https://lat.sputnikportal.rs/20260916/nije-civava-nego-kojot-genetika-otkriva-nepoznanice-o-popularnoj-rasi-pasa-1203430087.html
Nije čivava nego kojot: Genetika otkriva nepoznanice o popularnoj rasi pasa
Nije čivava nego kojot: Genetika otkriva nepoznanice o popularnoj rasi pasa
Sputnik Srbija
Čivave, jedne od najprepoznatljivijih rasa na svetu, dele deo genetskog materijala s divljim kojotima. To je pokazalo novo istraživanje o poreklu pseće genetike... 16.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-16T22:46+0200
2026-09-16T22:46+0200
2026-09-16T22:46+0200
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/0f/1203430260_0:64:1168:721_1920x0_80_0_0_61ad13004791505402c443725d77df85.jpg
DNK u svakoj ćeliji živog organizma funkcioniše kao genetski zapis koji čuva evolucionu istoriju. Roditelji prenose svoju DNK na potomstvo, a upravo taj materijal omogućava naučnicima da prate poreklo vrsta kroz vreme.Otkriće kojotovih genaČitanje te istorije je složeno, ali savremeni računari pomažu u analizi ogromnih genetskih baza podataka. Tim sa Univerziteta Stanford testirao je dva nova softverska programa, Gnomix i Gnofix, koji istovremeno analiziraju genome mnogih životinja, procenjuju njihovu povezanost i iscrtavaju evolucionu kartu.Taj proces, stručno nazvan zaključivanje o lokalnom poreklu (LAI), pomaže istraživačima da utvrde poreklo specifičnih delova DNK. Koristeći tu metodu, naučnici su u genomu čivave otkrili neočekivanu vezu i utvrdili da najmanji pas na svetu deli nekoliko segmenata genoma s divljim kojotima.Ovo dopunjuje ranije dokaze koji su pokazivali da su savremene meksičke rase, čivava i meksički bezdlaki pas Xoloitzcuintli (Xolo), mešavina evropskih i pretkolumbovskih pasa. Softver Gnomix potvrdio je severnoameričko poreklo obe rase. Analiza je u porodičnom stablu čivave pronašla gene kojota, dok genom Xola sadrži više od četiri odsto gena arktičkih pasa.Nejasno poreklo i uloga čovekaStudija objavljena u časopisu Nature Communications nije utvrdila kada su tačno geni kojota ušli u naslednu liniju čivava, ali istraživanja upućuju na to da se to dogodilo pre dolaska Kolumba u Ameriku.Takođe nije poznato da li je ukrštanje bilo namerno ili slučajno. Iako se njihove velike uši i izražajno zavijanje mogu povezati s kojotima, nije jasno koje su osobine čivave nasledile od svojih divljih predaka. Poznate su po nezavisnom i samouverenom karakteru, što je neobično za tako male pse.Zoolog Žaklin Bojd, koja nije učestvovala u studiji, objasnila je za The Conversation da se divlji kojoti i vukovi prirodno ukrštaju, pogotovo na područjima gde su „vučje” osobine ponašanja korisne. Kojoti su znatno manji od vukova, ali i dalje višestruko veći od čivava.Minijaturna građa čivave stoga je verovatno rezultat veštačke selekcije, odnosno ljudskog uzgoja pasa s poželjnim osobinama. Boyd je dodala da postoje dokazi o sićušnim psima u mezoameričkim kulturama i pre dolaska Evropljana, ali njihova neposredna veza s današnjim čivavama nije poznata.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
živi svet i genetika, društvo
živi svet i genetika, društvo
Nije čivava nego kojot: Genetika otkriva nepoznanice o popularnoj rasi pasa
Čivave, jedne od najprepoznatljivijih rasa na svetu, dele deo genetskog materijala s divljim kojotima. To je pokazalo novo istraživanje o poreklu pseće genetike koje bi moglo da objasni neke od njihovih jedinstvenih osobina, piše Science Alert.
DNK u svakoj ćeliji živog organizma funkcioniše kao genetski zapis koji čuva evolucionu istoriju. Roditelji prenose svoju DNK na potomstvo, a upravo taj materijal omogućava naučnicima da prate poreklo vrsta kroz vreme.
Čitanje te istorije je složeno, ali savremeni računari pomažu u analizi ogromnih genetskih baza podataka. Tim sa Univerziteta Stanford testirao je dva nova softverska programa, Gnomix i Gnofix, koji istovremeno analiziraju genome mnogih životinja, procenjuju njihovu povezanost i iscrtavaju evolucionu kartu.
Taj proces, stručno nazvan zaključivanje o lokalnom poreklu (LAI), pomaže istraživačima da utvrde poreklo specifičnih delova DNK. Koristeći tu metodu, naučnici su u genomu čivave otkrili neočekivanu vezu i utvrdili da najmanji pas na svetu deli nekoliko segmenata genoma s divljim kojotima.
Ovo dopunjuje ranije dokaze koji su pokazivali da su savremene meksičke rase, čivava i meksički bezdlaki pas Xoloitzcuintli (Xolo), mešavina evropskih i pretkolumbovskih pasa. Softver Gnomix potvrdio je severnoameričko poreklo obe rase. Analiza je u porodičnom stablu čivave pronašla gene kojota, dok genom Xola sadrži više od četiri odsto gena arktičkih pasa.
Nejasno poreklo i uloga čoveka
Studija objavljena u časopisu Nature Communications nije utvrdila kada su tačno geni kojota ušli u naslednu liniju čivava, ali istraživanja upućuju na to da se to dogodilo pre dolaska Kolumba u Ameriku.
Takođe nije poznato da li je ukrštanje bilo namerno ili slučajno. Iako se njihove velike uši i izražajno zavijanje mogu povezati s kojotima, nije jasno koje su osobine čivave nasledile od svojih divljih predaka. Poznate su po nezavisnom i samouverenom karakteru, što je neobično za tako male pse.
Zoolog Žaklin Bojd, koja nije učestvovala u studiji, objasnila je za The Conversation da se divlji kojoti i vukovi prirodno ukrštaju, pogotovo na područjima gde su „vučje” osobine ponašanja korisne. Kojoti su znatno manji od vukova, ali i dalje višestruko veći od čivava.
Minijaturna građa čivave stoga je verovatno rezultat veštačke selekcije, odnosno ljudskog uzgoja pasa s poželjnim osobinama. Boyd je dodala da postoje dokazi o sićušnim psima u mezoameričkim kulturama i pre dolaska Evropljana, ali njihova neposredna veza s današnjim čivavama nije poznata.
