https://lat.sputnikportal.rs/20260922/-gudelj-dobio-dijamantsku-loptu-fss-uvek-sam-tu-za-reprezentaciju-fudbal-sport-1203661882.html
Gudelj dobio Dijamantsku loptu FSS: „Uvek sam tu za reprezentaciju“
Gudelj dobio Dijamantsku loptu FSS: „Uvek sam tu za reprezentaciju“
Sputnik Srbija
Lepa tradicija nastavljena je u Sportskom centru Fudbalskog saveza Srbije u Staroj Pazovi. Priznanja FSS namenjena reprezentativcima koji su ostavili dubok trag u... 22.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-22T23:00+0200
2026-09-22T23:00+0200
2026-09-22T23:00+0200
sport
sport
fudbal
fudbalska reprezentacija srbije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/03/1198800849_0:70:1416:867_1920x0_80_0_0_2d892b2eea412591d480884347512585.jpg
Za 75 i više nastupa za nacionalni tim, iskusnom reprezentativcu Srbije uručena je Dijamantska lopta Fudbalskog saveza Srbije.Od Dablina i debitantskih minuta protiv Republike Irske 5. marta 2014. godine, do 75. nastupa protiv Španije u Viljarealu u martu ove godine. Više od decenije u reprezentaciji, različiti selektori, generacije i uloge na terenu, Mundijal u Kataru i Evropsko prvenstvo u Nemačkoj. Menjalo se mnogo toga, ali jedno nikada nije – odnos prema dresu Srbije.„Pre svega, ogromna je čast igrati za reprezentaciju, nositi taj grb i svaki put dolaziti u svoju zemlju. Kada mogu da kažem da sam to uradio 75 puta, to je zaista nešto veliko. Veoma sam zahvalan svima i ako Bog da, voleo bih da tih utakmica bude još.“Kada se vrati na početak i prvi ulazak u svlačionicu A reprezentacije, Gudelj priznaje da je ovakvom putu mogao samo da se nada.Za više od 12 godina reprezentativne karijere igrao je kod različitih selektora i na različitim pozicijama. Od veznog reda do poslednje linije, zadatak se menjao, ali pristup nikada.„Ono što se nije promenilo jeste moj odnos prema grbu i to što uvek dajem sve od sebe. Nije važno na kojoj poziciji me selektor ili trener vidi i gde smatra da sam potreban. Tu sam da dam maksimum.“A sve je počelo u Dablinu. Prijateljska utakmica protiv Republike Irske, selektor Ljubinko Drulović i ulazak u igru u samom finišu meča.„Ta dva-tri minuta su za mene u tom trenutku bila sve. Igrao sam za mlađe selekcije Srbije, ali san je uvek bio prvi nastup za A reprezentaciju. Jedva sam čekao tu utakmicu. Ušao sam umesto Rukavine… Drula je takođe bio debitant kao selektor, pružio mi je šansu i ukazao mi ogromnu čast. Posle toga je, srećom, došlo još mnogo utakmica.“U međuvremenu su stigli veliki turniri, pobede i utakmice koje se pamte čitavog života. Na pitanje koja ga je najviše promenila, Gudelj izdvaja jedno od najlepših večeri novije istorije srpske reprezentacije.„Ne mogu da izdvojim samo jednu utakmicu koja me je promenila kao čoveka, ali bilo je nekoliko posebnih. Sigurno je jedna od njih ona u Portugalu, kada smo izborili plasman na Svetsko prvenstvo. Bio je to veliki uspeh i ogromne emocije. Postoje utakmice koje zauvek ostanu sa vama.“Dijamantska lopta stigla je kao priznanje za ono što je do sada uradio, ali 34-godišnji reprezentativac nema nameru da je posmatra kao tačku na svoju priču u nacionalnom timu.Sledeći izazov je UEFA Liga nacija, a svaki od predstojećih rivala kod Gudelja budi posebne asocijacije.Prva je Grčka, selekcija protiv koje je postigao svoj jedini pogodak u dresu Srbije – spektakularnim udarcem sa velike udaljenosti.„Dobro se sećam tog gola, bilo je to sa tridesetak metara. Naravno da bi bilo lepo da se ponovi, ali najvažnije je da pobeđujemo utakmice koje su pred nama.“Posebnu emociju nosi i duel sa Holandijom. Gudelj je tamo proveo veliki deo života, prošao mlađe selekcije Holandije i svojevremeno imao mogućnost da bira za koju će seniorsku reprezentaciju nastupati.„To je bilo davno i danas mi ne predstavlja neki dodatni motiv. Posebno je zato što sam 17 godina živeo u Holandiji i ona je na neki način moja druga kuća. Zato će ta utakmica imati poseban značaj.“Dodela Dijamantske lopte dobila je posebnu emociju kada je razgovor stigao do porodice. Nemanjin otac Nebojša svojevremeno je nosio dres reprezentacije Jugoslavije, a sada je i Nemanja stvorio reprezentativno nasleđe koje će jednog dana moći da prenese svom sinu.„Mi fudbaleri igramo i da bismo nešto ostavili iza sebe. Često kod kuće pričamo o tome. Ovo je velika stvar za mene i za celu porodicu. Nedavno smo Anastasija i ja dobili sina i uvek pomislim kako će jednog dana, kada poraste, moći da kaže da njegov tata ima 75 utakmica za reprezentaciju, Zlatnu i sada Dijamantsku loptu.“Upravo tu se krug na najlepši način zatvara.Od dečaka koji je sa ponosom pričao da mu je otac bio reprezentativac, do čoveka čiji će sin jednog dana moći da priča istu priču.Između te dve slike stalo je više od decenije u dresu Srbije, 75 utakmica, dva velika takmičenja, bezbroj treninga, putovanja, pobeda, lepih i manje lepih momenata i povrataka u Staru Pazovu.Zlatna lopta je već bila u kolekciji. Sada joj se pridružila i Dijamantska.A sudeći po Nemanjinim rečima, mesto za sledeće reprezentativne uspomene još nije zatvoreno.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
sport, fudbal, fudbalska reprezentacija srbije
sport, fudbal, fudbalska reprezentacija srbije
Gudelj dobio Dijamantsku loptu FSS: „Uvek sam tu za reprezentaciju“
Lepa tradicija nastavljena je u Sportskom centru Fudbalskog saveza Srbije u Staroj Pazovi. Priznanja FSS namenjena reprezentativcima koji su ostavili dubok trag u dresu sa državnim grbom dobila su novog vlasnika, Nemanju Gudelja.
Za 75 i više nastupa za nacionalni tim, iskusnom reprezentativcu Srbije uručena je Dijamantska lopta Fudbalskog saveza Srbije.
Od Dablina i debitantskih minuta protiv Republike Irske 5. marta 2014. godine, do 75. nastupa protiv Španije u Viljarealu u martu ove godine. Više od decenije u reprezentaciji, različiti selektori, generacije i uloge na terenu, Mundijal u Kataru i Evropsko prvenstvo u Nemačkoj. Menjalo se mnogo toga, ali jedno nikada nije – odnos prema dresu Srbije.
„Pre svega, ogromna je čast igrati za reprezentaciju, nositi taj grb i svaki put dolaziti u svoju zemlju. Kada mogu da kažem da sam to uradio 75 puta, to je zaista nešto veliko. Veoma sam zahvalan svima i ako Bog da, voleo bih da tih utakmica bude još.“
Kada se vrati na početak i prvi ulazak u svlačionicu A reprezentacije, Gudelj priznaje da je ovakvom putu mogao samo da se nada.
„Naravno da sam se nadao. Tokom cele karijere trudio sam se da dam sve od sebe, i u klubovima i u nacionalnom timu. Uvek sam bio tu kada je bilo potrebno. Mnogo sam srećan što sam stigao do 75 utakmica, jer to zaista nije mala stvar.“
Za više od 12 godina reprezentativne karijere igrao je kod različitih selektora i na različitim pozicijama. Od veznog reda do poslednje linije, zadatak se menjao, ali pristup nikada.
„Ono što se nije promenilo jeste moj odnos prema grbu i to što uvek dajem sve od sebe. Nije važno na kojoj poziciji me selektor ili trener vidi i gde smatra da sam potreban. Tu sam da dam maksimum.“
A sve je počelo u Dablinu. Prijateljska utakmica protiv Republike Irske, selektor Ljubinko Drulović i ulazak u igru u samom finišu meča.
„Ta dva-tri minuta su za mene u tom trenutku bila sve. Igrao sam za mlađe selekcije Srbije, ali san je uvek bio prvi nastup za A reprezentaciju. Jedva sam čekao tu utakmicu. Ušao sam umesto Rukavine… Drula je takođe bio debitant kao selektor, pružio mi je šansu i ukazao mi ogromnu čast. Posle toga je, srećom, došlo još mnogo utakmica.“
U međuvremenu su stigli veliki turniri, pobede i utakmice koje se pamte čitavog života. Na pitanje koja ga je najviše promenila, Gudelj izdvaja jedno od najlepših večeri novije istorije srpske reprezentacije.
„Ne mogu da izdvojim samo jednu utakmicu koja me je promenila kao čoveka, ali bilo je nekoliko posebnih. Sigurno je jedna od njih ona u Portugalu, kada smo izborili plasman na Svetsko prvenstvo. Bio je to veliki uspeh i ogromne emocije. Postoje utakmice koje zauvek ostanu sa vama.“
Dijamantska lopta stigla je kao priznanje za ono što je do sada uradio, ali 34-godišnji reprezentativac nema nameru da je posmatra kao tačku na svoju priču u nacionalnom timu.
„Hvala Bogu, fizički se osećam odlično. Pazim se i čuvam. Današnji fudbal pokazuje da karijere mogu da traju mnogo duže nego ranije. Dok god mogu da dam sve od sebe i dok selektor smatra da mogu da pomognem ekipi, uvek ću biti tu za reprezentaciju.“
Sledeći izazov je UEFA Liga nacija, a svaki od predstojećih rivala kod Gudelja budi posebne asocijacije.
Prva je Grčka, selekcija protiv koje je postigao svoj jedini pogodak u dresu Srbije – spektakularnim udarcem sa velike udaljenosti.
„Dobro se sećam tog gola, bilo je to sa tridesetak metara. Naravno da bi bilo lepo da se ponovi, ali najvažnije je da pobeđujemo utakmice koje su pred nama.“
Posebnu emociju nosi i duel sa Holandijom. Gudelj je tamo proveo veliki deo života, prošao mlađe selekcije Holandije i svojevremeno imao mogućnost da bira za koju će seniorsku reprezentaciju nastupati.
„To je bilo davno i danas mi ne predstavlja neki dodatni motiv. Posebno je zato što sam 17 godina živeo u Holandiji i ona je na neki način moja druga kuća. Zato će ta utakmica imati poseban značaj.“
Dodela Dijamantske lopte dobila je posebnu emociju kada je razgovor stigao do porodice. Nemanjin otac Nebojša svojevremeno je nosio dres reprezentacije Jugoslavije, a sada je i Nemanja stvorio reprezentativno nasleđe koje će jednog dana moći da prenese svom sinu.
„Mi fudbaleri igramo i da bismo nešto ostavili iza sebe. Često kod kuće pričamo o tome. Ovo je velika stvar za mene i za celu porodicu. Nedavno smo Anastasija i ja dobili sina i uvek pomislim kako će jednog dana, kada poraste, moći da kaže da njegov tata ima 75 utakmica za reprezentaciju, Zlatnu i sada Dijamantsku loptu.“
Upravo tu se krug na najlepši način zatvara.
„Isto je bilo i sa mnom kada sam bio mali. Moj otac je igrao za reprezentaciju Jugoslavije i sećam se koliko sam bio ponosan i kako sam svima pričao o tome. Lepo je kada možeš nešto takvo da ostaviš iza sebe.“
Od dečaka koji je sa ponosom pričao da mu je otac bio reprezentativac, do čoveka čiji će sin jednog dana moći da priča istu priču.
Između te dve slike stalo je više od decenije u dresu Srbije, 75 utakmica, dva velika takmičenja, bezbroj treninga, putovanja, pobeda, lepih i manje lepih momenata i povrataka u Staru Pazovu.
Zlatna lopta je već bila u kolekciji. Sada joj se pridružila i Dijamantska.
A sudeći po Nemanjinim rečima, mesto za sledeće reprezentativne uspomene još nije zatvoreno.
