https://lat.sputnikportal.rs/20260917/kakve-stavove-je-izneo-kandidat-za-americkog-ambasadora-u-bih-pred-odborom-za-spoljne-poslove-senata-1203517126.html
Kakve stavove je izneo kandidat za američkog ambasadora u BiH pred Odborom za spoljne poslove Senata
Kakve stavove je izneo kandidat za američkog ambasadora u BiH pred Odborom za spoljne poslove Senata
Sputnik Srbija
Ronald Džonson, penzionisani američki general, saslušan je u Odboru za spoljne poslove Senata SAD, kao deo procesa nominacije za američkog ambasadora u BiH. 17.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-17T18:21+0200
2026-09-17T18:21+0200
2026-09-17T18:22+0200
region
region
region – politika
bosna i hercegovina (bih)
sad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/02/1199869563_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_a8fead2543d3e36e61c92d957f36c2f8.jpg
Džonoson je rekao da 30 godina nakon Dejtona budućnost BiH treba da oblikuju domaći lideri i institucije, istakavši da je BiH kompleksan izazov."Ako budem izabran, spreman sam da se s tim izazovima suočim i spreman sam da branim interese SAD i mir koji je ustanovio Dejtonski mirovni sporazum", rekao je Džonson.SAD, kako je istakao, žele stabilnu i mirnu BiH.Zahvalio je predsedniku SAD Donaldu Trampu i državnom sekretaru Marku Rubiju na poverenju."Počastvovan sam. Radiću i na promociju američkog biznisa u BiH. Radiću i na stabilnosti, jer to je interes i SAD i BiH", naglasio je Džonson.Džonsonovo imenovanje imalo bi posebnu težinu zato što bi on, ako bude potvrđen, bio prvi američki ambasador u BiH kojeg je imenovao direktno predsednik, za razliku od svih dosadašnjih koji su imenovani iz reda karijernih diplomata, napominje RTRS.Kako se navodi, iako formalno svakog ambasadora imenuje predsednik, suštinski kada je reč o karijernim diplomatama radi se o profesionalnim diplomatama koje prolaze kroz interni proces u Stejt departmentu i njihovo imenovanje se sprovodi uz konsultacije s Belom kućom, ali obično bez direktnog i konkretnog upliva predsednika.U ovom slučaju, Tramp je lično imenovao Džonsona jer on spada u grupu takozvanih političkih nominovanja, odnosno nominovanja ljudi iz kruga poznanika, saradnika, kolega ili prijatelja američkog predsednika.Istorijski, svaki američki predsednik imenuje manju grupu ambasadora iz ove grupe političkih imenovanja za pozicije za koje ima poseban interes ili za pozicije za koje interes pokažu njegovi bliski saradnici.Navodi se da je zanimljivo da je Džonson lično pokazao interes za BiH u kontekstu jačanja američke i NATO bezbednosti kroz partnerstva sa zemljama s jakom tradicijom namenske industrije. Džonson je mišljenja da bi namenska industrija u BiH mogla biti iskorišćena za nabavku nekih od komponenata za NATO vojnu industriju.Džonson pripada vojnom krilu Trampovih saradnika, odnosno grupe unutar njegovog političkog bloka u Vašingtonu koji zagovara jače bezbednosne veze s Evropom, očuvanje NATO alijanse, ali uz Trampov uslov da Evropa više ulaže u vlastitu odbranu.Ako dobije zeleno svetlo u Odboru, Džonsonova nominacija ide na plenarnu sednicu Senata, što je najvažniji suštinski korak pre njegovog formalnog stupanja na dužnost.Pored Džonsona, na ovom saslušanju su se pojavili i kandidati za ambasadore SAD u Srbiji, Kirgistanu, Arktiku i Zelenortskim Ostrvima.Pogledajte i:
bosna i hercegovina (bih)
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), sad
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), sad
Kakve stavove je izneo kandidat za američkog ambasadora u BiH pred Odborom za spoljne poslove Senata
18:21 17.09.2026 (Osveženo: 18:22 17.09.2026) Ronald Džonson, penzionisani američki general, saslušan je u Odboru za spoljne poslove Senata SAD, kao deo procesa nominacije za američkog ambasadora u BiH.
Džonoson je rekao da 30 godina nakon Dejtona budućnost BiH treba da oblikuju domaći lideri i institucije, istakavši da je BiH kompleksan izazov.
"Ako budem izabran, spreman sam da se s tim izazovima suočim i spreman sam da branim interese SAD i mir koji je ustanovio Dejtonski mirovni sporazum", rekao je Džonson.
SAD, kako je istakao, žele stabilnu i mirnu BiH.
"Radiću sa svim narodima i liderima u BiH. SAD imaju važnu ulogu, a domaći lideri moraju sami raditi na rešenjima i spreman sam da se angažujem i pomognem. Takođe, radiću sa svima u BiH sa ciljem da se smanje tenzije", rekao je Džonson.
Zahvalio je predsedniku SAD Donaldu Trampu i državnom sekretaru Marku Rubiju na poverenju.
"Počastvovan sam. Radiću i na promociju američkog biznisa u BiH. Radiću i na stabilnosti, jer to je interes i SAD i BiH", naglasio je Džonson.
Džonsonovo imenovanje imalo bi posebnu težinu zato što bi on, ako bude potvrđen, bio prvi američki ambasador u BiH kojeg je imenovao direktno predsednik, za razliku od svih dosadašnjih koji su imenovani iz reda karijernih diplomata,
napominje RTRS.
Kako se navodi, iako formalno svakog ambasadora imenuje predsednik, suštinski kada je reč o karijernim diplomatama radi se o profesionalnim diplomatama koje prolaze kroz interni proces u Stejt departmentu i njihovo imenovanje se sprovodi uz konsultacije s Belom kućom, ali obično bez direktnog i konkretnog upliva predsednika.
U ovom slučaju, Tramp je lično
imenovao Džonsona jer on spada u grupu takozvanih političkih nominovanja, odnosno nominovanja ljudi iz kruga poznanika, saradnika, kolega ili prijatelja američkog predsednika.
Istorijski, svaki američki predsednik imenuje manju grupu ambasadora iz ove grupe političkih imenovanja za pozicije za koje ima poseban interes ili za pozicije za koje interes pokažu njegovi bliski saradnici.
Navodi se da je zanimljivo da je Džonson lično pokazao interes za BiH u kontekstu jačanja američke i NATO bezbednosti kroz partnerstva sa zemljama s jakom tradicijom namenske industrije. Džonson je mišljenja da bi namenska industrija u BiH mogla biti iskorišćena za nabavku nekih od komponenata za NATO vojnu industriju.
Džonson pripada vojnom krilu Trampovih saradnika, odnosno grupe unutar njegovog političkog bloka u Vašingtonu koji zagovara jače bezbednosne veze s Evropom, očuvanje NATO alijanse, ali uz Trampov uslov da Evropa više ulaže u vlastitu odbranu.
Ako dobije zeleno svetlo u Odboru, Džonsonova nominacija ide na plenarnu sednicu Senata, što je najvažniji suštinski korak pre njegovog formalnog stupanja na dužnost.
Pored Džonsona, na ovom saslušanju su se pojavili i kandidati za ambasadore SAD u Srbiji, Kirgistanu, Arktiku i Zelenortskim Ostrvima.
