https://lat.sputnikportal.rs/20260918/najmladja-poznata-planeta-zbunjuje-astronome--1203551350.html
Najmlađa poznata planeta zbunjuje astronome
Najmlađa poznata planeta zbunjuje astronome
Sputnik Srbija
Astronomi su potvrdili postojanje planete stare manje od milion godina, što je čini najmlađom poznatom planetom. Elias 2-24 b se još uvek formira unutar diska... 18.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-18T23:00+0200
2026-09-18T23:00+0200
2026-09-18T23:00+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
zvezde
planete
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/17/1196131426_0:727:784:1168_1920x0_80_0_0_51308ed5da82a93dc370da5cae0bd19b.jpg
„Naši modeli nastanka planeta već su imali poteškoća da objasne prethodne rekordere – četiri planete starije od pet miliona godina koje kruže oko zvezda PDS 70 i WISPIT 2. Elias 2-24 b pokazuje da čak i našim najboljim modelima nastanka planeta nedostaju ključni procesi”, rekao je Lukas Sijeza, profesor na Čileanskom institutu za astrofizička istraživanja i koautor studije.U studiji objavljenoj u časopisu "Astrofizikal Džurnal Leters", tim koji je predvodila Andrea Bernardi sa Univerziteta Dijego Portales u Čileu analizirao je arhivska posmatranja sedam zvezda.Podaci su prikupljeni pomoću koronografa u Opservatoriji „V. M. Kek” na Havajima, koja sarađuje sa NASA-om.Sve posmatrane zvezde okružene su diskovima prašine, gasa, leda i stena, a praznine u njima mogu ukazivati na nastanak planeta. Koronograf blokira svetlost zvezde, omogućavajući astronomima da tragaju za znatno slabijom svetlošću planeta skrivenih unutar diska.Ova planeta ima masu sličnu Jupiterovoj, a njena zvezda se nalazi na udaljenosti od oko 450 svetlosnih godina od Zemlje. Proučavanje ovog sistema omogućava naučnicima da istraže kako je možda izgledao naš sopstveni planetarni sistem pre nekoliko milijardi godina.Planeta u nastajanjuZvezde nastaju unutar oblaka gasa i prašine, dok se planete razvijaju od preostalog materijala koji se postepeno nakuplja oko njih. Početne faze nastanka egzoplaneta teško je proučavati jer su zaklonjene gustom prašinom.Većina poznatih egzoplaneta otkrivena je metodom tranzita — merenjem pada sjaja zvezde dok planeta prolazi ispred nje. Takve tranzite je teško uočiti kada su planete obavijene prašinom ili kada kruže daleko od svoje matične zvezde. Stoga, ogromna većina od približno 6.000 potvrđenih egzoplaneta stara je milijardama godina i nalazi se relativno blizu svojih zvezda.Otkriće veoma mladih planeta, poput Elias 2-24 b, moglo bi pomoći astronomima da unaprede postojeće modele nastanka planeta.„Galaksija neprestano stvara nove zvezde i planete, tako da ih imamo u svim fazama evolucije. Teoretski, možemo pratiti čitav taj proces, ali postoji značajna praznina u pogledu onoga što većina teleskopa može da otkrije. Trenutno smo uglavnom 'slepi' za ove 'planete-bebe'”, rekao je Sijeza.Potvrda nakon više decenijaOtkriće je rešilo misteriju staru skoro deceniju. Posmatranja teleskopa ALMA u Čileu su prethodno otkrila prazninu u disku mlade zvezde, a Veoma veliki teleskop Evropske južne opservatorije je potom uočio slabu tačku svetlosti unutar nje.Nije bilo jasno da li je u pitanju planeta. Prema postojećim modelima, potrebno je oko pet miliona godina da se planeta veličine Jupitera formira na Jupiterovoj udaljenosti od Sunca - a čak i duže na većim udaljenostima. Elias 2-24 b se nalazi oko 55 puta dalje od svoje zvezde nego što je Zemlja od Sunca, iako je sistem star manje od milion godina.Shodno tome, Bernardijev tim je ispitao arhivu opservatorije Kek i pronašao isti objekat na slikama iz 2018. i 2020. godine. Analiza njegovog kretanja pokazala je da se ponaša kao planeta, a ne kao artefakt slike ili zvezda u pozadini.Novi teleskopi će olakšati potragu„Obično čujemo za teleskope koji rade samostalno, ali ova potvrda je bila moguća samo zahvaljujući udruženoj upotrebi više teleskopa”, rekao je Bernardi.Dodao je da planeta Elias 2-24 b pomera granice mogućnosti trenutnih instrumenata, ali da bi novi teleskopi trebalo znatno da olakšaju takva otkrića.Nasin svemirski teleskop „Nensi Grejs Roman” lansiran 30. avgusta, opremljen je snažnijim koronografom koji može da otkrije planete mnogo bliže njihovim zvezdama. To bi takođe trebalo da omogući astronomima da pronađu planete sličnije Jupiteru iz našeg Sunčevog sistema.„Ovo je tek početak nove ere otkrića. Neverovatno je da nam savremena tehnologija omogućava da posmatramo nastanak planeta, a ’Roman’ će tu potragu podići na viši nivo”, zaključio je Sijeza.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir, zvezde, planete, društvo
nauka i tehnologija, svemir, zvezde, planete, društvo
Najmlađa poznata planeta zbunjuje astronome
Astronomi su potvrdili postojanje planete stare manje od milion godina, što je čini najmlađom poznatom planetom. Elias 2-24 b se još uvek formira unutar diska prašine i gasa koji okružuje njenu matičnu zvezdu. Ovo otkriće je omogućeno analizom podataka iz arhiva koje finansira NASA.
„Naši modeli nastanka planeta već su imali poteškoća da objasne prethodne rekordere – četiri planete starije od pet miliona godina koje kruže oko zvezda PDS 70 i WISPIT 2. Elias 2-24 b pokazuje da čak i našim najboljim modelima nastanka planeta nedostaju ključni procesi”, rekao je Lukas Sijeza, profesor na Čileanskom institutu za astrofizička istraživanja i koautor studije.
U studiji objavljenoj u časopisu "Astrofizikal Džurnal Leters", tim koji je predvodila Andrea Bernardi sa Univerziteta Dijego Portales u Čileu analizirao je arhivska posmatranja sedam zvezda.
Podaci su prikupljeni pomoću koronografa u Opservatoriji „V. M. Kek” na Havajima, koja sarađuje sa NASA-om.
Sve posmatrane zvezde okružene su diskovima prašine, gasa, leda i stena, a praznine u njima mogu ukazivati na nastanak planeta. Koronograf blokira svetlost zvezde, omogućavajući astronomima da tragaju za znatno slabijom svetlošću planeta skrivenih unutar diska.
„Planete bi trebalo da se nalaze unutar tih praznina jer ih upravo one i stvaraju. Upravo tu smo otkrili planetu Elias 2-24 b”, rekao je Bernardi.
Ova planeta ima masu sličnu Jupiterovoj, a njena zvezda se nalazi na udaljenosti od oko 450 svetlosnih godina od Zemlje. Proučavanje ovog sistema omogućava naučnicima da istraže kako je možda izgledao naš sopstveni planetarni sistem pre nekoliko milijardi godina.
Zvezde nastaju unutar oblaka gasa i prašine, dok se planete razvijaju od preostalog materijala koji se postepeno nakuplja oko njih. Početne faze nastanka egzoplaneta teško je proučavati jer su zaklonjene gustom prašinom.
Većina poznatih egzoplaneta otkrivena je metodom tranzita — merenjem pada sjaja zvezde dok planeta prolazi ispred nje. Takve tranzite je teško uočiti kada su planete obavijene prašinom ili kada kruže daleko od svoje matične zvezde. Stoga, ogromna većina od približno 6.000 potvrđenih egzoplaneta stara je milijardama godina i nalazi se relativno blizu svojih zvezda.
Otkriće veoma mladih planeta, poput Elias 2-24 b, moglo bi pomoći astronomima da unaprede postojeće modele nastanka planeta.
„Galaksija neprestano stvara nove zvezde i planete, tako da ih imamo u svim fazama evolucije. Teoretski, možemo pratiti čitav taj proces, ali postoji značajna praznina u pogledu onoga što većina teleskopa može da otkrije. Trenutno smo uglavnom 'slepi' za ove 'planete-bebe'”, rekao je Sijeza.
Potvrda nakon više decenija
Otkriće je rešilo misteriju staru skoro deceniju. Posmatranja teleskopa ALMA u Čileu su prethodno otkrila prazninu u disku mlade zvezde, a Veoma veliki teleskop Evropske južne opservatorije je potom uočio slabu tačku svetlosti unutar nje.
Nije bilo jasno da li je u pitanju planeta. Prema postojećim modelima, potrebno je oko pet miliona godina da se planeta veličine Jupitera formira na Jupiterovoj udaljenosti od Sunca - a čak i duže na većim udaljenostima. Elias 2-24 b se nalazi oko 55 puta dalje od svoje zvezde nego što je Zemlja od Sunca, iako je sistem star manje od milion godina.
Shodno tome, Bernardijev tim je ispitao arhivu opservatorije Kek i pronašao isti objekat na slikama iz 2018. i 2020. godine. Analiza njegovog kretanja pokazala je da se ponaša kao planeta, a ne kao artefakt slike ili zvezda u pozadini.
Novi teleskopi će olakšati potragu
„Obično čujemo za teleskope koji rade samostalno, ali ova potvrda je bila moguća samo zahvaljujući udruženoj upotrebi više teleskopa”, rekao je Bernardi.
Dodao je da planeta Elias 2-24 b pomera granice mogućnosti trenutnih instrumenata, ali da bi novi teleskopi trebalo znatno da olakšaju takva otkrića.
Nasin svemirski teleskop „Nensi Grejs Roman” lansiran 30. avgusta, opremljen je snažnijim koronografom koji može da otkrije planete mnogo bliže njihovim zvezdama. To bi takođe trebalo da omogući astronomima da pronađu planete sličnije Jupiteru iz našeg Sunčevog sistema.
„Ovo je tek početak nove ere otkrića. Neverovatno je da nam savremena tehnologija omogućava da posmatramo nastanak planeta, a ’Roman’ će tu potragu podići na viši nivo”, zaključio je Sijeza.
