https://lat.sputnikportal.rs/20260920/ovako-se-danas-deli-pravda-ukrajinci-mogu-slobodno-da-vrse-ratne-zlocine-gone-se-iskljucivo-rusi-1203562058.html

Ovako se danas deli „pravda“: Ukrajinci mogu slobodno da vrše ratne zločine, gone se isključivo Rusi

Ovako se danas deli „pravda“: Ukrajinci mogu slobodno da vrše ratne zločine, gone se isključivo Rusi

Sputnik Srbija

Rezerva kojom je Kijev odložio primenu Rimskog statuta za svoje državljane odnosi se na ratne zločine, ali ne i na genocid i zločine protiv čovečnosti. Sa druge... 20.09.2026, Sputnik Srbija

2026-09-20T13:21+0200

2026-09-20T13:21+0200

2026-09-20T13:21+0200

rusija

rusija

rusija – politika

specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti

međunarodni sud u hagu

ratni zločini

aleksa škundrić

komentari i analitika

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/13/1203561802_0:91:3067:1816_1920x0_80_0_0_769918b220ed05d89648340bc32e3652.jpg

Ovako Aleksa Škundrić sa Katedre za krivično pravo Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu za Sputnjik komentariše osmogodišnje izuzeće Ukrajine od jurisdikcije Međunarodnog suda za ratne zločine koje počine njeni državljani:Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov optužio je Međunarodni krivični sud da ne pokušava ni da sakrije svoju pristrasnost, navodeći da je Ukrajini prilikom ratifikacije Rimskog statuta 2024. godine odobreno osmogodišnje izuzeće od jurisdikcije tog suda za ratne zločine koje počine njeni državljani.Lavrov je istakao da MKS pretenduje na nadležnost samo nad Rusijom, iako ona nije potpisnica Statuta, dok je režim u Kijevu dobio „kart-blanš“.Zašto je reč o selektivnoj pravdi?Škundrić za Sputnjik ukazuje na ključne pravne nijanse ovog „slučaja“:„Odredbe Rimskog statuta koje omogućavaju odlaganje primene odnose se isključivo na ratne zločine. Ukrajina tom rezervom ne može da odloži primenu Statuta za ostala teška krivična dela iz nadležnosti MKS-a, od momenta kada njeno pristupanje počne da proizvodi pravno dejstvo. I u tom smislu jeste reč o nekoj vrsti selektivne pravde“, ističe Škundrić.On dodaje da se nadležnost Međunarodnog krivičnog suda zasniva na dva načina, po teritorijalnom principu, prema mestu izvršenja krivičnog dela, ili po personalnom principu, prema državljanstvu počinioca, bez obzira na to gde je delo izvršeno.„Ovom rezervom Ukrajinci su na određeno vreme isključili mogućnost da se njihovi državljani gone za ratne zločine bilo gde u svetu. S druge strane, pošto Rusija nije članica Rimskog statuta, ako postoji sumnja da je ruski državljanin izvršio ratni zločin na teritoriji Ukrajine, MKS formalno-pravno uspostavlja nadležnost. Time je stvorena situacija u kojoj ukrajinski državljani za ratne zločine privremeno ne mogu odgovarati, a ruski mogu“.Pravna rupa za ukrajinske zločine od 2014.Škundrić dodaje da novo pravno pitanje, o kome zvaničnici Ruske Federacije još nisu govorili, otvara i ukrajinska ad hok izjava iz 2014. godine. Tom izjavom je Kijev, i pre zvaničnog članstva u Rimskom statutu, prihvatio jurisdikciju Suda.„Sada se postavlja posebno pitanje, da li ta rezerva u pogledu isključenja nadležnosti Suda nad njenim državljanima za ratne zločine važi i u ovom periodu od 2014. godine, kada su dali ad hok izjavu. Mislim da ne bi mogla da važi, to znači da bi MKS za taj međuperiod teorijski mogao da goni i ukrajinske državljane, jer izjava može da važi samo ubuduće. Dakle, praktično Sud bi mogao da goni ukrajinske državljane i za eventualne ratne zločine učinjene u vremenu od kada su dali ad hok izjavu“, otkriva Škundrić.Istrage isključivo protiv RusaPrelazeći sa pravne teorije na praksu pred MKS-om, Škundrić potvrđuje da se u okviru „situacije u Ukrajini“ postupci vode isključivo protiv ruskih državljana, dok nije poznato da je pokrenuta bilo kakva istraga protiv ukrajinskih zvaničnika ili vojnika.Najpoznatiji je slučaj skandalozne optužnice Međunarodnog krivičnog suda protiv ruskog predsednika Vladimira Putina, zbog navodne "nezakonite deportacije dece i za individualnu komandnu odgovornost".„Domet i delotvornost tih postupaka ostaju izuzetno ograničeni. Rusija nije članica Rimskog statuta, niti ima obavezu da postupa po nalozima MKS-a. Istovremeno najviši ruski zvaničnici uživaju imunitet prema običajnom međunarodnom pravu“, podseća naš sagovornik.Specijalni Tribunal za RusijuMinistar Lavrov komentarisao je i planove o formiranju „Specijalnog tribunala za zločin agresije protiv Ukrajine“ u okviru Saveta Evrope kao „pseudopravnu avanturu Zapada“.On je poručio da je krivac unapred određen samim nazivom tela i naglasio da je apsurdno da Ukrajina, kao strana u sukobu, bude suosnivač tribunala.Komentarišući tvrdnju ministra Lavrova, da je Specijalni tribunal za zločin agresije „prazna ljuštura“ stvorena mimo UN, Škundrić objašnjava da je reč o političkoj odluci donetoj u okviru Saveta Evrope.„Zbog toga što mnoge države nisu ratifikovale amandmane o krivičnom delu agresije unutar MKS-a, stvoren je poseban mehanizam kako bi se gonili ruski državni i vojni zvaničnici. Reakcija Rusije je opravdana, čak se i u formalnom nazivu tog tribunala pominje „agresija protiv Ukrajine“. Sam naziv prejudicira da se akt agresije kao protivpravni akt države - dogodio. Sudu onda samo ostaje da utvrdi vezu konkretnog lica sa tim aktom i njegovu krivičnu odgovornost“, ističe.Nesavladiva prepreka - imunitetNaš sagovornik dodaje da je, pored faktora neprisutnosti optuženih, ključna pravna prepreka za ovaj tribunal, materijalno-pravni imunitet, koji po međunarodnom pravu uživaju šef države, šef vlade i ministar spoljnih poslova.„Jedina suđenja za zločine protiv mira, za današnju agresiju, održana su u Nirnbergu i Tokiju posle Drugog svetskog rata, gde je suđeno svega dvojici funkcionera sa takvim imunitetom, Ribentropu i Todžu. Ad hok tribunali za bivšu Jugoslaviju i Ruandu uopšte nisu imali nadležnost za agresiju. Zločin agresije je najspornije međunarodno krivično delo, usaglašeno tek 2010. godine, a ratifikovalo ga je tek oko 40 do 50 država“, objašnjava.Realnost međunarodnog poretkaŠkundrić podseća da ključne svetske i regionalne sile, SAD, Rusija, Kina, Indija, Iran i Izrael, odbijaju da pristupe MKS-u, dok pojedine članice poput Velike Britanije i Francuske ne ratifikuju amandmane o agresiji, čime države svesno čuvaju svoj suverenitet.„Čak i države koje jesu članice Rimskog statuta, poput Velike Britanije i Francuske, ne priznaju njegovu nadležnost u pogledu krivičnog dela agresije. Velike sile jednostavno žele sebi da ostave slobodan prostor u međunarodnim odnosima, a da svoje rukovodstvo i državljane ne izlažu mogućnosti krivičnog gonjenja. To je jednostavna realnost u kojoj mi sada živimo“, ističe Škundrić.Mongolija pokazala domet HagaRealnost je pokazala i da su nalozi Međunarodnog krivičnog suda u Hagu protiv najviših ruskih zvaničnika u praksi neizvodljivi. Pokušaji politizacije prava udarili su u zid na samom terenu. Hapšenje predsednika Vladimira Putina, naravno, nije bila opcija tokom njegove zvanične posete Mongoliji, iako je ta zemlja članica MKS-a.U državama koje ne priznaju ovaj sud takav scenario je i formalno i praktično nemoguć:„Između država članica Rimskog statuta i trećih država važi vekovno običajno međunarodno pravo koje garantuje imunitet šefu države na stranoj teritoriji. Zbog toga države koje nisu potpisnice Statuta, ali ni same članice u odnosu na treće zemlje, nemaju pravnu obavezu da krše običajno pravo i postupaju po nalozima suda u Hagu“, zaključuje Škundrić.Pogledajte i:

2026

Vesti

sr_RS

rusija, rusija – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, međunarodni sud u hagu, ratni zločini, aleksa škundrić, komentari i analitika