Rađaju se dva nova zapadna saveza za rat protiv Rusije: Slaba Kanada uskače u igru umesto – Amerike
21:17 17.09.2026 (Osveženo: 21:19 17.09.2026)
© Sputnik / Alexey Filippov
/ Pratite nas
To što se Kanada nalazi u čak dva evropska bezbednosna plana znači da je cilj ujedinjenje zapadnoevropskih bezbednosnih struktura, bez SAD, sa eksplicitnim ciljem da se eskalira konflikt u Ukrajini. Ne treba zaboraviti da je ukrajinski konflikt rat između NATO i Rusije i to je ono što je Alijansa nameravala još od kraja Hladnog rata.
Ovako reditelj Boris Malagurski komentariše ulogu Kanade u bezbednosnim planovima EU i Velike Britanije.
Evropa, naime, ubrzano slaže novu bezbednosnu arhitekturu — Ursula fon der Lajen predlaže Evropski savet bezbednosti, dok Kanada traži ulazak u britanske Zajedničke ekspedicione snage (JEF). Dva različita formata povezuje ista geopolitička nit: Kanada je prisutna u oba, Sjedinjene Države nisu, a Rusija se u evropskim bezbednosnim planovima pojavljuje kao ključna pretnja.
Pod obrazloženjem jačanja evropske „strateške autonomije“ tako nastaje mreža koja bi trebalo da omogući zapadnoevropskim državama, Britaniji i Kanadi tešnje vojno-političko povezivanje. Kanada se pritom pozicionira na obe strane te konstrukcije — kao partner Brisela i budući član britanskog vojnog formata.
Malagurski ulogu Kanade u evropskim bezbednosnim strukturama upoređuje sa učešćem Australije na Evroviziji – prema njegovim rečima, cela priča je na tom nivou – mogu da pevaju do mile volje, ali neće ništa promeniti.
Dve slabe sile ne čine jednu jaku
Sa pobedom Donalda Trampa na izborima u SAD, Ukrajina je ostala bez glavnog finansijera. Zapadnoevropske zemlje pokušale su da nadomeste nedostatak sredstava za rat, ali, s obzirom na stanje njihovih ekonomija koje nije baš najbolje (i to baš zbog antiruskih sankcija koje su nametnule Rusiji), ne mogu da finansiraju rat protiv Rusije u meri u kojoj bi želeli, ističe Malagurski.
„U sličnoj situaciji nalazi se i Kanada i iz tog razloga verovatno su sabrali dva i dva i zaključili da bi na ovaj način mogli da unaprede saradnju. Međutim, i pozicija Kanade je veoma loša. Oni se takođe suočavaju sa pritiscima od strane SAD koje su do sada tolerisale Kanadu i davale joj preferencijalni ekonomski status. Donald Tramp više ne želi to da radi, pogotovo zato što Kanada ne vidi međunarodne odnose kao Tramp i onda se Kanada i EU nadaju da će biti jači i da će dva plus dva biti četiri“, objašnjava on.
Međutim, EU i Kanada ne mogu da dobace do četiri, jer se u ovom slučaju snage ne sabiraju. Kanada i Evropa su geografski udaljeni, a sa druge strane, u geopoliitčkom smislu, dve slabe tvorevine ne mogu da daju jednu jaku, dodaje Malagurski.
„Oni su i dalje dve slabe sile, samo što su zajedno na okupu i to je sve. Opet je to jedna malo veća slaba sila. U tom smislu, ne vidim da će ovo na bilo koji način da pomogne njihovom cilju. Jedino što bi građanima Kanade i EU pomoglo jeste da se odreknu pogubne politike koja izaziva, nameće i produbljuje konflikt u Ukrajini“, smatra naš sagovornik.
Namera Kanade i zapadnoevropskih zemalja da vode rat sa Rusijom nije bila realna ni kada su imali američki novac kao podršku, kako je bilo za vreme administracija Baraka Obame i Džozefa Bajdena, a kamoli sada.
„Dakle, to je jedan šizofrena pozicija i mislim da to najbolje pokazuje koliko su rukovodstva Kanade i Zapadne Evrope u raskoraku sa onim što njihovi građani suštinski žele i to se vidi i na izborima, gde su alternativne političke snage u porastu, kako u Nemačkoj tako i u Francuskoj i u mnogim drugim zemljama. Kanada je u tom pogledu malo specifičnija, propaganda je tamo daleko jača, ljudi još veruju vlastima i medijima. To znam zato što sam živeo u Kanadi i znam koliko je teško tamo otvoriti ljudima oči po nekim pitanjima jer su slepo zaljubljeni u narativ koji više nije realan“, objašnjava Malagurski.
Bez obzira što je kanadski premijer Mark Karni izjavio da svet u kome je njegova generacija odrasla i u koji je verovala više ne postoji, Kanada je ipak odlučila da usvoji bajku o premoći Zapada i da, poput noja, zakopa glavu u pesak, dodaje on.
Građani neće, ali političari žele rat sa Rusijom
Tako se, umesto smirivanja evropskog prostora, pod idejom evropske bezbednosne autonomije zapravo grade se još dve antiruske bezbednosne mreže, ističe Malagurski. To je ono što je NATO oduvek radio – od toga da su obećali da se Severnoatlantska alijansa neće širiti na istok, do kršenja Minskih sporazuma i ignorisanja svih dobronamernih poteza Moskve i njenih predloga da se stvori zajednička bezbednosna struktura između Istoka i Zapada.
Zapad ni u jednom trenutku nije želeo da gleda na Rusiju kao na ravnopravnog partnera i čak i dan danas, kada je jasno da politika pritisaka, sankcija, izolacije i ucena više ne funkcioniše, nastavljaju po starom – pribegavaju istim metodama – jedina razlika je u tome što su do sada grešili pojedinačno, a sada bi da greše zajedno.
„I to je jedina realna slika onoga što se trenutno dešava u svetu. A da li će njihova bezbednosna struktura biti jača, verujem da je jedini način da svi u svetu budemo bezbedniji, ali na stvarno ravnopravnim osnovama, jeste da se stvori zajednička bezbednosna mreža koja će uključivati i Istok i Zapad i da se konačno stane na put konstantnoj potrebi Zapada da se obračunava sa Rusijom, da se na Rusiju gleda kao na neprijatelja. I da se stane sa sramotnom propagandom koja celi svet vodi u ratove i sukobe. Mislim da nijedan Evropljanin, a kamoli Kanađanin želi rat sa Rusijom“, kategoričan je naš sagovornik.
Međutim, zapadni političari žele rat – vode opasnu igru u kojoj je dovoljna jedna varnica da se rasplamsa ozbiljan konflikt, zaključuje Malagurski.
Pogledajte i:
