https://lat.sputnikportal.rs/20260921/sokantno-otkrice-naucnika-mozak-nije-jedan-organ-vec-nastaje-iz-dve-vrste-maticnih-celija-1203622125.html
Šokantno otkriće naučnika: Mozak nije jedan organ, već nastaje iz dve vrste matičnih ćelija
Šokantno otkriće naučnika: Mozak nije jedan organ, već nastaje iz dve vrste matičnih ćelija
Sputnik Srbija
Mozak se smatra jednim jedinstvenim organom. I to vekovima. Ipak, novo istraživanje pokazuje da ono što nazivamo mozgom u stvari predstavlja dva različita organa... 21.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-21T21:02+0200
2026-09-21T21:02+0200
2026-09-21T21:02+0200
nauka i tehnologija
društvo
medicina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/0e/1185745647_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_f78db64070a2379cf41d7558d6ad8311.jpg
Decenijama su istraživači podržavali teoriju da postoji jedna matična ćelija u ranom razvoju iz koje nastaje ceo mozak, što je sugerisalo da svi njegovi delovi imaju zajedničko razvojno poreklo.Novo istraživanje pokazuje da se ljudski mozak sastoji od dva drevna nervna sistema koja su se nezavisno razvijala stotinama miliona godina, a zatim su spojena u jedan organ. Jedan deo reguliše osnovne funkcije poput rada srca, disanja i spavanja, dok je drugi zadužen za složenije funkcije, uključujući jezik, svest i apstraktno razmišljanje.Dva različita razvojna putaIstraživači su proučavali najranije faze embrionalnog razvoja kod miševa i identifikovali dve različite populacije matičnih ćelija. Jedna, koja eksprimira gen „Otx2“, razvija se u prednji i srednji mozak, dok druga, koja eksprimira gen „Gbx2“, formira zadnji mozak.Pokazano je da se ove dve populacije ćelija ne preklapaju od najranijih faza razvoja. Razlike su uočene i u hromatinu, načinu na koji je DNK upakovana u ćelijama, što dodatno određuje njihovu razvojnu sudbinu.Rezultati, objavljeni u časopisu „Nature Neuroscience“, mogli bi da objasne zašto su naučnici decenijama imali problema da u laboratoriji uzgoje određene tipove moždanih ćelija, ali i da otvore nove mogućnosti za proučavanje bolesti koje pogađaju moždano stablo, poput spinalne mišićne atrofije (SMA) i amiotrofične lateralne skleroze (ALS).„Prvi put smo pokazali da prednji deo mozga nastaje iz potpuno drugačije matične ćelije nego zadnji deo mozga. Naše otkriće znači da sada možemo da uzgajamo neurone zadnjeg mozga, odnosno rombastog mozga, u petrijevoj šolji i proučavamo njihove funkcije“, rekao je dr Kajl Lo, vanredni profesor razvojne biologije i glavni autor studije.Neuroni uzgojeni u laboratorijiNa osnovu ovog otkrića, istraživači su prvi put uspeli da ljudske pluripotentne matične ćelije u laboratoriji usmere ka razvoju funkcionalnih motornih neurona zadnjeg mozga.Tako uzgojeni neuroni pokazali su karakteristike autentičnih ćelija zadnjeg mozga, uključujući električnu aktivnost i proizvodnju proteina karakterističnih za delove mozga koji kontrolišu mišiće lica i gutanje.Istraživači su zatim uporedili ovaj obrazac sa evolucijom mozga tokom poslednjih 550 miliona godina. Sličan princip dva nervna sistema pronašli su kod pilića, zebrica i žirovih crva, dok i meduze imaju dva nervna sistema na različitim krajevima tela.Istraživanje bi moglo da pomogne i u proučavanju SMA, ALS i drugih bolesti koje pogađaju moždano stablo. Pošto naučnici ne mogu da dobiju tkivo moždanog stabla od živih pacijenata, mogućnost uzgajanja ovih neurona u laboratoriji otvara nove načine za proučavanje mehanizama koji dovode do bolesti.Istraživači planiraju da dalje ispitaju razvojno poreklo kičmene moždine i mehanizme kojima SMA i ALS narušavaju funkciju neurona zadnjeg mozga.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, medicina
Šokantno otkriće naučnika: Mozak nije jedan organ, već nastaje iz dve vrste matičnih ćelija
Mozak se smatra jednim jedinstvenim organom. I to vekovima. Ipak, novo istraživanje pokazuje da ono što nazivamo mozgom u stvari predstavlja dva različita organa nezavisno razvijana stotinama miliona godina, saopštio je Medicinski fakultet Univerziteta Stanford.
Decenijama su istraživači podržavali teoriju da postoji jedna matična ćelija u ranom razvoju iz koje nastaje ceo mozak, što je sugerisalo da svi njegovi delovi imaju zajedničko razvojno poreklo.
Novo istraživanje pokazuje da se ljudski mozak sastoji od dva drevna nervna sistema koja su se nezavisno razvijala stotinama miliona godina, a zatim su spojena u jedan organ. Jedan deo reguliše osnovne funkcije poput rada srca, disanja i spavanja, dok je drugi zadužen za složenije funkcije, uključujući jezik, svest i apstraktno razmišljanje.
Dva različita razvojna puta
Istraživači su proučavali najranije faze embrionalnog razvoja kod miševa i identifikovali dve različite populacije matičnih ćelija. Jedna, koja eksprimira gen „Otx2“, razvija se u prednji i srednji mozak, dok druga, koja eksprimira gen „Gbx2“, formira zadnji mozak.
Pokazano je da se ove dve populacije ćelija ne preklapaju od najranijih faza razvoja. Razlike su uočene i u hromatinu, načinu na koji je DNK upakovana u ćelijama, što dodatno određuje njihovu razvojnu sudbinu.
„Prethodni pokušaji da se naprave neuroni zadnjeg mozga verovatno su pokušavali da matične ćelije prednjeg i srednjeg mozga ’nagovore’ da postanu ćelije zadnjeg mozga, što naša studija pokazuje da nije moguće“, rekao je koautor studije Rajan Džokaj.
Rezultati, objavljeni u časopisu „Nature Neuroscience“, mogli bi da objasne zašto su naučnici decenijama imali problema da u laboratoriji uzgoje određene tipove moždanih ćelija, ali i da otvore nove mogućnosti za proučavanje bolesti koje pogađaju moždano stablo, poput spinalne mišićne atrofije (SMA) i amiotrofične lateralne skleroze (ALS).
„Prvi put smo pokazali da prednji deo mozga nastaje iz potpuno drugačije matične ćelije nego zadnji deo mozga. Naše otkriće znači da sada možemo da uzgajamo neurone zadnjeg mozga, odnosno rombastog mozga, u petrijevoj šolji i proučavamo njihove funkcije“, rekao je dr Kajl Lo, vanredni profesor razvojne biologije i glavni autor studije.
Neuroni uzgojeni u laboratoriji
Na osnovu ovog otkrića, istraživači su prvi put uspeli da ljudske pluripotentne matične ćelije u laboratoriji usmere ka razvoju funkcionalnih motornih neurona zadnjeg mozga.
Tako uzgojeni neuroni pokazali su karakteristike autentičnih ćelija zadnjeg mozga, uključujući električnu aktivnost i proizvodnju proteina karakterističnih za delove mozga koji kontrolišu mišiće lica i gutanje.
Istraživači su zatim uporedili ovaj obrazac sa evolucijom mozga tokom poslednjih 550 miliona godina. Sličan princip dva nervna sistema pronašli su kod pilića, zebrica i žirovih crva, dok i meduze imaju dva nervna sistema na različitim krajevima tela.
„Naše istraživanje sugeriše da je evolucija uzela dva postojeća nervna sistema i prostorno ih spojila. Imati mozak kao jedan organ verovatno bi bilo efikasnije, ali mi se oslanjamo na ovaj drevni način formiranja mozga kao dva odvojena dela“, rekao je Lo.
Istraživanje bi moglo da pomogne i u proučavanju SMA, ALS i drugih bolesti koje pogađaju moždano stablo. Pošto naučnici ne mogu da dobiju tkivo moždanog stabla od živih pacijenata, mogućnost uzgajanja ovih neurona u laboratoriji otvara nove načine za proučavanje mehanizama koji dovode do bolesti.
Istraživači planiraju da dalje ispitaju razvojno poreklo kičmene moždine i mehanizme kojima SMA i ALS narušavaju funkciju neurona zadnjeg mozga.
