Amerika faktički otkinula Grenland od Danske: Tramp hteo da kupi ostrvo, a dobio ga za džabe
© Sputnik / Ilya Timin
/ Pratite nas
Američki sporazumom sa Danskom oko Grenlanda dobio je na značaju jer je u okviru realizacije takozvane Trampove „zlatne kupole“ pošto on smatra da bi to bila idealna zona gde bi mogli da se postave presretači antibalističke zaštite, kaže za Sputnjik novinar i vojno-politički analitičar Andrej Mlakar.
Sjedinjene Američke Države postigle su sporazum sa Danskom i Grenlandom prema kome se Vašingtonu daje "trajna kontrola" nad bezbednošću ove arktičke teritorije. Sporazum je postignut samo nekoliko meseci nakon što je predsednik Amerike Donald Tramp pretio nasilnim preuzimanjem Grenlanda. I nakon što je objavio mapu na kojoj i Grenland pripada SAD.
Trampova zlatna kupola
Sporazum podrazumeva da Grenland samo formalno ostaje pod danskom kontrolom ali ne i suštinski. Ostaje nejasno u kojoj meri se ovaj dogovor razlikuje od postojećeg pakta između SAD i Danske iz 1951. godine, koji je već omogućavao široko američko vojno prisustvo na ostrvu. Osim što je dodato za svako strano prisustvo mora da se dobije potpis i saglasnost u – Vašingotnu.
Mlakar objašnjava da Grenland, s obzirom na arktičku strategiju SAD i veliki kapacitet angažovanja Ruske federacije, ali i Kine, dobija sve veći i veći značaj.
„Ono što je napisano još '50-tih godina da će Arktik biti buduće ratište velikih sila, sada se pokazuje kao tačno. Naime, Sjedinjene države već imaju vojnu bazu na Grenlandu, a sa ovim sporazumom Grenland dobija na značaju zbog Trampove tzv. „zlatne kupole“ pošto on smatra da bi to bila idealna zona gde bi mogli da se postave presretači antibalističke zaštite. Na Grenlandu postoje aerodromi i velike radarske baze, kako za vazdušni tako i za pomorski sektor. Inače, to je najkraća zona za preletanje balističkih raketa i sa kontinenta SAD-a i sa Ruske teritorije, prema SAD-u, što Grenlandu dodatno daje i praktičko na značaju,“ objašnjava Mlakar.
Po njegovim rečima, Tramp na Grenlandu planira da instalira raketne presretače u okviru projekta „zlatne kupole“, odnosno, takozvanog novog sistema Trampove antibalističke zaštite Sjedinjenih Američkih Država.
Trampa zanimaju i nafta i gas
„To je suština sporazuma. A osim takozvane antiraketne strategije, Grenland ima i sve veći pomorski značaj. Pre svega što Tramp vidi ostrvo kao ključnu bazu, to jest, kao centar kontrole kompletne severne zone Arktika i severnog Atlantika. Sada Grenland dobija strateški značaj upravo zbog toga. Amerikanci ga zovu i žarište arktičke strategije. Grenland je po njima centralno ili ključno ostrvo preko kojeg bi se taktički vršila kontrola zone Arktika. Ostrvo, koje bi se pretvorilo u veliku vazdušno-pomorsku bazu odakle bi bila uspostavljena mogućnost izvođenja desantnih operacija i tako dalje. Znači, to je ključni deo i strategije NATO-a, gde Grenland ima izuzetno važnu ulogu,“ navodi Mlakar.
Naš sagovornik objašnjava da Trampove reči, da za sve što se tiče Grenlanda ubuduće mora da se pita Vašington, odnose pre svega na eksploatisanje energetskih mogućnosti.
„Grenland je za Dansku pre svega vitalan zbog ogromnog ribljeg fonda koji se nalazi u toj zoni, a za Ameriku zbog mogućnosti istraživanja gasa i nafte u dubinama mora. Postoji pretpostavka da oko Grenlanda postoje velika nalazišta gasa i nafte i to je ono što Donalda Trampa interesuje najviše,“ kaže sagovornik Sputnjika.
Nezvanično odricanje od suvereniteta
On navodi da su tumačenja da se Danska ovim sporazumom odrekla i dela suveritet delimično tačne.
„A s obzirom na rusku strategiju delovanja u zoni severno-ledenog okeana, pozicija Amerike na Grenlandu postaje direktna pretnja Ruskoj federaciji. Zato i Rusija jača ponovo Pacifičku flotu, da bi sprečila Trampa da može u nekom momentu da uspostavi kontrolu nad severnim morskim prolazom,“ navodi Mlakar.
Trampovi raniji zahtevi da se Grenland stavi pod američku kontrolu naišli su svojevremeno na oštro protivljenje NATO saveznika, budući da je Danska deo ovog vojnog bloka.
Predsednik Amerike tada je odbacio kritike, ističući da je ovo ostrvo od ključne važnosti za odbranu i eksploataciju rudnih bogatstava.
