https://lat.sputnikportal.rs/20260914/zemlje-persijskog-zaliva-prestale-da-smatraju-sad-pouzdanim-garantom-bezbednosti-1203407065.html
Zemlje Persijskog zaliva prestale da smatraju SAD pouzdanim garantom bezbednosti
Zemlje Persijskog zaliva prestale da smatraju SAD pouzdanim garantom bezbednosti
Sputnik Srbija
Rat sa Iranom primorao je arapske države Persijskog zaliva da preispitaju svoj pristup sopstvenoj bezbednosti, budući da više ne smatraju američke garancije... 14.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-14T21:41+0200
2026-09-14T21:41+0200
2026-09-14T21:41+0200
svet
svet
bliski istok
persijski zaliv
sad
iran
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/0e/1203406643_0:320:3072:2048_1920x0_80_0_0_b36b5f4258f033d108ee4bebf04f2ed5.jpg
Rat je pokazao da je Vašington spreman da pokrene regionalni sukob uprkos protivljenju svojih partnera, ali da kasnije sa tim posledicama neće moći ili želeti da izađe na kraj.Autor ističe da države Persijskog zaliva smatraju da su uvučene u sukob bez upozorenja, bez konsultovanja i bez ikakve zaštite tokom tog procesa. Istovremeno većina njih posle borbenih dejstava polaže nade na politiku obuzdavanja i deeskalaciju odnosa sa Teheranom, umesto direktne konfrontacije.Države Persijskog zaliva takođe nastoje da smanje svoju zavisnost od Sjedinjenih Američkih Država kao jedinog spoljnog garanta bezbednosti, dok istovremeno proširuju saradnju sa drugim regionalnim partnerima.Prema oceni autora članka, zemlje u regionu ne nameravaju da potpuno odustaju od svog partnerstva sa Vašingtonom, ali nastoje da diverzifikuju spoljne veze. Konkretno, razvijaju odnose sa Turskom i Pakistanom, jačaju bilateralnu saradnju u Persijskom zalivu i održavaju kanale saradnje sa Iranom i Izraelom.Istovremeno i dalje postoje ozbiljna neslaganja među samim monarhijama Persijskog zaliva – pre svega između Saudijske Arabije i UAE. Autor navodi da je Rijad trenutno politički bliži Kataru i Omanu nego Abu Dabiju.U regionu se postepeno formira zajednički pristup bezbednosnim pitanjima. On podrazumeva odbacivanje regionalne dominacije Irana, kao i nastojanja Izraela da jednostrano diktira pravila koja regulišu upotrebu sile na Bliskom istoku.Helijer ističe da je rat države Persijskog zaliva stavio pred izbor između daljeg diverzifikovanja partnerstava i uspostavljanja sveobuhvatnog sistema kolektivne bezbednosti. Stvaranje takvog sistema zahtevalo bi trajne mehanizme za zajedničku protivvazdušnu i protivraketnu odbranu, razmenu obaveštajnih podataka, saradnju u oblasti pomorske bezbednosti i uzajamnu pomoć.Pogledajte i:
bliski istok
sad
iran
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, bliski istok, persijski zaliv, sad, iran
svet, bliski istok, persijski zaliv, sad, iran
Zemlje Persijskog zaliva prestale da smatraju SAD pouzdanim garantom bezbednosti
Rat sa Iranom primorao je arapske države Persijskog zaliva da preispitaju svoj pristup sopstvenoj bezbednosti, budući da više ne smatraju američke garancije pouzdanim i očekuju uspostavljanje nove regionalne bezbednosne arhitekture, piše u autorskom članku viši saradnik Kraljevskog instituta ujedinjenih službi Hišam Helijer.
„Rat je doveo do neobičnog strateškog približavanja među monarhijama Persijskog zaliva... Zvaničnici su uglavnom saglasni oko tri tačke: Iran i dalje predstavlja dugoročnu pretnju; američki bezbednosni štit više nije pouzdan; regionalna stabilnost postala je prioritet od egzistencijalnog značaja“, napomenuo je autor članka.
Rat je pokazao da je Vašington spreman da pokrene regionalni sukob uprkos protivljenju svojih partnera, ali da kasnije sa tim posledicama neće moći ili želeti da izađe na kraj.
Autor ističe da države Persijskog zaliva smatraju da su uvučene u sukob bez upozorenja, bez konsultovanja i bez ikakve zaštite tokom tog procesa. Istovremeno većina njih posle borbenih dejstava polaže nade na politiku obuzdavanja i deeskalaciju odnosa sa Teheranom, umesto direktne konfrontacije.
Države Persijskog zaliva takođe nastoje da smanje svoju zavisnost od Sjedinjenih Američkih Država kao jedinog spoljnog garanta bezbednosti, dok istovremeno proširuju saradnju sa drugim regionalnim partnerima.
Prema oceni autora članka, zemlje u regionu ne nameravaju da potpuno odustaju od svog partnerstva sa Vašingtonom, ali nastoje da diverzifikuju spoljne veze. Konkretno, razvijaju odnose sa Turskom i Pakistanom, jačaju bilateralnu saradnju u Persijskom zalivu i održavaju kanale saradnje sa Iranom i Izraelom.
Istovremeno i dalje postoje ozbiljna neslaganja među samim monarhijama Persijskog zaliva – pre svega između Saudijske Arabije i UAE. Autor navodi da je Rijad trenutno politički bliži Kataru i Omanu nego Abu Dabiju.
U regionu se postepeno formira zajednički pristup bezbednosnim pitanjima. On podrazumeva odbacivanje regionalne dominacije Irana, kao i nastojanja Izraela da jednostrano diktira pravila koja regulišu upotrebu sile na Bliskom istoku.
Helijer ističe da je rat države Persijskog zaliva stavio pred izbor između daljeg diverzifikovanja partnerstava i uspostavljanja sveobuhvatnog sistema kolektivne bezbednosti. Stvaranje takvog sistema zahtevalo bi trajne mehanizme za zajedničku protivvazdušnu i protivraketnu odbranu, razmenu obaveštajnih podataka, saradnju u oblasti pomorske bezbednosti i uzajamnu pomoć.
