Počinje nova bitka – Priština želi da ukine sud, Srbija bi Tačiju mogla da sudi u odsustvu /video/
© Tanjug / AP/ Lefteris Pitarakis
Pratite nas
Presuda četvorici bivših komandanata OVK u Hagu nije zatvorila slučaj – u Prištini je već pokrenuta politička inicijativa za ukidanje Specijalizovanih veća, a Srbija bi mogla da razmisli da im Tužilaštvo za organizovani kriminal sudi u odsustvu, kaže predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove u poslednjem sazivu Parlamenta Milovan Drecun.
Prvostepena presuda Specijalizovanih veća Kosova u Hagu, kojom su Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići osuđeni za ratne zločine, otvorila je novo poglavlje – pre svega žalbeni postupak, ali i političku reakciju u Prištini.
Premijer samoproglašene države Kosovo Aljbin Kurti ocenio je presudu kao „neprihvatljivu nepravdu“ i poručio da ona mora da bude promenjena u žalbenom postupku. Istovremeno, najavio je nastavak institucionalne podrške osuđenima ali tu nije kraj. U Prištini je već pokrenuta inicijativa za prikupljanje potpisa za sednicu Skupštine na kojoj bi se razmatralo ukidanje Specijalizovanih veća. Prema dostupnim izveštajima, inicijativu su pokrenuli poslanici nakon izricanja presude, dok su iz Demokratske partije Kosova poručili da su „svi demokratski i pravni putevi“ opcija.
U takvoj atmosferi, naš sagovornik ocenjuje da će Priština pokušati da iskoristi čitav prostor koji joj pružaju žalbeni i politički mehanizmi.
„Ukoliko podnesu žalbu Ustavnom sudu i dokažu da je bilo povređeno neko od prava onima koji su osuđeni, to bi mogao da bude neki osnov za vraćanje na prvostepeno odlučivanje. I zato sada u parlamentu razmišljaju kako bi mogli da ukinu ustavni amandman na osnovu kog su i doneli zakon da se formira taj sud. Zapravo, žele da ga ponište, rasformiraju, ali tu imaju problem političke prirode, međunarodni pritisak, tako da ne verujem da će ići na tu varijantu. Angažovaće se svim silama da pokušaju da promene ovu presudu ali se nadam da neće uspeti, u smislu da ih neće osoboditi“, kaže on, dodajući da istovremeno treba da očekujemo dug žalbeni postupak.
Šta je zapravo utvrđeno?
Sud je posebno naglasio da se postupak odnosio na individualnu krivičnu odgovornost četvorice optuženih, a ne na legitimnost OVK ili politički cilj nezavisnosti Kosova. Upravo tu činjenicu sagovornik emisije „Od četvrtka do četvrtka“ vidi kao važan deo presude.
„Ostala je kvalifikacija udruženi zločinački poduhvat, što je izuzetno važno zbog cele terorističke OVK. Ostalo je definisanje cilja OVK da su hteli nezavisno Kosovo i da uspostave kontrolu na celim Kosovom i Metohijom, a da su na tom putu zajedno planirali i vršili užasne zločine“, kaže on, dodajući da je za njega značajno i to što se presuda odnosi na žrtve različite etničke pripadnosti.
Drecun naglašava da su ovi zaključci veoma bitni, a koje bismo morali svim resursima države, javnosti, svih struktura našeg društva, da koristimo u narednom periodu, zato što je ovo prvi put presuda koja pokazuje zločinački karakter teroričke OVK.
„Presuda pokazuje da lažna država Kosovo počiva na užasnim zločinima, koji su počinili pripadnici terorističke OVK. Nisu oni to počinili u ime Albanca, nego je ceo albanski narod, ma gde god živeo bio saučesnik u tom užasnom, zverskom ubijanju ljudi, posebno Srba. Njihovi protesti pokazali su, ne da nisu spremni da prihvate zločine koje je počinila OVK ili da preuzmu deo odgovornosti, nego da sve to podržavaju, što znači da saučestvuju. Oduvek im je jedini cilj bio da nam otmu Kosovo i da naprave „veliku Albaniju”, ništa drugo”, kategoričan je Milovan Drecun.
Presuda mora da ima značaj za istinu
Na pitanje, šta presuda znači za Srbe na Kosovu i Metohiji, sagovornik odgovara da njeno značenje ne bi trebalo da svodimo samo na jednu etničku zajednicu.
„Ta presuda mora da ima značaj za istinu. Za utvrđivanje istine o događajima 1998. i 1999. godine“.
On tvrdi da je godinama radio na prikupljanju dokumentacije o ilegalnim pritvorima i drugim zločinima, kao i na dostavljanju materijala Specijalizovanom tužilaštvu.
„Pravda ne pada s neba. Dali smo preko stotinak lokacija ilegalnih pritvora, imena i prezimena zlotvora koji su mučili, hapsili, maltretirali te ljude, imena žrtava. Deo te dokumentacije korišćen je u postupku i upravo je dokazivanje postojanja organizovane strukture OVK, kao i veza između počinjenih zločina i ilegalnih pritvora, bilo ključno za proces“, naglasio je naš sagovornik.
Da li bi moglo da im se sudi u Srbiji?
Iako je sud utvrdio krivičnu odgovornost četvorice optuženih, Drecun smatra da presuda nije obuhvatila sve zločine nad Srbima za koje očekuje dalje procesuiranje. Posebno ukazuje na slučajeve koji su u vezi sa Radonjićkim jezerom, Klečkom, Đakovicom i drugim lokacijama.
„Ostaje taj gorak ukus, ta ljutnja, taj bes, što nisu osuđeni za najgore zločine. Upravo činjenica da su brojni zločini ostali van pravosnažnog sudskog epiloga predstavlja razlog da pitanje odgovornosti nastavi da se otvara“, rekao je naš sagovornik.
Istovremeno, važno je naglasiti, dodaje on, da je Specijalizovano veće u ovom postupku sudilo za konkretne optužbe i konkretnu individualnu odgovornost, a ne za sve zločine počinjene tokom i nakon rata na Kosovu. Sam sud navodi da se predmet odnosio na događaje između marta 1998. i septembra 1999. na određenim lokacijama na Kosovu i u severnoj Albaniji.
„Nisu presudili za zločine protiv čovečnosti, naveli su da nema pravnog osnova, jer je prema njihovom mišljenju rat završen 20. juna 1999. sa dolaskom međunarodnih snaga te se sva zlodela nakon tog datuma ne tretiraju kao ratni zločin. Ipak, sve to bi se moglo podvesti pod organizovani kriminal i treba razmisliti da li bi naše Tužilaštvo za organizovani kriminal moglo da zatraži dokumentaciju od Specijalizovanih sudskih veća i da im mi sudimo u odsustvu, jer su se upravo najmasovniji zločini desili upravo nakon 20. juna“, rekao je on.
