BRIKS je liberalnoj ekonomiji odsvirao kraj /video/
© AP Photo / Dmitry Azarov
Pratite nas
BRIKS je već sada glavni pokretač svetske ekonomije i njegov dalji rast je nezaustavljiv. Kada sadašnja ratna dešavanja u svetu minu, među članicama BRIKS-a u kojima živi polovina svetske populacije treba očekivati dogovor o kompromisnom modelu privrednog funkcionisanja između istrošenog neoliberalnog sistema i onog koji zagovaraju zemlje BRIKS-a.
Nakon upravo završenog 18. samita BRIKS-a, u godini kada taj savez obeležava dve decenije postojanja, na to u emisiji Energija Sputnjika ukazuje ekonomista, dr Budimir Stakić, profesor emeritus, stručnjak za međunarodnu ekonomiju i finansije.
Kada su se 2006. godine udružili Brazil, Rusija, Indija i Kina, a 2011. godine im se pridružila i Južnoafrička republika, malo ko je, pogotovo na Zapadu, verovao da će ih za tako kratko vreme pomračiti slavu neoliberalnog ekonomskog modela i njihove privrede praktično skinuti sa trona najuspešnijih u svetu.
Ko bi gori eto je doli...
Ono što je devedestih godina predstavljalo sedam najrazvijenijih zemalja Zapada okupljenih u G7, čija je privreda činila 40 odsto udela u globalnom BDP-u, to je već 2024. godine dostiglo pet zemalja u razvoju okupljenih u BRIKS.
„Sada, ono što je i predsednik Putin neki dan pomenuo, 29 odsto svetskog BDP-a daju G7, a oko 40odsto proizvode zemlje BRIKS-a. A 50 odsto stanovništva sveta pripada zemljama BRIKS-a. Znači budućnost je u tome, i plus zemlje BRIKS-a imaju vrlo visok nivo rezervi nafte, gasa, imaju razne retke metale, imaju plemenite metale. I one su, znači, u toj prednosti što ne moraju da zavise od drugih“, ističe sagovornik Sputnjika.
Zato i ne čudi što su se u prethodne dve godine BRIKS-u pridružili i Egipat, Iran, Etiopija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Indonezija, a spisak onih koji bi da im se pridruže na ovaj ili onaj način je poduži.
Od toga već boli glava posrnulu privredu Zapada. Trampova Amerika još od njegovog prvog mandata pokušava bezuspešno da doskoči uvođenjem sumanutih carina Kini, Indiji i drugima, Rusiji sankcijama zajedno sa Evropskom unijom čija privreda uveliko posrće. Stakić to slikovito objašnjava podatkom da sedam kompozicija robe nedeljno ide iz Kine za Evropu, a iz Evrope jedna kompozicija puna, a šest praznih se vraća za Kinu. Kina obimom proizvodnje osvaja svet, uključujući Ameriku, gde, kako napominje, svake godine ostvaruje nekoliko stotina milijardi dolara trgovinskog suficita.
Nisu slušali Kejnza
Na pitanje šta je bilo presudno da zemlje BRIKS-a postanu motor privrednog razvoja sveta, sagovornik Sputnjika podseća da se sa osnivanjem Svetske trgovinske organizacije 1995. godine došlo do maksimalne liberalizacije po pitanju slobode kretanja robe, usluga, ljudi i kapitala. Šta se, međutim, desilo?
„Kina, Indija, Rusija nisu, onako blanko, apriori, prihvatile sve te četiri slobode, poštujući misao velikog engleskog i svetskog ekonomiste Džona Kejnza iz 30-ih godina prošlog veka da kontrola kapitala mora biti konstanta sistema. Znači, vi možete da izvozite, uvozite robu široke potrošnje i sve druge proizvode, ali o kapitalu mora država da vodi računa. Tako je Japan uspeo, tako je Južna Koreja uspela. Kontrolom kapitala“, ističe Stakić.
To što je Kina za vreme Deng Sjaopinga, uz njegovu krilaticu da nije važno koje je boje mačka nego da lovi miševe, izjednačila sve vidove svojine, što nije odustala od realnog sektora, odnosno od proizvodnje kao što je to učinio Zapad bazirajući se na usluge, ali i zahvaljujući kontroli kapitala omogućilo je njenu ekonomsku moć koju sada svi moraju da poštuju.
Od četiri naj tri iz BRIKS-a
Tako su danas, prema podacima MMF-a, među četiri najrazvijenije privrede sveta mereno BDP-om prema paritetu kupovne moći, koji međunarodne finansijske institucije smatraju najrelevantnijim podatkom, čak tri članice BRIKS-a. Na prvom mestu je Kina, iza nje SAD, pa Indija i Rusija, uprkos tome što se u poslednje četiri godine, a praktično još od 2014. suočava sa abnormalnim brojem sankcija Zapada. Uvedeno joj je više od 30.000 sankcija, dvostruko više nego svim ostalim zemljama u svetu zajedno, podseća stručnjak za međunarodne finansije i ekonomiju.
Ono što je posebno važno je da su zemlje BRIKS-a povećale izvoz visokotehnoloških proizvoda koji je sada veći od trećine globalnih isporuka. To govori i o promeni tehnološkog liderstva u svetu.
Upravo ta snaga ekonomije članica BRIKS-a bila je i razlog da se na upravo završenom samitu ukaže na potrebu reformisanja Međunerodnog monetarnog fonda i Svetske banke tako što će njihove upravljačke strukture održavati realnost. Stakić podseća da je glasačka moć svake zemlje u tim finansijskim institucijama određena kvotama koje treba da se preraspopređuju shodno snazi nečije privrede i ekonomije. SAD se, naravno tome protive jer rizikuju da izgube udeo koji im omogućava blokiranje odluka MMF-a kojre im nisu u interesu.
Pandan MMF i Svetskoj banci
Od osnivanja Svetske banke 1945. godine sistem je tako podešen da odluke Zapada uvek budu preovlađujuće, jer su ga vezivali za svoju ekonomsku snagu, koja se, međutim, promenila, napominje dr Stakić.
On podseća da je juan 2016. godine ušao u korpu svetskih rezervnih valuta, odnosno korpu Specijalnih prava vučenja, pridruživši se tako dolaru, evru, japanskom jenu i britanskoj funti. Iako je BDP Kine 19.500 milijardi dolara ona u MMF-u ima samo 12 odsto glasačkih prava, dok Evropska unija sa BDP-om od 18.800 milijardi ima čak 29 odsto glasačkih prava, napominje stručnjeak za međunarodno bankarstvo i finansije.
Slično je i u Svetskoj banci gde SAD ima 17 odsto glasova u odlučivanju, a sve članice BRIKS-a zajedno imaju nešto malo manje od 17 odsto.
Zapad će tu, smatra naš sagovornik, morati da popusti, jer pandan MMF-u i Svetskoj banci je, kako kaže, već praktično zaživeo.
„Pre desetak godina, znači 2015-16.godine, Kina je imala negde oko 4.000 milijardi dolara deviznih rezervi. I onda je rekla: Pa dobro, što ja sada ne bih radila kao pandan MMF-u, Svetskoj banci, da mi osnujemo azijske finansijske institucije. I tako je prvo osnovana Azijska banka za infrastrukturne investicije sa kapitalom od 100 milijardi. Tu ima 57 članica. Zatim je godinu dana kasnije, osnovana nova Razvojna banka BRIKS-a, čiji je kapital, isto 100 milijardi, s tim da su još 100 milijardi kao devizne rezerve, tako da je to ukupno 200 milijardi. pri tom se kapital uvećava. To je nova svetska banka“, uveren je Stakić.
Treći stub finansija BRIKS-a je, kako kaže, kineska inicijativa Pojas i put zahvaljujući kojoj je već investirao preko 1.000 milijardi dolara, najviše u azijske zemlje, plus veliki kapital je otišao u Afriku.
Oni su, kako ističe, spasili bankrota 22 latinomaričke države zbog prezaduženosti pošto su im kamate bile u visini rate kredita. Kina je uložila u njih 240 milijardi dolara, ističe Stakić.
Izgradili autonomnost
Autonomnost finansijskog funkcionisanja zemalja BRIKS-a pokazala je Rusija čiju stabilnost rublje i bankarskog sektoru silne sankcije nisu poljuljale. Kina je odmah napravila novi sistem za evidenciju međunarodnih plaćanja što je omogućilo zaobilaženje SVIFT-a koji je napravio Zapad koristiće ga po potrebi i za blokiranje „neposlušnih“.
Stakić kaže da su u JunionPej sistem koji je Kina napravila uključene banke iz 180 država.
O snazi BRIKS-a, po oceni Stakića, dovoljno govori i podatak da je vrednost trgovine među zemljama članicama dostigla 1.200 milijardi dolara.
„Ja mislim da se sad u svetu tek oko 50 odsto međunarodnih plaćanja obavlja u dolarima, dok, recimo, zemlje BRIKS-a preko 90 odsto međusobnih transakcija obavljaju u lokalnim valutama, znači, svojim nacionalnim valutama, kao što je juan, kao što je rublja. Rublja se pokazala vrlo stabilnom, za godinu dana su imali male oscilacije. Juan je nešto malo ojačao zbog pritiska sa strane, ali u suštini su stabilne valute“, ističe naš sagovornik.
On smatra da sve to doprinosi stabilnosti privređivanja, ali i procesu dedolarizacije, na koji utiče i odluka Kina od pre dve godine da juan ima zlatno pokriće. U Šangaju i u Hong Kongu možete juane da zamenite zlato. U poslednje dve-tri godine Kina i Rusija ubrzano kupuju zlato, namećući taj zlatni devizni standard i na taj način potisku dolar.
Budućnost je stigla
Sve u svemu, budućnost je izvesno na strani BRIKS-a, uveren je profesor, emeritus, dr Stakić koji ukazuje na knjigu američkog profesora Arisona Grejema „Predodređeni za rat“ u kojoj pominje da je za poslednjih 500 godina u svetu bilo 16 promena načina vladavine i da bi naredna u koju se uklapa vodeća ekonomska uloga članica BRIKS-a bila 17. Od tih 16 promena 12 puta je do njih došlo posle ratnih sukoba.
„Treba očekivati tek kad se smiri ova ratna situacija da će onda zemlje BRIKS-a, naravno pre svega trojka Rusija, Indija i Kina, moći da sednu pa da pregovaraju o nekim kompromisima između onog starog neoliberalnog istrošenog sistema koji je stalno proizvodio krize i ovog novog koji zagovaraju zemlje BRIKS-a“, zaključio je Stakić u emisiji Energija Sputnjika.
