Tajna „sibirskog jednoroga“: Pronađen redak kostur drevnog giganta veličine slona
13:10 22.09.2026 (Osveženo: 13:12 22.09.2026)
© Sputnik / Olivera Ikodinović
Pratite nas
U Zapadnom Sibiru je po prvi put pronađen ne samo pojedinačni fragment, već mnoštvo ostataka kičme drevnog nosoroga – elazmoterijuma. Delimični kostur životinje veličine indijskog slona predat je zbirkama muzeja Tomskog državnog univerziteta (TGU), saopštila je za ruske medije pres-služba ovog univerziteta.
„Paleontološki muzej TGU, koji ove godine obeležava svoju stogodišnjicu, obogaćen je zaista jedinstvenim eksponatom. Zbirkama muzeja predat je delimični kostur drevnog nosoroga – elazmoterijuma (Elasmotherium sibiricum), životinje veličine indijskog slona. Ovo je prvi slučaj u Zapadnom Sibiru da je pronađen ne samo pojedinačni fragment, već mnoštvo ostataka kičme. Predaja ovog izuzetno retkog eksponata obavljena je 22. septembra, na Svetski dan nosoroga“, istakli su u pres-službi.
Prema rečima šefa Katedre za paleontologiju i istorijsku geologiju Geološko-geografskog fakulteta TGU Andreja Španskog, ostatke životinje su na samom jugu Zapadnog Sibira, nedaleko od sela Kirilovka (severni Kazahstan), pronašli meštani. Kosti koje pripadaju jednom primerku „sibirskog jednoroga” pronađene su na površini od oko četiri kvadratna metra.
Iako su elazmoterijumi poznati nauci više od 220 godina, na teritoriji Zapadnog Sibira i Kazahstana ranije su pronalažene samo pojedinačne kosti.
Zajedno sa kostima „sibirskog jednoroga“ pronađen je i gornji zub runastog nosoroga (Coelodonta antiquitatis), kao i fragmenti lobanje i kosti drevnog konja.
Ovo je drugi slučaj u Zapadnoj Sibiru da su elazmoterijum i runasti nosorog pronađeni u istom stratigrafskom sloju. Analize ukazuju na to da su životinje uginule u jesen, na rečnoj obali ili u plitkoj vodi. Na kostima nema tragova zuba grabljivica niti oštećenja izazvanih dejstvom vode. Sve one pripadaju odrasloj jedinki, staroj približno 20 godina, koja je živela pre oko 350.000 godina (u epohi smenjivanja ledenih doba i otopljavanja).
Glavna naučna vrednost ovog istraživanja ogleda se u rešavanju dugogodišnje zagonetke: paleontolozi do danas nisu znali po čemu su se kosturi ženki elazmoterijuma razlikovali od mužjaka. Proučavanjem leve kosti utvrđeno je da je ona, iako iste dužine kao kod evropskih primeraka, primetno vitkija i krhkija. Proračuni indeksa gracilnosti potvrdili su da je pronađen kostur krupne odrasle ženke. Ženke elazmoterijuma bile su tek neznatno manje od mužjaka, zadržavajući impozantne dimenzije.
O „sibirskom jednorogu“
Elazmoterijum se smatra najvećim nosorogom u poslednjih 2,5 miliona godina: visina je dostizala i 2,5 metara, a težina i do tri tone, ništa manje od savremenog indijskog slona. Na lobanji se nalazila masivna koštana kupola, ali naučnici i dalje debatuju o tome da li je na njoj postojao rog, budući da je rog građen od keratina koji se ne očuva u fosilnim ostacima. Zubi ove životinje nisu imali korene i rasli su neprekidno tokom čitavog njenog života, slično zubima glodara, pri čemu su se stalno trošili tokom ishrane.
Dugi udovi omogućavali su ovoj životinji da prelazi velike udaljenosti u potrazi za hranom. Prethodna hipoteza sugerisala je da je nosorog koristio njušku za kopanje korena i lukovica, ali anatomija životinje to opovrgava: s obzirom na duge noge i kratak vrat, njuška verovatno nije mogla da dosegne tlo.
Veruje se da je tokom toplijih meseci ova životinja boravila u blizini vodenih površina, gde je čupala meku vegetaciju zajedno sa korenom, dok se u hladnijim godišnjim dobima selila na otvorene stepe kako bi se hranila čvrstom travom i raznovrsnim biljem. Kao posledica toga, zubi životinje bili su izloženi intenzivnom trošenju tokom cele godine.
Pogledajte i:
