https://lat.sputnikportal.rs/20260917/sport-kosarka-savanovic-o-ribnikaru-moja-deca-su-izasla-ziva-ali-je-veliki-deo-mene-tog-dana-umro-1203500507.html
Savanović o „Ribnikaru“: „Moja deca su izašla živa, ali je veliki deo mene tog dana umro“
Savanović o „Ribnikaru“: „Moja deca su izašla živa, ali je veliki deo mene tog dana umro“
Sputnik Srbija
Proslavljeni srpski košarkaš Duško Savanović govorio je o najtežem periodu svog života – tragediji u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Njegova deca bila su u... 17.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-17T18:02+0200
2026-09-17T18:02+0200
2026-09-17T18:13+0200
sport
sport
košarka
masovna pucnjava u oš „vladislav ribnikar“ u beogradu
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/04/1198830852_0:0:3062:1722_1920x0_80_0_0_908889f417e3c2a9f99e3b0d25e2e40f.jpg
Nekadašnji reprezentativac Srbije gostovao je u podkastu „Luka i Kuzma“, gde je govorio o temi koja daleko prevazilazi košarku i sport.Njegova deca pripadala su generaciji učenika „Ribnikara“ koju je pogodila tragedija, a starija ćerka išla je u razred sa decom koja su stradala.Savanović je priznao da posle tog dana brojne stvari kojima ljudi inače pridaju veliki značaj za njega više nemaju istu težinu.„Moja deca su bila učesnici ‘Ribnikara’, to je taj razred, ta generacija. Mi smo imali sreću da su moja deca živa. To je taj razred. Posle tog perioda života ništa meni nije važno. Ništa, brate, ništa ti nije važno od tih trivijalnih stvari“, rekao je Savanović.Tragedija mu je, kako kaže, potpuno promenila sistem vrednosti.„Šta je radost u životu? Niko ne može da te spremi na te stvari. Posle toga, usponi, padovi, odnosi ovakvi, ode ovaj ili onaj čovek... Nažalost, otupeo sam više na to.“Za Savanovića sve ima i dodatno bolnu, ličnu dimenziju. Decu koja su stradala nije poznavao samo kao školske drugove svoje ćerke. Poznavao je i njihove porodice, a neka od njih bila su redovni gosti u njegovom domu.Dok je govorio o tome, nije pokušavao da tragediju predstavi kao iskustvo iz kojeg je izašao „jači“.Naprotiv.„Neopisivo. Tu nema... To je katastrofa. Pola te dece su deca iz moje kuće. Najbolji drugari, društvo moje starije ćerke, znam im roditelje, sve ih znam. Stalno smo zajedno, to je ćerkin razred.“Posebno potresno zvučale su njegove reči o tome koliko ga je sve što se dogodilo promenilo kao čoveka.„Kada se to desi, veliki deo mene je umro, odumro, nisam ista osoba.“Savanović kaže da je posle tragedije počeo drugačije da gleda na svet i da se povukao u sopstveni krug.„Neke male stvari čoveka promene. Jao, jednom sam se opekao, neću više nikad da gledam. Zamisli ovo... Ono kažu ‘ojača te’. Ne ojača te, mene je upropastilo. Ništa više nije važno, okrenuo sam se u svoj svet. Nisam to birao, tako se desilo.“Na kraju se ponovo vratio na ono što je za njega, kao oca, najvažnije.„Imao sam sreće.“Rečenica kojom je Savanović opisao činjenicu da su njegova deca preživela istovremeno nosi i svest o porodicama koje tu sreću nisu imale.Zato njegova ispovest nije priča o košarkaškim pobedama, porazima ili karijeri nekadašnjeg reprezentativca. To je svedočenje o događaju posle kojeg, kako sam kaže, više nije ostao isti čovek.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
sport, košarka, masovna pucnjava u oš „vladislav ribnikar“ u beogradu
sport, košarka, masovna pucnjava u oš „vladislav ribnikar“ u beogradu
Savanović o „Ribnikaru“: „Moja deca su izašla živa, ali je veliki deo mene tog dana umro“
18:02 17.09.2026 (Osveženo: 18:13 17.09.2026) Proslavljeni srpski košarkaš Duško Savanović govorio je o najtežem periodu svog života – tragediji u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Njegova deca bila su u školi u trenutku masakra, a Savanović kaže da je njegova porodica imala sreću da su izašla živa. Sve što se dogodilo, međutim, trajno je promenilo njegov pogled na život.
Nekadašnji reprezentativac Srbije gostovao je u podkastu „Luka i Kuzma“, gde je govorio o temi koja daleko prevazilazi košarku i sport.
Njegova deca pripadala su generaciji učenika „Ribnikara“ koju je pogodila tragedija, a starija ćerka išla je u razred sa decom koja su stradala.
Savanović je priznao da posle tog dana brojne stvari kojima ljudi inače pridaju veliki značaj za njega više nemaju istu težinu.
„Moja deca su bila učesnici ‘Ribnikara’, to je taj razred, ta generacija. Mi smo imali sreću da su moja deca živa. To je taj razred. Posle tog perioda života ništa meni nije važno. Ništa, brate, ništa ti nije važno od tih trivijalnih stvari“, rekao je Savanović.
Tragedija mu je, kako kaže, potpuno promenila sistem vrednosti.
„Šta je radost u životu? Niko ne može da te spremi na te stvari. Posle toga, usponi, padovi, odnosi ovakvi, ode ovaj ili onaj čovek... Nažalost, otupeo sam više na to.“
Za Savanovića sve ima i dodatno bolnu, ličnu dimenziju. Decu koja su stradala nije poznavao samo kao školske drugove svoje ćerke. Poznavao je i njihove porodice, a neka od njih bila su redovni gosti u njegovom domu.
Dok je govorio o tome, nije pokušavao da tragediju predstavi kao iskustvo iz kojeg je izašao „jači“.
„Neopisivo. Tu nema... To je katastrofa. Pola te dece su deca iz moje kuće. Najbolji drugari, društvo moje starije ćerke, znam im roditelje, sve ih znam. Stalno smo zajedno, to je ćerkin razred.“
Posebno potresno zvučale su njegove reči o tome koliko ga je sve što se dogodilo promenilo kao čoveka.
„Kada se to desi, veliki deo mene je umro, odumro, nisam ista osoba.“
Savanović kaže da je posle tragedije počeo drugačije da gleda na svet i da se povukao u sopstveni krug.
„Neke male stvari čoveka promene. Jao, jednom sam se opekao, neću više nikad da gledam. Zamisli ovo... Ono kažu ‘ojača te’. Ne ojača te, mene je upropastilo. Ništa više nije važno, okrenuo sam se u svoj svet. Nisam to birao, tako se desilo.“
Na kraju se ponovo vratio na ono što je za njega, kao oca, najvažnije.
Rečenica kojom je Savanović opisao činjenicu da su njegova deca preživela istovremeno nosi i svest o porodicama koje tu sreću nisu imale.
Zato njegova ispovest nije priča o košarkaškim pobedama, porazima ili karijeri nekadašnjeg reprezentativca. To je svedočenje o događaju posle kojeg, kako sam kaže, više nije ostao isti čovek.
