Manifestacija „Dani Srpske u Srbiji“ svečano otvorena u Beogradu
21:44 16.09.2026 (Osveženo: 22:29 16.09.2026)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Četrnaesti „Dani Srpske u Srbiji“, koje pod sloganom „Slobodom nadahnuti, sabornošću vođeni“ organizuje Predstavništvo Republike Srpske u Srbiji, otvoreni su večeras u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Predsednik Vlade Republike Srpske Savo Minić, koji je otvorio manifestaciju ,poručio je da je sabornost Srpske i Srbije iznad svega i da se sa obe strane Drine radi na stvaranju boljih uslova za život svakog čoveka.
„Naša sabornost ne sme i nije samo reč koju izgovaramo na svečanostima. Ona je naša snaga u svakom danu. U svakom projektu koji zajedno pokrenemo. U svakom mostu koji izgradimo. U svakom mladom čoveku kojem damo priliku. U svakoj porodici kojoj stvorimo uslove da ostane i opstane“, rekao je Minić.
Dodao je da treba da imamo više samopoštovanja, ne da bismo se osećali kao pojedinci bolje, nego da jedni druge možemo da bodrimo.
„Ovo su dve zastave jednog naroda, dve himne jednog naroda, neko je pokušavao da nas razdvaja, da stavi barijere. Ali Srbija i Srpska su dva plućna krila i srce toga tela je narod“, rekao je Minić.
Istakao je da zajedno slavimo praznike, kao jedan narod, ali i zajedno tugujemo.
„Ostavljena nam je sloboda koja je plaćena krvlju našeg naroda. Ali mi moramo da za naše mlade i buduće generacije kreiramo bolje uslove za život, da dižemo životni standard kako bi ostali u zemlji. Mnogo toga je postignuto zahvaljujući Aleksandru Vučiću i Miloradu Dodiku“, rekao je Minić.
Dodao je da Dani Srpske u Srbiji i Dani Srbije u Srpskoj treba da budu presek svega što je urađeno u poslednjih godinu.
On je dodao da Srpska i Srbija danas imaju snagu da svoju bliskost pokažu kroz zajedničke investicije, infrastrukturu, podršku privredi, obrazovanju, kulturi i drugim oblastima koji doprinose kvalitetnijem životu naših građana i stvaraju nove razvojne.
Episkop Ilarion: Srbi žive šire od ovozemaljskih granica, Srbin stoji samo pred sudom Božijim
Vikarni episkop novobrdski Ilarion, izaslanik patrijarha Porfirija, rekao je da je prostor u kojem Srbi žive šire od teritorije određene ovozemaljskim granicama i da ne treba Srbi da prihvataju granice i sudove ovog sveta.
„Prostor u kome Srbin živi jeste mnogo širi od bilo kakve teritorije određene ovozemaljskim granicama, i pravi Srbin stoji pre svega pred sudom Božijim, a svaki drugi sud ima manji značaj od onoga suda kome ćemo svi jednoga dana da predstavimo“, rekao je Ilarion.
Dodao je da borbu koja je vođena i za Republiku Srpsku vidi u tome što su nam crkve pune, što se veronauka uči u zemljama gde Srbi žive, i neka nam to i ubuduće bude putokaz, šta god da činimo, da činimo onako kako Bog zapoveda.
„Kaže Hristos: Brinite se za carstvo nebesko i pravdu njegovu, a sve ostalo će vam se dodati kao dodatak. Eto, neka bi Bog dao i da tog dodatka bude u izobilju, ali da nam ni to ne bude dovoljno, nego da nam u srcu postoji čežnja i glad za onom ljubavlju koja će tek u punoći da nastupi kada bude nastupilo neprolazno carstvo Hristovo“, rekao je on.
On je pozdravio sve i u ime patrijarha Porfirija.
„Neka je srećno i Bogom blagosloveno ovo saborovanje, u radosti da se srećemo, na mnoga blaga leta, da ne prihvatamo granice i sudove ovoga sveta, da se ne bismo mi njima porobili, nego da bismo pre svega pronikli u savršeni zakon slobode i služili našem Gospodu Hristu neodstupno. Da je srećno i Bogom blagosloveno“, zaključio je on.
Vučević: Sloga i sabornost ključni za srpski narod i državni opstanak
Izaslanik predsednika Srbije i savetnik predsednika za regionalna pitanja Miloš Vučević rekao je da su sloga i sabornost od srpskog postanja do danas bili ključni za srpski narod i državni opstanak.
On je rekao da se obično kada je ovaj praznik govori o danima Srpske u Srbiji i odnosima Srbije i Srpske, ali je dodao da će govoriti o srpskim dilemama i pitanjima, putevima i stranputicama, odlikama i odlukama pre više godina i decenija, koji se i danas reflektuju na našu sadašnjost, a i kreiraju našu budućnost.
„Sveti Sava, kao školska slava u Srba, zvanično ustanovljena 2. januara 1840. godine u Kragujevcu. U odluci tadašnjeg Ministarstva prosvete stajalo je da se Sveti Sava proglašava za patrona svih naših škola i da se najsvečanije proslavlja. Ova odluka beše lepo i jednodušno prihvaćena od Srba sa svih strana, pa tako rukovodstvo Matice srpske 1842. godine proglašava Svetog Savu za patrona ove najstarije naučne prosvetne ustanove u modernoj srpskoj istoriji. Hronike beleže da se ova slava slavila zvanično u Sremskoj Mitrovici i Šibeniku od 1846. godine, u Kotoru i Sent Andreji od 1849. godine, u Novom Sadu od 1854. godine“, rekao je on.
Kako je naveo, od vremena kneza Danila, neki izvori beleže od 1856. godine, da se ova slava slavi kao školska slava zvanično u Crnoj Gori.
„Cilj ovog praznovanja je bio da se iz života i rada najvećeg našeg prosvetitelja generacije dece uče i usvajaju moralne vrline koje su spasonosne u sva vremena i pre svega nasušno potrebne celom našem narodu. Da se njegovim životom i radom poučimo i vodimo. U tom duhu behu negovane generacije više od 100 godina“, rekao je Vučević.
Podsetio je da se januara 1945. godine desila poslednja proslava Savindana u Beogradu, u još neoslobođenoj državi.
„Dok je rat trajao velikom žestinom i dok je još uvek bilo prerano da nova vlast pokaže pravo lice, u prisustvu partijskih komesara i pod budnim okom partijskih tela, održana je poslednja manifestacija ove školske slave, pre njene konačne zabrane i pokušaja uvođenja zabrane Srbima na proslavljanje i poštovanje Svetog Save“, rekao je Vučević.
Dodao je da su januara 1946. godine zabranjeni sveštenici i sečenje kolača u školama, a Svetog Savu kao školskog zaštitnika i patrona ubrzo su zamenili heroji revolucije i ostali istaknuti iz Komunističke partije Jugoslavije.
„Ne možemo reći da je ostao naslednik prvog srpskog prosvetitelja i uzor generacijama. Od tada pa sve do 1990. godine, Sveti Sava je bio proteran iz našeg obrazovnog sistema, a moralne vertikale deca su usvajala od Đura Salaja i njemu sličnih. Za tih 45 godina ubedljivo je dokazano pravilo – da što se grbo rodi, vreme ne ispravi. Određeno od duha i suštine hrišćanstva i svetosavlja, dugo smo tumarali, a mnogi i danas tumaraju, u nadi da će nas spasiti neki novi svetovi, da je vreme da se uspostavi ponovo dan mladosti, pionirski duh i duh radnih akcija. Kao i da mogu da u suštini pravoslavni i slovenski narod, kakav je srpski, ustoji u jugoslovenski, antipravoslavno, ekstremno sekularno i u krajnjoj liniji antisrpski“, rekao je on.
Kako je naveo, najveću bol po nacionalnost zadavalo je to što je taj udar i taj pokušaj išao u velikoj meri iz našeg naroda, a ponešto i iz nekih drugih komšijskih.
„To bi mogao biti, a po meni i jeste, jedan od razloga zašto se samo jedan broj naših ljudi seti značaja srpske ujedinjenosti i sabornosti u teškim trenucima, dok drugi na to i ne pomišljaju, ugledajući se na druga Salaja i druge drugove. Taj faktor sloge i sabornosti od našeg postanja do danas bio je ključan u našem narodnom i državnom opstanku“, rekao je on.
Dodao je da je Srbija uvek bila i jeste narodna država.
„Ona nije tvorevina elita, intelektualnih krugova, crvene ili bilo koje druge buržoazije i poštene inteligencije, nego odjek duše srpskog seljaka i radnika, koji je krv i znoj uginuo za to svoje parče slobode pod ovim nebeskim svodom, kako bi imao onaj prostor gde ga niko neće klati i ubijati samo zato što je Srbin. Oni koji nisu shvatili da je čin najvećeg intelektualnog i moralnog domašaja da radite i živite kao častan sin svoje otadžbine, postali su nabusiti i siti, besni i uvređeni, prezirni prema šajkači i opanku, prema ikoni i na kraju prema Svetom Savi“, rekao je Vučević.
Dodao je da je upravo Sveti Sava svojim životom celom našem narodu pokazao put ljubavi i narodnog jedinstva kad je nad moštima Svetog Simeona pomirio do krvi zavađenu braću Stefana i Vukana i okončao građanski rat u Srbiji.
„Ovaj se događaj zbio u Svetoj Studenici davne 1208. godine, ostavivši nam pouku sabornosti koju su kreatori našeg obrazovnog sistema za dugi niz decenija smatrali nebitnom epizodom. Ta pouka hrišćanske ljubavi, mira i bratstva, kao da nam se ponovno desila 2026. godine, kada je u doba naše druga velika svetinja pohodila ove zemlje i prostore. Časni pojas Presvete Bogorodice ozario je Srbiju, a više od milion vernika priklonilo je svoju glavu ovoj svetinji sa nadom i molitvama za mir, zdravlje, slogu i spasenje“, naglasio je on.
Kako kaže, tako smo se još jednom okupili i sabrali nad svetinjom i čudom kao narod.
„Ima i onih koji se tom događaju nisu radovali i taj događaj još jednom potvrđuje da svi oni koji računicu prave bez Boga i kontra Boga na kraju gube i bivaju poraženi“, rekao je on.
Vučević je istakao da na tim poukama treba da se uzdižemo, to treba da svedoči odnosima Srbije i Srpske i da tvorimo jedno i jednodušno uverenje o jedinstvu i slozi, kao spasu i utehi.
„Srbiju sa našim raspetim Kosovom i Metohijom i bastionom srpstva, Republikom Srpskom, koja je plod ljubavi i borbe našeg naroda za golo preživljavanje, ravnopravnost i slobodu, neka Gospod svojom moćnom desnicom zaštiti u sve vekove i vekova“, istakao je Vučević.
Stevandić: Srbi su nesalomivi kada su jedinstveni
Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić poručio je da su Srbi nesalomivi kada su jedinstveni.
„Srbija i Republika Srpska, dva plućna krila jednog dušnika koji složno dišu iste probleme, istu budućnost i koji prvi put u našoj velikoj, teškoj i krvavoj istoriji zajedno gledaju u budućnost, oslonjene jedna na drugu bez straha od prigovora i da bi to neko mogao da nam pokvari“, istakao je Stevandić.
Dodao je da jedinstvo Srbije i Srpske nije plod trenutka i da je Republika Srpska, težeći tom jedinstvu, svoju istoriju pisala krvlju i kalila suzama, a danas predstavlja deo na koji Srbija može da računa.
Istakao je da su izazovna vremena iza nas i podsetio na stvaranje Republike Srpske u tim teškim trenucima.
Dodao je da nas teška vremena čekaju i u budućnosti.
Istakao je da su odnosi između Srbije i Republike Srpske počeli da cvetaju od 2012. godine.
„Zagrljaj sa obe strane Drine, ne prekor, nego duboko razumevanje. Dočekali smo da sve zajedničke datume i one tragične slavimo zajedno, da sve velike trenutke naše istorije takođe uzdižemo zajedno i svaki drugi datum koji govori da smo narod koji se nije odrekao časti, slobode i sebe“, dodao je on.
Svečanost je počela himnama Srbije i Republike Srpske.
Prisutni su bili i domaćin manifestacije, šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji Mlađen Cicović, ministri Vlade Srbije u tehničkom mandatu, ministri u vladi Republike Srpske, predstavnici vojske i policije Srbije i Republike Srpske, predstavnici diplomatskog kora, akademici, istaknuti umetnici, privrednici i druge zvanice.
Nakon svečanog dela usledio je umetnički program, a u okviru svečanog otvaranja izvedena je „Slobodija“, prigodna dramska igra, a program je upotpunio i Mešoviti hor Umetničkog ansambla Ministarstva odbrane „Stanislav Binički“.
Pored Beograda, tokom narednih devet dana različiti programski sadržaji „Dana Srpske u Srbiji“, posvećeni kulturi, nauci, prosveti i umetnosti, biće održani u još 13 gradova širom Srbije.
U četvrtak, 17. septembra, program se nastavlja u Novom Sadu i Beogradu, a u narednim danima i u Sremskoj Mitrovici, Velikoj Plani, Kikindi, Subotici, Kruševcu, Somboru, Kragujevcu, Požarevcu, Zrenjaninu, Kraljevu i Vranju.
Svečano zatvaranje manifestacije biće održano u petak, 25. septembra, u 20.00 časova u Narodnom pozorištu u Nišu.
Manifestacija „Dani Srpske u Srbiji“ održava se već četrnaest godina, negujući i dodatno jačajući veze Republike Srpske i Srbije i doprinoseći ukupnoj saradnji, kao i očuvanju srpskog nacionalnog identiteta, jezika, pisma, pravoslavne vere, kulture i tradicije.
Pogledajte i:
