Veliku promenu sada svi vide: Milorad ide u Kremlj, Željka u Belu kuću, a u Sarajevu – muk!
Pratite nas
Istovremeni kontakti Republike Srpske sa Vašingtonom i Moskvom učvršćuju njenu međunarodnu poziciju i pokazuju da Banjaluka može da gradi odnose sa dve vodeće svetske sile bez toga da jedna od njih to doživljava kao problem.
Ovako ambasador Obrad Kesić, šef misije BiH pri Evropskoj uniji komentariše susret srpskog člana Predsedništva BiH Željke Cvijanović sa šefom kabineta Donalda Trampa, Suzi Vajls, kao i najavu da će se Milorad Dodik 29. septembra u Moskvi sresti sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Cvijanovićeva je nakon razgovora sa najmoćnijom ženom američke administracije poručila da su otvorena „nova vrata“ za dijalog i ekonomsku saradnju sa Republikom Srpskom, dok Dodik odlazak u Moskvu vidi kao nastavak razgovora sa Putinom započetih tokom posete prošlog maja.
Tako se u javnosti, za svega nekoliko dana pojavila neuobičajena slika – nekada prokažena i izolovana Republika Srpska, gradi odnose sa dve vodeće svetske sile – Rusijom i SAD.
Otvaraju se vrata koja su ranije bila zatvorena
I to nije sve, kaže Kesić, i podseća da je Milorad Dodik nedavno boravio u Izraelu, da delegacije iz Banjaluke borave u ključnim zemljama EU, kao i da američkim i evropskim gradovima prolazi izložba „Upoznajte srpske žrtve“. Ali, odnosi sa Moskvom i Vašingtonom su glavni pravac spoljne politike Republike Srpske.
„To što Republika Srpska gradi prijateljstvo i sa Rusijom i sa Amerikom istovremeno, učvršćuje njenu poziciju i to ne smeta ni Amerikancima, ni Rusima, zato što znaju da su stavovi Republike Srpske iskreni. Glavni stav je da je Republika Srpska pouzdan partner i da može da bude ključni element za rešavanje, ne samo problema u BiH, nego i vrlo važan partner za interese Moskve i Vašingtona na celom Zapadnom Balkanu“, kaže Kesić.
Prema njegovim rečima, posebna politička korist vidi se u činjenici da zvaničnici Srpske danas mogu da dopru do mesta na kojima ranije njihov glas nije bio dobrodošao – to je znak da su rad i trud na normalizaciji odnosa sa Vašingtonom dali rezultate.
„To da predstavnici Republike Srpske i srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović imaju sada mogućnost da otvaraju vrata i na najvišem nivou vlasti u Vašingtonu govori o tome da je Republika Srpska izgradila jednu vrlo jaku poziciju za svoje međunarodne aktivnosti“, ocenjuje on.
Kesić, međutim, ukazuje da balansirati između Vašingtona i Moskve nije bilo jednostavno. Ali, u sadašnjem trenutku Banjaluci pogoduje činjenica da se i u Vašingtonu govori o normalizaciji odnosa sa Rusijom, što, kako kaže, Republici Srpskoj otvara dodatni manevarski prostor.
Bez Srpske nema rešenja za BiH
Prema rečima našeg sagovornika, istovremeno sa diplomatskim aktivnostima Banjaluke, menja se i odnos prema unutrašnjem uređenju BiH. Kao važan pomak on vidi slabljenje mogućnosti koje je nekada imala Kancelarija visokog predstavnika (OHR) i to je, kako kaže, velika stvar. OHR više ne može da utiče na prilike u BiH toliko direktno kao nekada i da se aktivno i direktno meša u stvaranje centralizovane BiH.
„Možemo da govorimo o tome da je ovo početak kraja OHR-a. Bez obzira da li će doći neki novi visoki predstavnik ili neće, jedno je sigurno – sve vodi u pravcu zatvaranja kancelarije, a kada se ona zatvori onda smo u situaciji gde u BiH mora da se nađe dobra volja da se rešavaju problemi. Ako ne postoji dobra volja, onda ponavljamo da je bolji dobar razvod nego loš brak“, podvlači Kesić.
Sve je više glasova i u Vašingtonu i u Briselu koji shvataju da nijedan problem u BiH ne može da se reši bez Republike Srpske.
Frustracije političkog Sarajeva razumljive
Osvrćući se na reakcije političkog Sarajeva na posetu Željke Cvijanović Beloj kući, a koje su bile sve samo ne pozitivne, Kesić, kako kaže, pokazuje razumevanje za frustracije i razočarenje bošnjačkih političara, koji ne shvataju da se vreme menja i da više ne mogu da računaju na blanko podršku globalističkih elita, kako iz Vašingtona, tako sada već ni iz Brisela.
Jednostavno, Sarajevo nije uspelo da izgradi politiku prilagođenu novim međunarodnim okolnostima.
Prema Kesićevom viđenju stvari problem političkog Sarajeva širi je od odnosa prema Republici Srpskoj: bošnjačke stranke izgubile su ranije pozicije jer se promenio međunarodni ambijent u kojem su dugo računale na snažnu podršku zapadnih političkih elita.
„Oni su sada ušli u jednu fazu neizvesnosti, izgubili su uverenje koje su imali da šta god urade, uvek će da uživaju podršku Zapada. Sada kada više nema te jake podrške, oni pokušavaju na svaki način da postanu relevantni“, ocenjuje on.
Kao dodatni problem navodi pokušaj bošnjačkih političkih struktura da istovremeno zadrže podršku dela islamskog i arapskog sveta i odnose sa Vašingtonom, dok se međunarodni odnosi ubrzano menjaju.
„Sa jedne strane, bošnjački politički lideri moraju da vode izbalansiranu politiku, a sa druge, da bi to uradili moraju da kritikuju neke svoje saveznike iz islamskih i arapskih zemalja, pogotovo Iran, ako žele da ojačaju pozicije u SAD. Zato su i izgubili poziciju koju su nekada imali. Istovremeno su se i izolovali zato što ne mogu da grade odnose na primer sa Izraelom, jer bi to bilo štetno za njihove političke interese. Ali, problem je i u tome što izgradnja novog međunarodnog poretka ide potpuno suprotno njihovim političkim interesima i oni ne mogu da se snađu u novim okolnostima“, zaključuje Kesić.
