Nadrealna akcija: Kad se Albancima ne sviđaju presude oni bi da ukinu sud
17:22 22.09.2026 (Osveženo: 22:07 22.09.2026)
© Foto : Snimak sa ekrana/Jutjub/kosovo onlajn
Pratite nas
Inicijativa za promenu Zakona o specijalizovanim većima koju je podnela Demokratska partija Kosova ne može da prođe ni u političkom ni u pravnom smislu, kaže za Sputnjik advokat i bivši vojni tužilac Dragan Pašić.
On podseća da su Specijalizovana veća nastala kao deo kosovskog pravosudnog sistema, ustavnim amandmanom i posebnim zakonom iz 2015. godine, ali sa sedištem u Hagu sa isključivo međunarodnim osobljem.
Potrebni i glasovi Srba
„Ta dvostruka priroda, ustavna ukorenjenost u tzv. Kosovu i međunarodni karakter funkcionisanja, ključna je prepreka za bilo kakve jednostrane političke izmene u Prištini. Inicijative koje idu u pravcu ograničavanja ili ukidanja ove institucije, pravno se suočavaju sa ogromnim, rekao bih, nepremostivim preprekama. Da bi se fundamentalno promenila nadležnost ili ugasio sud, potrebna je izmena ustavnog amandmana koji je definisao ovaj sud,“ objašnjava Pašić.
Za to je u Skupštini Kosova, dodaje on, potrebna dvotrećinska većina svih poslanika, ali i dvotrećinska većina poslanika koji drže garantovana mesta za manjinske zajednice, uključujući i Srbe.
Politički i pravno neizvodljivo
„Sa pravne tačke gledišta, takva politička većina u trenutnim okolnostima ne postoji. Čak i ako bi se išlo na promenu samog zakona, za šta je potrebna prosta većina, svaki zakon mora biti u skladu sa Ustavom. Pokušaj da se zakonom obesmisli ili ukine institucija koja je ustavna kategorija, odmah bi bio predmet ocene ustavnosti pred specijalizovanim većem Ustavnog suda u Hagu. Ovo više liči na pokušaj političkog uticaja na sudske procese koji su u toku, a kao što znamo, nedavno je doneta nepravnosnažna presuda Hašimu Tačiju, Kadri Veseljiju, i ostalima za ratne zločine, ali se pred sudom vode i drugi postupci, zbog uticaja na svedoke, koje se koje se radnje pravno kvalifikuju kao ometanje pravde. Dakle, nisu samo pravno upitni ovi postupci već su i duboko štetni po vladavinu prava pokušaji političkog uticaja na sudske procese,“ napominje sagovornik Sputnjika.
Pašić ističe da sa stanovišta tužilačke prakse, jednom uspostavljena nadležnost za krivična dela se ne menja, a ovde se radi o najtežim krivičnim delima jer su u pitanju ratni zločini i zločini protiv čovečnosti.
Pritisak na sud
„Ne može se zakon retroaktivno ukidati ili sužavati, kako bi se zaštitili pojedinci. Svaki takav potez Prištine naišao bi na oštru reakciju i potpunu blokadu od strane zapadnih centara moći, pre svega na SAD i Evropsku uniju, koji finansiraju rad ovih institucija i insistiraju na završetku započetih procesa. Ukratko, ove inicijative vidim pre svega kao unutrašnjopolitički manevar i pritisak na javno mnjenje, dok su njihovi realni dometi za promenu pravnog statusa Suda u Hagu u ovom trenutku pravno neizvodljivi i politički neostvarivi,“ navodi Pašić.
On navodi i da je pokušaj selektovanja slučaja koji predviđa ova inicijativa DPK - nemoguća.
Ključ od suda u rukama SAD-a i EU
„To je nemoguće jer je sve jasno definisano sporazumom između Evropske unije i tzv. Kosova, to je sporazum koji je prethodio formiranju specijalizovanih veća. A ako već postoji sporazum koji je na snazi, onda je jasno da taj sud ne može da se ukine, ne može da mu se promeni nadležnost, sve dok Savet Evrope ne da saglasnost, i svoj zaključak da je taj sud završio svoj rad,“ kaže on.
Nikola Perišić politikolog kaže i da Skupština Kosova nekim čudom usvoji ovaj predlog, problem je što je sam koren specijalizovanog tužilaštva u takozvanom Ustavu Kosova.
„Samim tim to nije običan zakon koji bi mogao tek tako da se promeni u parlamentu, već bi zahtevao i određene ustavne izmene i dopune, a s druge strane je već samo Specijalizovano veće Ustavnog suda govorilo o tome da se rad svih specijalizovanih veća koje smo spomenuli nastavlja sve dok Evropska unija ne obavesti da je došlo do okončanja mandata. Tako da, ovoj predlog, inicijativa koja je došla od Demokratske partije Kosova, pre svega treba posmatrati u svetlu svih političkih previranja koji se dešavaju na političkoj sceni na prostoru Kosova i Metohije, kada su u pitanju, naravno, albanske stranke,“ smatra naš sagovornik.
EU će pratiti Prištinu
Perišić napominje i da sve što govorimo treba negde posmatrati i kao jednu vrstu pokušaja redefinisanja i odnosa između kosovskih institucija i samih institucija međunarodno pravnog poretka.
„Sigurno da će i sama Evropska unija sa pažnjom posmatrati na koji način će se razvijati dalje ova inicijativa. Jer, kako se budu razvijali ovi odnosi, to bi moglo da se preslika i na odnose između trenutnih prištinskih vlasti i političkih elita sa Kosova prema Evropskoj Uniji. Sve to pokazuje da taj institucionalni vakuum u kojem funkcioniše kosovski i pravni politički sistem ima određenih manjkavosti i probleme koji će morati mnogo jasnije da se definišu u narednom periodu,“ zaključuje Perišić.
Podsećanja radi slučaj „žuta kuća“ bio je osnova za izveštaj Dika Martija, a taj izveštaj koji je prihvatila Evropska unija, odnosno Savet Evrope, bio je platforma za formiranje pravosudnih institucija u Hagu.
Inače, predstavnici Demokratske partije Kosova su u podneli Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o Specijalizovanih sudskim većima i specijalnom tužilaštvu. Nacrt zakona ne predviđa zatvaranje Specijalizovanih veća, već određuje da će se ona baviti optužbama koje se tiču izveštaja Dika Martija pred Savetom Evrope, dok bi za ostale ratne zločine i dela koja nisu direktno povezana sa tim optužbama, odgovornost preuzele institucije pravosuđa Kosova.
