Nije pitanje politike, već fer takmičenja
18:09 21.09.2026 (Osveženo: 19:38 21.09.2026)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Svaki put kada se u javnosti otvori pitanje nastupa transrodnih sportista u ženskoj konkurenciji, rasprava se gotovo po pravilu pretvara u politički sukob. Oni koji postave pitanje fer uslova često bivaju označeni kao diskriminatorni ili netolerantni. Međutim, suština problema nije u identitetu bilo kog pojedinca.
Ona leži u jednom mnogo jednostavnijem pitanju: da li sve takmičarke ulaze na teren pod jednakim biološkim uslovima?
Slučaj francuske košarkašice Džuli Tetar ponovo je pokrenuo tu raspravu. Nakon dominantne sezone u drugoj francuskoj ligi, u kojoj je prosečno beležila 21 poen i 20 skokova po utakmici, na društvenim mrežama pojavili su se pozivi da dobije priliku u ženskoj NBA ligi. Istovremeno, svako ko postavi pitanje da li je takva prednost u skladu sa principima ženskog sporta rizikuje da bude proglašen netolerantnim.
Ali postavljanje tog pitanja nije napad na bilo čije dostojanstvo. Naprotiv, to je pitanje na kojem je moderni sport izgrađen.
Ženske i muške kategorije nisu nastale iz političkih razloga, već zbog biologije. Prosečno veća visina, duži raspon ruku, veća gustina kostiju, snažnija muskulatura, eksplozivnost i fizička snaga kod osoba koje su prošle muški pubertet predstavljaju razlike koje mogu da ostanu prisutne i nakon medicinske tranzicije. Upravo zbog tih razlika žene imaju svoju zasebnu kategoriju.
To nije vrednosni sud. To je činjenica na kojoj počiva čitav sistem takmičarskog sporta.
U košarci su te razlike posebno značajne. Skok, kontakt igra, zaštita reketa, fizička dominacija i atletske sposobnosti često odlučuju pobednika. Ako jedna igračica poseduje biološke prednosti koje većina njenih rivalki nikada nije mogla da razvije, onda je opravdano postaviti pitanje da li su uslovi zaista jednaki.
Social media users are calling on a WNBA team to sign transgender French basketball player Julie Tétart, who averages 21 points per game.
— Collin Rugg (@CollinRugg) August 4, 2026
Tétart, who came out as trans in 2021, is a 6'3'' machine, averaging 20 rebounds per game.
Tétart led France's 'Ligue 2' in scoring and… pic.twitter.com/R7FN8Bs8HU
Ovde nije reč o tome da neko treba da bude isključen iz sporta. Svako ima pravo da se bavi sportom i da bude tretiran sa poštovanjem. Ali isto tako i sportistkinje imaju pravo na takmičenje u kategoriji koja je stvorena upravo zato da bi se umanjile biološke razlike između učesnica.
Zbog toga se ova rasprava ne sme svesti na etiketiranje. Ako se svaki argument o biologiji proglašava diskriminacijom, onda prestaje mogućnost ozbiljnog razgovora. A sport bez mogućnosti da štiti fer-plej gubi jedan od svojih osnovnih principa.
Poštovanje transrodnih osoba i očuvanje fer uslova takmičenja ne moraju biti suprotstavljeni ciljevi. Ali rešenje ne može biti ignorisanje bioloških činjenica. Ženski sport postoji zato što su muškarci i žene, u proseku, fizički različiti. Ako se ta činjenica zanemari, onda više nije sporno samo ko će osvajati medalje, već i da li će ženska kategorija zadržati svrhu zbog koje je uopšte osnovana.
To nije pitanje ideologije. To je pitanje fer takmičenja.
