Dodeljena Velika nagrada „Ivo Andrić“
© Sputnik / Dejan Simić
Pratite nas
Srpski književni istoričar Milo Lompar i pesnikinja Zlata Kocić, ovogodišnji su dobitnici Velike nagrade „Ivo Andrić“ koju dodeljuje Andrićev institut.
Žiri koji je radio u sastavu Vladimir Dimitrijević, Želidrag Nikčević i Vesna Trijić (predsednik), na završnoj sednici doneo je odluku da Lompara nagradi za studiju „O samozvancu: Njegoš i moderna“, dok je Zlati Kocić priznanje dodelio za životno delo i ukupan doprinos književnosti i kulturi, saopšteno je iz Andrićevog instituta.
Kulturnoistorijski esej „O samozvancu Mila Lompara delo je nesvakidašnje intelektualne i filozofske produbljenosti. U njegovoj osnovi nalazi se prevratničko tumačenje Njegoševog dramskog speva Lažni car Šćepan Mali koje se razvija na dva plana: unutar Njegoševog opusa – gde, otkrivanjem znakova transformacije metafizičkog u nihilističko i herojskog u groteskno, dokazuje prisustvo modernosti – i unutar srpske kulture – gde ukazivanjem na aktuelnost Njegoševih tema i načina mišljenja, vraća njegovoj figuri neophodnu životnost. Uopštavajući, zatim, svoja polazišta, Lompar pojavu samozvanca – majstora prevare i laganja – posmatra u različitim epohama i tradicijama, ne bi li odgonetnuo šta je to što u kulturi omogućava produktivnost laži, ali i šta je u ljudskom biću priziva i pozdravlja – kaže se u obrazloženju žirija.
Lompar: I za Andrića Njegoš je bio najveći pesnik našeg jezika
U prvom reagovanju na nagradu, na konstatciju da je zanimljivo što je za tumačenje Njegoševog dela dobio priznanje sa Andrićevim imenom, i da to unekoli znači da ne menja društvo -budući da su i Njegoš i Andrić dugo u njegovom profesorskom i književno-istorijskom fokusu, Milo Lompar za Sputnjik kaže da je i za Andrića Njegoš bio najveći pesnik našeg jezika.
“I Andrić koji je inače bio dosta uzdržan u izricanju takvih ocena u svom čuvenom eseju „Njegoš kao tragični junak kosovske misli je dva puta to napisao i pritom, kad je drugi put kazao da je to najveći pesnik znači da je želeo da kaže da mu se ona prva izjava nije slučajno omakla, nego da ona izražava njegov duboki stav. To posvedočuje i činjica da je Njegoš pesnik o kom je on najviše pisao - devet eseja o crnagorskom vladiki i klasičnom pesniku srpske kulture" kaže profesor Lompar za Sputnjik.
Njegova nagrađena studija posvećena je Njegoševom manje uočenom delu, „Lažni car Šćepan Mali“ na koje je Andrić u jednom od potonjih eseja o Njegošu ukazao na specifičnost petog pevanja ovog dela (u kojem turski velikodostojnici razgovaraju) i na neki način je tu dao skriveni putokaz ka svojoj poetici, što možemo pronaći u uvodnim i završnim stranicama „Travničke hronike“. Dakle, jedan specifičan osećaj splina ili čamotinje, Njegoš je za to stanje duha dao divnu reč trpija - jedna vrsta fine rezignacije pred prolaznošću ljudskih stvari i napora. To je Njegoš, dakle, obeležio i to je ono što je Andrić kod Njegoša uočio, pored ovoga naravno vezanog za kosovsku tradiciju. Andrić je, dakle, čitao Njegoša u jednoj slojevitosti i u različitim tonalitetima pesnikovog duha.
“Podatak da je studija „Njegoš i moderna“ prvi put objavljena 1998, govori o aktuelnosti Njegođevog dela, sugerišući da i danas moramo da mislimo o tome kako laž i prevara postaju sastavni deo kolektivne ili pojedinačne misli.
Njegoš osetio dramu istine
Lompar otkriva da je u ovo znatno prošileno i promenjeno izdanje uneo komparativnu dimenziju i to u dva pravca : istoriji i poeziji.
„Ukazao sam na čitav niz istorijskih samozvanaca, u jako dugom rasponu evropske istorije, prevashodno, ali i orijentalne, ukazujući da je težište studije, pored analize Njegoša, dobilo još jedno utemeljenje, a to je izvesna univerzalnost same figure samozvanca koja označava da se jedna ideja ili tema u književnosti pojavljuje bez obzira na stilske i poetičke promene i da tragovi tih promena koji se pojavljaju na toj figuri u stvari obeležavaju dublje razumevanje njenoga smisla. Inače, po mojoj interpretaciji, Njegoš dotiče centralni moderni problem, a to je činjenicu da je napuštanjem ideje Boga u kolektivnoj egzistenciji, što se dramatično pojavilo u 19. veku, posle otprilike Njegoševe smrti sa Ničeom i Dostojevskim, došao u krizu centralni pojam koji ide u paru sa pojamom Boga, a to je pojam istine. U 20. veku je istina izgubila svoje težište i klasična definicija istine kao adekvatnosti reči i stvari se raspala. te su se reči odvojile od stvari, one sada plutaju različitim pravcima i na taj način stvaraju jedan lažan virtuelni svet u kom je pojava samozvanca nešto što je gotovo samorazumljivo. Njegoš je dakle, osetio da će drama odsutnosti Božje egzistencije iz savremenog života, prouzrokovati duboku dramu istine unutar tog života, a to je upravo stvarnost u kojoj se nalazimo“, konstatuje Lompar.
Zlata Kocić je, prema oceni žirija, izvanredna pojava u srpskoj književnosti: pesnik, prevodilac, dramski pisac, autor lirsko-meditativnih i esejističkih tekstova, ona je u svemu što radi prevashodno umetnik jezika.
„Zaranjajući duboko u etimološka izvorišta leksike, ali i estetske efekte koje imaju sadejstva zvuka i značenja, ona religijsku imaginaciju otvara ka kosmološkim perspektivama, a folklorno-mitološke komponente usklađuje sa naučnim ratio-m i metapoetskim interesovanjima. Za njen posvećenički i asketski nastrojeni duh to nije samo put ka pročišćavanju pesničkog samorazumevanja, već i ka eterizaciji raznorodnih sadržaja naše kulture, hrišćanskih i paganskih“, piše u obrazloženju.
Velika nagrada „Ivo Andrić“ je međunarodno književno priznanje koje se od 2016. godine, na inicijativu prof. Emira Kusturice, u Andrićevom institutu iz Višegrada dodeljuje u dve kategorije – za knjigu godine i za životno delo.Među njenim dosadašnjim dobitnicima su renomirani domaći i strani autori, od Gorana Petrovića, Matije Bećkovića, Dušana Kovačevića, Rajka Noga, Miroslava Maksimovića i Enesa Halilovića do Zahara Prilepina, Sandra Veronezija, Jevgenija Vodolazkina, Alesandra Barika i dobitnika Nobelove nagrade Abdulrazaka Gurne i Petera Handkea.Milu Lomparu i Zlati Kocić nagrada će biti svečano uručena u Andrićevom institutu (Višegrad, Republika Srpska).
