https://lat.sputnikportal.rs/20260922/ruski-zubr--nova-poslednja-linija-odbrane-1203658745.html
Ruski „zubr“ — nova, poslednja linija odbrane
Ruski „zubr“ — nova, poslednja linija odbrane
Sputnik Srbija
Najnoviji ruski sistem „zubr“ možda nije „čudo-oružje“, ali je zamišljen kao poslednja linija odbrane od malih i niskoletećih dronova. Sistem samostalno otkriva... 22.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-22T22:31+0200
2026-09-22T22:31+0200
2026-09-22T22:31+0200
rusija
rusija
rusija – vojska i naoružanje
vojska i naoružanje
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/10/1199271368_0:0:3073:1730_1920x0_80_0_0_746d32fd15f3c91546139012ed16c9af.jpg
U praksi, „zubr“ nije zamišljen da zameni složene PVO sisteme srednjeg i velikog dometa, već kao njihov nužni dodatak. Upravo ta promena na bojištu nameće i promenu u načinu organizovanja protivvazduhoplovne odbrane. Uvođenje „zubra“ zato predstavlja deo šireg nastojanja Rusije da svoju PVO prilagodi novim uslovima ratovanja, u kojima relativno jeftine bespilotne letelice postaju sve ozbiljniji izazov, ocenjuje ruski pukovnik Anatolij Matvijčuk, glavni urednik agencije „ANNA njuz“.Komplekse „Zubr“ je proizveo holding „Visokoprecizni sistemi“, a prema navodima državne korporacije „Rosteh“ oni su već isporučeni Ministarstvu odbrane Rusije.Isporuke se dešavaju u trenutku kada ukrajinske snage gotovo svakodnevno izvode napade na rafinerije, energetska postrojenja, skladišta i druge važne industrijske objekte na teritoriji Rusije.„Zubr“ može samostalno da otkriva vazdušne pretnje i automatski ih prati, nakon čega podatke o ciljevima prosleđuje sredstvima za njihovo uništavanje.Sistem može da funkcioniše i kao deo jedinstvenog, ešeloniranog sistema protivvazduhoplovne odbrane. U takvoj konfiguraciji predviđen je kao poslednja linija odbrane važnih objekata i većih sistema PVO, uključujući komplekse „pancir“.Jedna od glavnih karakteristika sistema je mogućnost neprekidnog otkrivanja i praćenja bespilotnih letelica različitih veličina. Nakon otkrivanja cilja, „zubr“ deluje stvaranjem guste „vatrene“ zavese. Kao rezultat toga, na poslednjim linijama odbrane, gde ovaj sistem stupa u dejstvo, protivnički dronovi praktično nemaju šanse.„Kalašnjikovim“ protiv dronovaTehnički, „zubr“ je modularni sistem. Sastoji se od četiri borbena modula, komandnog mesta i radarske stanice, što mu omogućava autonomno delovanje bez oslanjanja na spoljne izvore osmatranja. Radar sistema može da otkriva ciljeve na udaljenosti od oko 1,5 kilometara, a kao sredstva za uništenje koristi mitraljeze.„Reč je o četvorocevnom mitraljeskom sistemu koji u svom kompletu ima specijalnu radarsku opremu koja omogućava izviđanje vazdušnog prostora. ‘Zubr’ može da uoči dron u svim vremenskim uslovima. Operator dobija podatke o cilju i zatim donosi odluku o otvaranju vatre. Četiri cevi, uglavnom kalibra 7,62 mm, poput mitraljeza ‘kalašnjikov’. Ta četiri mitraljeza mogu da ispale oko 3.500 metaka u minuti, stvaraju ogroman oblak koji pokriva malu metu i uništava je. Ako postavimo više takvih sistema oni će pokrivati određenu zonu. Ukoliko ih bude više od 10, to već može predstavljati čitavu liniju protivvazduhoplovne odbrane. Pri tome su relativno jeftini. Municije ima dovoljno, a municija kalibra 7,62 se skladišti još od Prvog svetskog rata. Tako da ‘zubr' može imati značajnu ulogu u sve intenzivnijoj borbi za kontrolu vazdušnog prostora na malim distancama“, objašnjava Matvijučuk.„Rosteh“ posebno ističe mogućnost brzog raspoređivanja i popravke sistema na terenu. To, kako navode, omogućava održavanje stalne borbene gotovosti i na udaljenim ili slabije opremljenim položajima.Na pitanje možemo li očekivati da će iskustva iz rata u Ukrajini dugoročno promeniti način na koji će Rusija, ali i druge vojne sile, organizovati protivvazduhoplovnu odbranu, Matvijučuk navodi da je taj sukob već doveo do značajnih promena u organizaciji PVO. Umesto oslanjanja na jednu vrstu sistema, sve više se primenjuje kombinovanje različitih snaga i sredstava — od mitraljeza i protivavionskih topova za bliske ciljeve, preko raketa kratkog dometa poput „strele“ i „pancira“, do sistema većeg dometa kao što su S-300 i S-400.Drugim rečima - PVO mora da bude višeslojna, tako da različita sredstva zajedno pokrivaju različite vrste vazdušnih pretnji.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – vojska i naoružanje, vojska i naoružanje, analize i mišljenja
rusija, rusija – vojska i naoružanje, vojska i naoružanje, analize i mišljenja
Ruski „zubr“ — nova, poslednja linija odbrane
Najnoviji ruski sistem „zubr“ možda nije „čudo-oružje“, ali je zamišljen kao poslednja linija odbrane od malih i niskoletećih dronova. Sistem samostalno otkriva i prati vazdušne ciljeve, a može da deluje i kao deo višeslojne protivdronske zaštite važnih objekata, ocenjuju ruski eksperti.
U praksi, „zubr“ nije zamišljen da zameni složene PVO sisteme srednjeg i velikog dometa, već kao njihov nužni dodatak. Upravo ta promena na bojištu nameće i promenu u načinu organizovanja protivvazduhoplovne odbrane. Uvođenje „zubra“ zato predstavlja deo šireg nastojanja Rusije da svoju PVO prilagodi novim uslovima ratovanja, u kojima relativno jeftine bespilotne letelice postaju sve ozbiljniji izazov, ocenjuje ruski pukovnik Anatolij Matvijčuk, glavni urednik agencije „ANNA njuz“.
„Tokom borbenih dejstava razvijaju se čitavi sistemi, uključujući i sistem protivvazduhoplovne odbrane. Ako smo ranije smatrali da osnovu protivvazduhoplovne odbrane na malim distancama čine rakete poput ‘strele-2', 'strele-2M' i ‘verbe’, danas smo došli do zaključka da je bespilotne letelice najbolje obarati vatrenim oružjem, uglavnom mitraljezima, a čak se razvijaju i neki specijalni nišanski sistemi za gađanje... Sada smo razvili veoma interesantan sistem“, kaže pukovnik.
Komplekse „Zubr“ je proizveo holding „Visokoprecizni sistemi“, a prema navodima državne korporacije „Rosteh“ oni su već isporučeni Ministarstvu odbrane Rusije.
Isporuke se dešavaju u trenutku kada ukrajinske snage gotovo svakodnevno izvode napade na rafinerije, energetska postrojenja, skladišta i druge važne industrijske objekte na teritoriji Rusije.
„Zubr“ može samostalno da otkriva vazdušne pretnje i automatski ih prati, nakon čega podatke o ciljevima prosleđuje sredstvima za njihovo uništavanje.
Sistem može da funkcioniše i kao deo jedinstvenog, ešeloniranog sistema protivvazduhoplovne odbrane. U takvoj konfiguraciji predviđen je kao poslednja linija odbrane važnih objekata i većih sistema PVO, uključujući komplekse „pancir“.
Jedna od glavnih karakteristika sistema je mogućnost neprekidnog otkrivanja i praćenja bespilotnih letelica različitih veličina. Nakon otkrivanja cilja, „zubr“ deluje stvaranjem guste „vatrene“ zavese. Kao rezultat toga, na poslednjim linijama odbrane, gde ovaj sistem stupa u dejstvo, protivnički dronovi praktično nemaju šanse.
„Kalašnjikovim“ protiv dronova
Tehnički, „zubr“ je modularni sistem. Sastoji se od četiri borbena modula, komandnog mesta i radarske stanice, što mu omogućava autonomno delovanje bez oslanjanja na spoljne izvore osmatranja. Radar sistema može da otkriva ciljeve na udaljenosti od oko 1,5 kilometara, a kao sredstva za uništenje koristi mitraljeze.
„Reč je o četvorocevnom mitraljeskom sistemu koji u svom kompletu ima specijalnu radarsku opremu koja omogućava izviđanje vazdušnog prostora. ‘Zubr’ može da uoči dron u svim vremenskim uslovima. Operator dobija podatke o cilju i zatim donosi odluku o otvaranju vatre. Četiri cevi, uglavnom kalibra 7,62 mm, poput mitraljeza ‘kalašnjikov’. Ta četiri mitraljeza mogu da ispale oko 3.500 metaka u minuti, stvaraju ogroman oblak koji pokriva malu metu i uništava je. Ako postavimo više takvih sistema oni će pokrivati određenu zonu. Ukoliko ih bude više od 10, to već može predstavljati čitavu liniju protivvazduhoplovne odbrane. Pri tome su relativno jeftini. Municije ima dovoljno, a municija kalibra 7,62 se skladišti još od Prvog svetskog rata. Tako da ‘zubr' može imati značajnu ulogu u sve intenzivnijoj borbi za kontrolu vazdušnog prostora na malim distancama“, objašnjava Matvijučuk.
„Rosteh“ posebno ističe mogućnost brzog raspoređivanja i popravke sistema na terenu. To, kako navode, omogućava održavanje stalne borbene gotovosti i na udaljenim ili slabije opremljenim položajima.
Na pitanje možemo li očekivati da će iskustva iz rata u Ukrajini dugoročno promeniti način na koji će Rusija, ali i druge vojne sile, organizovati protivvazduhoplovnu odbranu, Matvijučuk navodi da je taj sukob već doveo do značajnih promena u organizaciji PVO. Umesto oslanjanja na jednu vrstu sistema, sve više se primenjuje kombinovanje različitih snaga i sredstava — od mitraljeza i protivavionskih topova za bliske ciljeve, preko raketa kratkog dometa poput „strele“ i „pancira“, do sistema većeg dometa kao što su S-300 i S-400.
Drugim rečima - PVO mora da bude višeslojna, tako da različita sredstva zajedno pokrivaju različite vrste vazdušnih pretnji.
