu na evropski pristup sukobu Rusije i Ukrajine i da tu poziciju nastavlja da održava.
Prema njegovim rečima, Amerika nastoji da očuva transatlantske veze, između ostalog prodajom oružja evropskim zemljama koje ga dalje prosleđuju Ukrajini, kao i pružanjem Kijevu obaveštajnih podataka i usluga satelitske komunikacije. Međutim, ta podrška je ograničena, ocenjuje on.
Uprkos tome što Tramp ostaje u okviru NATO-a, on drži distancu od evropskog dela bloka. Tu poziciju Stankevič tumači kao neutralnost i spremnost da bude posrednik i "pošteni broker" u pregovorima između Rusije i Kijeva.
Ekspert smatra da Tramp pozivom Putinu i nastojanjem da ga vrati za
pregovarački sto sa zapadnim liderima ima politički interes — da popravi narušen imidž mirotvorca, koji je dodatno narušen američkom vojnom akcijom protiv Irana. Ukoliko bi Tramp
uspeo da doprinese rešavanju sukoba između Rusije i Ukrajine, mogao bi ponovo da se predstavi kao predsednik sposoban da donosi mirovna rešenja.
Pored političkog, Stankevič vidi i kratkoročni ekonomski interes.
„Ako sada uspe da zaustavi rat i razmenu udara između Rusije i Ukrajine po energetskim objektima, a istovremeno omogući Rusiji da poveća isporuke nafte i naftnih derivata na svetsko tržište Tramp računa da bi mogao da obori cene goriva u Sjedinjenim Državama, pre svega cenu dizela. To je zaista moguće. On bi kratkoročno mogao da obori prosečnu cenu dizela u Sjedinjenim Državama sa sadašnjih 6,5 dolara po galonu na oko četiri dolara. Dovoljno je da tu cenu obori na period od oko dva meseca, pa da na izborima 3. novembra prođe uspešno", smatra ekspert.
