Novo „veliko priznanje“ iz Amerike: Počinje li obaranje ruku najjačih sila – u orbiti
© Sputnik / Aleksandr Moklecov
/ Pratite nas
Američko priznanje da su Sjedinjene Države rasporedile ofanzivno oružje u Zemljinoj orbiti može da predstavlja najavu nove faze trke u naoružanju velikih sila. Međutim, ostaje pitanje da li Vašington zaista raspolaže sposobnostima koje tvrdi da ima.
Ovako objavu koju je izgovorio američki sekretar ratnog vazduhoplovstva Troj Mejnk komentarišu pravnik i analitičar Aleksandar Đekić i magistar međunarodnih odnosa Boško Jovanović.
Instaliranje oružja u svemiru i jeste bio jedan od zadataka američke vojske još od početka mandata Donalda Trampa. Tome u prilog ide i činjenica da je Mejnk čovek sa oko četiri decenije rada u vojnom, obaveštajnom i svemirskom sektoru. Pre imenovanja bio je glavni zamenik direktora Nacionalne kancelarije za izviđanje (NRO), američke obaveštajne agencije odgovorne za razvoj i upravljanje špijunskim satelitima.
Mejnk je imenovan za sekretara upravo sa zadatkom da, zajedno sa sekretarom za rat, Pitom Hegsetom, radi na tome da američka vojska bude, kako je to Tramp voleo da kaže, „najefikasnija i najsmrtonosnija“ i da se obezbedi „mir kroz snagu“.
Upravo je Mejnk i objavio da su SAD u svemiru postavile ofanzivno naoružanje; međutim, nije objasnio koje.
Sve kao i za vreme „ratova zvezda“
I dok Đekić smatra da bi potvrda američkog prisustva sa ofanzivnim kapacitetima u orbiti naše planete otvorila novu fazu strateškog nadmetanja između velikih sila i gotovo sigurno podstakla Rusiju i Kinu da razvijaju sopstvene sposobnosti, Jovanović je mnogo skeptičniji prema Mejnkovim tvrdnjama i smatra da bi, ukoliko je Vašington zaista rasporedio oružje u svemiru, Moskva i Peking za to znali i već bi reagovali.
Prema Đekićevim rečima, američko priznanje nastavak je višedecenijskih nastojanja Vašingtona da vojne kapacitete proširi na svemir. Takvi programi postojali su još početkom osamdesetih godina prošlog veka, u vreme prvog mandata Ronalda Regana, poznatog pod kolokvijalnim nazivom „ratovi zvezda“. Trampove ambicije idu u sličnom pravcu, ali sa drugim ciljem, jer trka u naoružanju osamdesetih imala je za cilj iscrpljivanje SSSR-a. Okolnosti su se danas promenile.
„Amerikanci po prvi put gube trku u naoružanju. Oni imaju tzv. ’silver bulit’ naoružanje, naporednu tehnologiju, vrhunsko naoružanje, ali, očito, nedovoljan kvantitet je ono što ih ’ubija’. I sad, oni gledaju da eskaliraju trku u naoružanju prema svemiru, što, naravno otvara čitav novi prostor za dalju eskalaciju, odnosno da Rusi i Kinezi krenu u istom pravcu“, smatra Đekić.
Pitanje je uopšte da li je izjava istinita
Za Jovanovića je, međutim, problematično pitanje američkih tehnoloških mogućnosti.
„Vašington se sada setio ’ratova zvezda’ i Ronalda Regana, ali sve će biti podjednako neuspešno kao i u Reganovo vreme zato što Amerika nema tehnoloških mogućnosti za ratovanje u svemiru. Mejnkova izjava je je samo podrška Trampu pred izbore, jer je Tramp autor te čuvene ideje o ’Zlatnoj kupoli’ i formiranja Svemirske komande američke vojske“, navodi Jovanović.
Jovanović čak odbija da tvrdnje američkog zvaničnika prihvati zdravo za gotovo. On smatra da se radi o bombastičnim izjavama jer, da su Amerikanci zaista postavili ofanzivno oružje u svemir, Moskva i Peking bi znali za to i već bi reagovali.
Naš sagovornik podseća da su svi programi ratovanja u svemiru i iz svemira ugašeni početkom devedesetih godina, kako američki, tako i sovjetski i to ne samo zato što su bili preskupi, već i zato što su se pokazali kao nemogući.
Kontrola svemira ključna za buduće ratove
Sa druge strane, Đekić polazi od pretpostavke da je Mejnkova izjava istinita i postavlja pitanje šta bi to značilo za načine ratovanja u budućnosti i odnose između velikih sila. Instaliranje američkog oružja u svemiru otvara prostor i drugim velikim silama da krenu istim putem, kaže on.
On posebno naglašava činjenicu da savremene vojske više ne mogu da funkcionišu bez infrastrukture u svemiru – kontrola svemira krucijalna je za vojnu moć na Zemlji, kaže on.
„Mislim da je najbolji primer Maskov Spejs X i Starlink. Vidimo da su najbitniji koridori komunikacije, logistika je ono što nosi jedan rat. Dakle, ukoliko ne postoji logistika, badava i napredno oružje, badava i vrhunska pešadija. Ono što je najbitnije je brza komunikacija između trupa na terenu i pozadine. Kada kontrolišete svemir, vi suštinski kontrolišete čitav teren, možete da ga nadgledate, možete da napadate odakle hoćete, jer neprijatelj nema gde da se sakrije. Prema nekim teorijama, budući ratovi će se voditi na dva mesta: ispod zemlje i u svemiru“, objašnjava Đekić.
Pitanje međunarodnog prava
Američko priznanje otvara i pitanje međunarodnog prava jer Sporazum o svemiru iz 1967. godine zabranjuje postavljanje nuklearnog oružja i drugih sredstava za masovno uništenje u Zemljinu orbitu, ali ne zabranjuje svako konvencionalno oružje u svemiru, napominje Đekić.
Prema njegovom mišljenju, međunarodni pravni sistem nastao posle Drugog svetskog rata više ne odgovara odnosima snaga koji se danas formiraju i upravo to je ono što situaciju čini posebno opasnom. Svemir se formalno tretira kao prostor koji treba koristiti u mirnodopske svrhe, ali vojna tehnologija već zavisi od satelita, komunikacija, izviđanja i navigacije.
Zbog toga neće biti moguće očuvati svemir izvan velikog geopolitičkog nadmetanja ukoliko se istovremeno ne promeni odnos snaga među najvećim državama.
„Dok god imamo situaciju u kojoj se Amerika plaši tzv. Tukididove zamke, u kojoj njena moć relativno opada, nećemo imati stanje mira do nove podele karata. Jer, dokle god je tako, strateški resurs kao što je svemir jako teško će se koristiti u mirnodopske svrhe“, zaključuje Đekić.
Pogledajte i:
