Slom Nemačke i totalni fijasko Merca: Više im ne pomažu ni bajke o „ruskoj pretnji“
© Foto : Slika generisana veštačkom inteligencijom Brankica Ristić / Nemačka ekonommija pred kolapsom
Pratite nas
Nemačka se nalazi u ozbiljnim ekonomskim i društvenim problemima, a politika militarizacije, odricanje od ruskih energenata i migrantska politika sve više dolaze na naplatu. Upravo ti problemi počeli su da utiču i na političko opredeljenje građana, kažu sagovornici Sputnjika u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.
Nemačka je ušla u period u kojem se istovremeno suočava sa ekonomskim problemima, padom konkurentnosti, posledicama energetske politike, migrantskim pitanjem i militarizacijom, dok pokušaji da se odgovornost za unutrašnje probleme prebaci na tzv. „rusku pretnju“ ne daju rezultate, objašnjava Milisav Paić, diplomata i predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga.
Otuda su i rezultati pokrajinskih izbora takvi kakvi su – podsećamo, posle pobede u pokrajini Saksonija-Anhalt 6. septembra, Alternativa za Nemačku (AfD) nastavila je da trijumfuje i u pokrajini Meklenburg-Zapadna Pomeranija, dok je na izborima u Berlinu pobedila Levica. Hrišćanski demokrati kancelara Merca doživeli su pravi brodolom našavši se u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji ispod cenzusa.
Demohrišćani uradili sve da im padne popularnost
Prema Paićevim rečima, remilitarizacija Nemačke spada u faktore koje Hrišćanske demokrate čine nepopularnim, ali na prvom mestu su migrantsko pitanje i opšta ekonomska situacija u zemlji.
„Nemačka je praktično ostala bez energenata, a sa druge strane ima haotičnu situaciju sa migrantima i istok Nemačke, koji je imao značajnih rezervi prema politici Angele Merkel ka otvaranju tržišta radne snage za migrante pokazuje da je znatno socijalno organizovaniji od zapadnog dela zemlje, koji je za vreme blokovske podele sveta i podele same Nemačke bio u drugačijoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji. Oni su živeli u tzv. državi blagostanja. Te stvari su počele da se menjaju početkom dvehiljaditih godina“, ističe Paić.
Uz to, nemačka privreda je decenijama koristila prednosti jeftinih ruskih energenata, što joj je omogućavalo da bude konkurentna na svetskom tržištu. Prekid u snabdevanju energentima iz Rusije, čemu je Berlin sam kumovao, direktno je pogodio nemačku ekonomsku konstrukciju – otežana energetska situacija usled antiruskih sankcija kojima se Nemačka pridružila, dovela je do toga da su glavne nemačke industrijske grane, poput automobilske, na kolenima.
Upravo automobilsku industriju možemo uzeti kao pokazatelj šireg problema – ako je ona, kao višedecenijski simbol nemačke ekonomske snage pred kolapsom, posledice se ne osećaju samo u fabrikama, već se prelivaju na čitavo društvo.
„U takvoj situaciji, posebno u istočnim delovima Nemačke koji su, uprkos velikim novčanim sredstvima koja su bila uložena u taj deo zemlje, ljudi su ostali rezervisani prema onome šta vlada u Berlinu radi i mislim da se to najjasnije pokazalo tokom ovih pokrajinskih izbora“, navodi Paić.
Čak ni ruska pretnja više ne pomaže
Građani su nezadovoljni, a čak ni pretnja Rusijom više ne pije vodu kao nekada – tako je propala i sabotaža izbora u Saksoniji-Anhaltu otvaranjem afere sa dronom na aerodromu u Lajpcigu, kaže pukovnik u penziji Aleksandar Mihailović.
Ovaj događaj trebalo je da proizvede strah i dodatno učvrsti priču o navodnoj opasnosti koja dolazi iz Rusije. Sa druge strane, trebalo je da predstavi vladajuće elite kao jedine sposobne da zaštite zemlju. Ali, dogodilo se upravo suprotno.
„Zamisao je bila da se stvori panika, kao Rusi su imali spremnu akciju da pogode ukrajinski avion i izazovu katastrofu na aerodromu. Zaista je smešno kada neko veruje da su sa druge strane svi glupi i da misle da će sve to da prođe“, kaže Mihailović.
On smatra da su akcijom u Lajpcigu nemački političari koji žele da zadrže vlast pokušali da pažnju javnosti skrenu na pitanja bezbednosti, dok građani, kako kaže, imaju mnogo neposrednije probleme. Oni se mnogo više interesuju za pitanja koja određuju svakodnevni život, poreze, cene nekretnina, stanarine.
I upravo u toj tački vidi se razlika između između prioriteta političke klase iz Berlina i problema sa kojima se suočavaju građani.
Mihailović smatra da je nemoguće istovremeno povećavati vojna izdvajanja i rešavati ekonomsku krizu, jer nemačka privreda sve teže podnosi posledice postojećeg modela – građani vide da se remilitarizacija vrši na njihov račun, a oni sve teže žive.
Naš sagovornik vidi direktnu vezu između nemačkih političara, NATO-a i vojnoindustrijskog kompleksa uz tvrdnju da nemačka politička klasa u daljoj militarizaciji zemlje ima lični interes. Zapravo, kaže Mihailović, militarizacija im je jedini spas da opstanu na vlasti i, radeći kao komercijalisti za vojnoindustrijski kompleks stvaraju milionska lična bogatstva.
