https://lat.sputnikportal.rs/20260920/vise-od-igre-velika-bitka-za--najvazniju-sporednu-stvar-na-svetu-video-1203533050.html
Više od igre: Velika bitka za – najvažniju sporednu stvar na svetu /video/
Više od igre: Velika bitka za – najvažniju sporednu stvar na svetu /video/
Sputnik Srbija
Teze o povezanosti fudbala sa pravdom, demokratijom i slobodom za moćne korporacije samo su trice i kučine, stvar davno prohujalog hladnoratovskog vremena i... 20.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-20T15:26+0200
2026-09-20T15:26+0200
2026-09-20T15:26+0200
svet
svet
svet – politika
svetsko prvenstvo u fudbalu
sport
emisija „prorok“
komentari i analitika
prorok
podkast
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/14/1143050360_0:0:1204:677_1920x0_80_0_0_dba9daf8bb9b36ec4d7cb2ece27c1a91.jpg
Samo postojanje Sovjetskog Saveza dugoročno je oblikovalo brojne društvene i političke procese u Evropi, mada toga često nismo svesni. Sa jedne strane, uplašene od širenja komunizma zapadno od „gvozdene zavese“, elite (političke, kulturne i poslovne) u evropskim državama pristajale su na uspostavljanje socijalne države i ustanovljavanje sistema unutar kojeg će biti ravnomernije biti raspoređeivana novostvorena vrednost.Suočena sa komunističkom konceptualizacijom socijalne pravde, Evropa je morala nekako odgovoriti i sama oblikovati istu takvu politiku, dokazujući kako sovjetski model nije niti ekskluzivan, niti efikasan. Sa druge strane, moralo se pokazati i kako razlika u odnosu na sovjetski model postoji.Diferencijacija se najpre ogledala u naglašavanju političkih sloboda i pratećem višepartijskom sistemu. To je sa sobom u posleratnom periodu doprinelo većem uključivanju građana u politiku, razvoju horizontalnih društvenih veza, osmišljavanju matrice o pravima i obavezama. Hladnoratovske okolnosti uticale su da se u Evropi zapate posebni doživljaji pravde, demokratije i slobode. U velikoj meri, ovi „evropski doživljaji“ razlikuju se od „američke percepcije“.Takođe, u posthladnoratovskoj eri odigravaju se neka naizgled sitnija „nerazumevanja“ između saveznika sa različitih obala Atlantika, upravo zbog toga što postoje razlike između dve percepcije. Niti je Evropa Amerika, niti je Amerika Evropa, iako se kreiranjem „političkog Zapada“ ili „kolektivnog Zapada“ te razlike pokušavaju izbrisati.Kako je fudbal osvojio svetIlustrativnije nego u drugim slučajevima, to se danas uočava u fudbalu. Fudbal je neraksidivo povezan sa pravdom. Česte su povike na sudije, ali pravila igre su jednostavna i jasna, nema naknadnih tumačenja: pobeđuje tim koji postigne više golova.Fudbal je neraskidivo povezan i sa demokratijom. Na teren izlazi po 11 igrača, siromašniji mogu pobeđivati bogatije, autsajderi mogu izbaciti favorite. Uostalom, od svojih početaka fudbal je dobio ovu političku dimenziju u prvim utakmicama radničkih i aristokratskih klubova na livadama engleskih gradova.Fudbal je neraskidivo povezan i sa slobodom: kreativnost se ceni, u tom sportu mogu uspeti igrači najrazličitijih mogućih profila, nema „obaveznih elemenata“ i „obavezujuće igre“. Iz ovih razloga fudbal je „osvojio“ svet, stekao veliku popularnost.Međutim, „osvajanje sveta“ i sticanje velike popularnosti učinili su i da fudbal postane „više od igre“, stvar ekonomskih računica, međunarodnog prestiža i interesa moćnih korporacija.Sa raspadom sovjetske superdržave na periferiju „odlazi“ i komunizam, a bez ideološke konkurencije na scenu „stupa“ turbokapitalizam. U eri turbokapitalizma dominiraju ekonomske računice, međunarodni prestiž i interesi moćnih korporacija, tu više nema mesta za socijalnu pravdu, demokratiju i slobode. Ukratko, stvari se počinju sagledavati kroz „američku percepciju“.Svi skandali u AmericiI pored toga što je na proteklom dobro organizovanom svetskom prvenstvu prikazan odličan fudbal, ono ostaje zapamćeno po skandalima koji su ga pratili. Od nipodaštavanja iranske reprezentacije, preko zabrane ulaska u države-domaćine pojedinih sudija i fudbalera, do neverovatnih ad hok izmena pravila u toku takmičenja, incidenti su se ređali jedan za drugim.Naposletku, nastavljeni su i po okončanju Mundijala iskazivanjem želje Đanija Infantina, predsednika FIFA, da suštinski privatizuje naredna svetska prvenstva, kao i „tihom“ aktuelizacijom ideje da se završni format dodatno proširi.Iza pokušaja privatizacije stoje ekonomske računice i interesi moćnih korporacija, pošto se radi o desetinama milijardi dolara koje se obrću, a iza proširenja međunarodni prestiž pošto bi takva takmičenja u logističkom i organizacionom smislu mogla biti održana u svega nekoliko država-domaćina.Sa ovakvim raspletom, ne bi se mogla isključiti ni zamisao da jedna država bude određena kao trajni domaćin najznačajnijih (ili čak svih) utakmica. Donekle se i tako mogu tumačiti reči oduševljenog Donalda Trampa o želji SAD za novim domaćinstvom.Za razradu ovih ideja, inače, teren je pripreman odavno, još od smene Mišela Platinija sa mesta čelnog čoveka UEFA i Sepa Blatera sa mesta predsednika FIFA. Optužbe za zloupotrebe službenog položaja i pronevere protiv Blatera pokrenulo je najpre američko tužilaštvo, a za njim i švajcarsko 2015. godine. Platini je bio deo tog „paketa“ zbog enormnih bonusa koji su mu uplaćivani. Pred sudom, u višegodišnjem procesu njihova krivična odgovornost za prevaru i falsifikovanje dokumenata nije dokazana. Šta se i kako dešavalo u ovom procesu duga je priča, o netransparetnosti rada obe fudbalske organizacije dosta je napisano, tek na otvaranje afere poprilično su uticali i politički faktori.Sloboda u vreme PlatinijaUnutar UEFA, Platini je zagovarao principe pravde i slobode, insistirajući da se i „malim fudbalskim nacijama“ omogući put ka bogatoj Ligi šamiona. Sep Blater je gledao da osigura stabilnost većine u svetskoj organizaciji, što se tiče i poštovanja demokratskih načela, pristajući na dodelu domaćinstava svetskih prvenstava Južnoj Africi, Brazilu, Rusiji i Bliskom istoku (naposletku, slučaj Katara se u ovom smislu pokazao kontroverznim, ali to nije sprečilo novo rukovodstvo FIFA da dodeli organizaciju Saudijskoj Arabiji 2034. godine).Posle smene ovog dvojca ubrzo je otvorena priča o „zatvorenoj“ i „privatnoj“ Ligi šampiona, a oko odabira budućih država-domaćina vodilo se više računa, stavovi SAD detaljnije su analizirani.UEFA se oštro usprotivila ideji o novom takmičenju, braneći stare principe bazirane na „evropskom doživljaju“, na kraju i uspela da spreči pobedu „američke percepcije“. UEFA se i sada, uz iste načelne razloge, ponovo usprotivila želji Đanija Infantina o privatizaciji svetskih prvenstava.Više od sportaNa prvi pogled, deluje kako će još jednom uspeti da spreči neželjeni epilog. Što bi za sam fudbal svakako bilo najbolje. Ipak, treba sačekati nastavak ove sage.Ekonomske računice, međunarodni prestiž i interesi moćnih korporacija toliko su povezani sa fudbalom, da od toga druga strana neće tako lako odustati.Fudbal je „više od igre“, pa se tako i aktuelni sukob između FIFA i UEFA može posmatrati iz više uglova. Takođe, ishod ovog sukoba, makar u određenoj meri i kao ilustrativni primer - pokazaće kakvi su trendovi u međunarodnim odnosima. Između ostalog, pokazaće i kakvi su danas doživljaji pravde, demokratije i slobode, kao i koliko se u tom pogledu razlikuje Evropa od Amerike.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet, svet – politika, svetsko prvenstvo u fudbalu, sport, emisija „prorok“, komentari i analitika, prorok, podkast
svet, svet – politika, svetsko prvenstvo u fudbalu, sport, emisija „prorok“, komentari i analitika, prorok, podkast
Više od igre: Velika bitka za – najvažniju sporednu stvar na svetu /video/
Teze o povezanosti fudbala sa pravdom, demokratijom i slobodom za moćne korporacije samo su trice i kučine, stvar davno prohujalog hladnoratovskog vremena i „komunistički elementi“ kojima nema mesta u kapitalističkom poretku.
Samo postojanje Sovjetskog Saveza dugoročno je oblikovalo brojne društvene i političke procese u Evropi, mada toga često nismo svesni. Sa jedne strane, uplašene od širenja komunizma zapadno od „gvozdene zavese“, elite (političke, kulturne i poslovne) u evropskim državama pristajale su na uspostavljanje socijalne države i ustanovljavanje sistema unutar kojeg će biti ravnomernije biti raspoređeivana novostvorena vrednost.
Suočena sa komunističkom konceptualizacijom socijalne pravde, Evropa je morala nekako odgovoriti i sama oblikovati istu takvu politiku, dokazujući kako sovjetski model nije niti ekskluzivan, niti efikasan. Sa druge strane, moralo se pokazati i kako razlika u odnosu na sovjetski model postoji.
Diferencijacija se najpre ogledala u naglašavanju političkih sloboda i pratećem višepartijskom sistemu. To je sa sobom u posleratnom periodu doprinelo većem uključivanju građana u politiku, razvoju horizontalnih društvenih veza, osmišljavanju matrice o pravima i obavezama. Hladnoratovske okolnosti uticale su da se u Evropi zapate posebni doživljaji pravde, demokratije i slobode. U velikoj meri, ovi „evropski doživljaji“ razlikuju se od „američke percepcije“.
Takođe, u posthladnoratovskoj eri odigravaju se neka naizgled sitnija „nerazumevanja“ između saveznika sa različitih obala Atlantika, upravo zbog toga što postoje razlike između dve percepcije. Niti je Evropa Amerika, niti je Amerika Evropa, iako se kreiranjem „političkog Zapada“ ili „kolektivnog Zapada“ te razlike pokušavaju izbrisati.
Kako je fudbal osvojio svet
Ilustrativnije nego u drugim slučajevima, to se danas uočava u fudbalu. Fudbal je neraksidivo povezan sa pravdom. Česte su povike na sudije, ali pravila igre su jednostavna i jasna, nema naknadnih tumačenja: pobeđuje tim koji postigne više golova.
Fudbal je neraskidivo povezan i sa demokratijom. Na teren izlazi po 11 igrača, siromašniji mogu pobeđivati bogatije, autsajderi mogu izbaciti favorite. Uostalom, od svojih početaka fudbal je dobio ovu političku dimenziju u prvim utakmicama radničkih i aristokratskih klubova na livadama engleskih gradova.
Fudbal je neraskidivo povezan i sa slobodom: kreativnost se ceni, u tom sportu mogu uspeti igrači najrazličitijih mogućih profila, nema „obaveznih elemenata“ i „obavezujuće igre“. Iz ovih razloga fudbal je „osvojio“ svet, stekao veliku popularnost.
Međutim, „osvajanje sveta“ i sticanje velike popularnosti učinili su i da fudbal postane „više od igre“, stvar ekonomskih računica, međunarodnog prestiža i interesa moćnih korporacija.
Sa raspadom sovjetske superdržave na periferiju „odlazi“ i komunizam, a bez ideološke konkurencije na scenu „stupa“ turbokapitalizam. U eri turbokapitalizma dominiraju ekonomske računice, međunarodni prestiž i interesi moćnih korporacija, tu više nema mesta za socijalnu pravdu, demokratiju i slobode. Ukratko, stvari se počinju sagledavati kroz „američku percepciju“.
I pored toga što je na proteklom dobro organizovanom svetskom prvenstvu prikazan odličan fudbal, ono ostaje zapamćeno po skandalima koji su ga pratili. Od nipodaštavanja iranske reprezentacije, preko zabrane ulaska u države-domaćine pojedinih sudija i fudbalera, do neverovatnih ad hok izmena pravila u toku takmičenja, incidenti su se ređali jedan za drugim.
Naposletku, nastavljeni su i po okončanju Mundijala iskazivanjem želje Đanija Infantina, predsednika FIFA, da suštinski privatizuje naredna svetska prvenstva, kao i „tihom“ aktuelizacijom ideje da se završni format dodatno proširi.
Iza pokušaja privatizacije stoje ekonomske računice i interesi moćnih korporacija, pošto se radi o desetinama milijardi dolara koje se obrću, a iza proširenja međunarodni prestiž pošto bi takva takmičenja u logističkom i organizacionom smislu mogla biti održana u svega nekoliko država-domaćina.
Sa ovakvim raspletom, ne bi se mogla isključiti ni zamisao da jedna država bude određena kao trajni domaćin najznačajnijih (ili čak svih) utakmica. Donekle se i tako mogu tumačiti reči oduševljenog Donalda Trampa o želji SAD za novim domaćinstvom.
Za razradu ovih ideja, inače, teren je pripreman odavno, još od smene Mišela Platinija sa mesta čelnog čoveka UEFA i Sepa Blatera sa mesta predsednika FIFA. Optužbe za zloupotrebe službenog položaja i pronevere protiv Blatera pokrenulo je najpre američko tužilaštvo, a za njim i švajcarsko 2015. godine. Platini je bio deo tog „paketa“ zbog enormnih bonusa koji su mu uplaćivani. Pred sudom, u višegodišnjem procesu njihova krivična odgovornost za prevaru i falsifikovanje dokumenata nije dokazana. Šta se i kako dešavalo u ovom procesu duga je priča, o netransparetnosti rada obe fudbalske organizacije dosta je napisano, tek na otvaranje afere poprilično su uticali i politički faktori.
Sloboda u vreme Platinija
Unutar UEFA, Platini je zagovarao principe pravde i slobode, insistirajući da se i „malim fudbalskim nacijama“ omogući put ka bogatoj Ligi šamiona. Sep Blater je gledao da osigura stabilnost većine u svetskoj organizaciji, što se tiče i poštovanja demokratskih načela, pristajući na dodelu domaćinstava svetskih prvenstava Južnoj Africi, Brazilu, Rusiji i Bliskom istoku (naposletku, slučaj Katara se u ovom smislu pokazao kontroverznim, ali to nije sprečilo novo rukovodstvo FIFA da dodeli organizaciju Saudijskoj Arabiji 2034. godine).
Posle smene ovog dvojca ubrzo je otvorena priča o „zatvorenoj“ i „privatnoj“ Ligi šampiona, a oko odabira budućih država-domaćina vodilo se više računa, stavovi SAD detaljnije su analizirani.
UEFA se oštro usprotivila ideji o novom takmičenju, braneći stare principe bazirane na „evropskom doživljaju“, na kraju i uspela da spreči pobedu „američke percepcije“. UEFA se i sada, uz iste načelne razloge, ponovo usprotivila želji Đanija Infantina o privatizaciji svetskih prvenstava.
Na prvi pogled, deluje kako će još jednom uspeti da spreči neželjeni epilog. Što bi za sam fudbal svakako bilo najbolje. Ipak, treba sačekati nastavak ove sage.
Ekonomske računice, međunarodni prestiž i interesi moćnih korporacija toliko su povezani sa fudbalom, da od toga druga strana neće tako lako odustati.
Fudbal je „više od igre“, pa se tako i aktuelni sukob između FIFA i UEFA može posmatrati iz više uglova. Takođe, ishod ovog sukoba, makar u određenoj meri i kao ilustrativni primer - pokazaće kakvi su trendovi u međunarodnim odnosima. Između ostalog, pokazaće i kakvi su danas doživljaji pravde, demokratije i slobode, kao i koliko se u tom pogledu razlikuje Evropa od Amerike.
