https://lat.sputnikportal.rs/20260914/sprema-se-tiha-oluja-sta-srbi-mogu-da-ocekuju-od-nove-vlade-u-pristini-1203390646.html
Sprema se „tiha Oluja“: Šta Srbi mogu da očekuju od nove vlade u Prištini
Sprema se „tiha Oluja“: Šta Srbi mogu da očekuju od nove vlade u Prištini
Sputnik Srbija
Od nove vlade Aljbina Kurtija u kojoj je jedan od ministara i Nenad Rašić, Srbi na Kosovu i Metohiji ne mogu da očekuju ništa dobro – samo nastavak terora i... 14.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-14T16:18+0200
2026-09-14T16:18+0200
2026-09-14T16:18+0200
srbija
srbija
srbija – politika
kosovo i metohija (kim)
aljbin kurti
vlada
nenad rašić
srpska lista
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/17/1196123236_0:78:1497:920_1920x0_80_0_0_aa77fa95f6d952f1d459e7192d59739f.jpg
Ovako politički analitičar dr Aleksandar Lukić komentariše četvrtu Kurtijevu vladu izabranu 13. septembra tesnom većinom, u kojoj je za ministra za zajednice i povratak ponovo postavljen Rašić.Kako kaže Lukić, Rašić nema legitimitet da govori u ime srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, a kao „slučajni Srbin“, služi kao instrument Kurtijevog režima i EU, da se promeni svest srpskog naroda, kako bi priznao da mu je država tzv. Kosovo, a ne Srbija.Prema njegovim rečima, Rašićev izbor bio bi legitiman samo u situaciji u kojoj se traži priznanje Kosova i Metohije kao nezavisne države. Međutim, legitimnost političkog predstavljanja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji ne može se svesti samo na to.Odgovor na pitanje legitimnosti traži se u tome ko među srpskim narodom ima većinsku podršku.Cilj - razbiti jedinstveno predstavljanje SrbaPodsećanja radi, Srpska lista osvojila je devet od deset poslaničkih mandata rezervisanih za srpsku zajednicu u parlamentu privremenih prištinskih institucija, a Rašić jedan mandat i to zahvaljujući glasovima Albanaca.Na ovakvu političku kombinatoriku nije stigao nijedan glas protivljenja iz EU. Prema Lukićevom mišljenju, to je zato što je cilj i Prištine, i EU da se razbije jedinstveno političko predstavljanje Srba na Kosovu i Metohiji i da se zaokruži nezavisnost tzv. Kosova, a za to je potrebna i podrška srpskih političkih predstavnika.Tako se dolazi u apsurdnu situaciju da Srpska lista, koja je osvojila devet poslaničkih mesta nema politički kapacitet, a onaj koji je osvojio jedno poslaničko mesto ima, navodi Lukić.Priština i EU bi da menjaju svest SrbaPriština i EU , objašnjava naš sagovornik, žele da Srbi pristanu na to da je Kosovo i Metohija nezavisna država tako što će na političku marginu skloniti one koji se tome protive, bez obzira na broj glasova koje su dobili.Od čega zavisi opstanak Kurtijeve vladeIako je u Prištini vladalo uverenje da će vanredni izbori, održani 7. juna 2026. rešiti duboku institucionalnu krizu koja još od 2025. vlada među kosovskim Albancima, to se nije dogodilo. Kurtijevo Samoopredeljenje osvojilo je 53 poslanička mandata, što jeste većina, ali nedovoljna za formiranje vlade. Tako se nastavio politički zastoj. Glavni sporovi i dalje su ostali konstituisanje parlamenta privremenih institucija i izbor njegovog rukovodstva i, posebno, izbor predsednika privremenih institucija.Na kraju, put za formiranje vlade otvoren je izborom Albulene Hadžiju za predsednicu parlamenta, ali ni tu nije prošlo bez problema: opozicija je bojkotovala deo postupka izbora i najavila obraćanje Ustavnom sudu privremenih institucija.Nova Kurtijeva vlada izabrana je sa 62 glasa – jednim više od potrebne većine. Devet dodatnih glasova Kurti je obezbedio od predstavnika nesrpskih manjinskih zajednica i Nenada Rašića. Tako da je Kurti, zapravo ispao Rašićev dužnik jer bez njega ne bi mogao da ponovo zasedne u premijersku fotelju.Međutim, opstanak najnovije, četvrte, Kurtijeve vlade, prema Lukićevom mišljenju, zavisi od odnosa snaga na Zapadu – trenutno Kurti ima podršku Evropske unije, ali nema podršku Vašingtona. Njen opstanak zavisi upravo od toga hoće li se stanje u Evropi promeniti, objašnjava naš sagovornik.Najveći preostali problem je izbor predsednika privremenih prištinskih institucija. Za izbor predsednika u prva dva kruga potrebna je dvotrećinska većina, odnosno 80 glasova, što Kurti nema. Dogovor Samoopredeljenja i Demokratskog saveza Kosova (LDK) o kandidaturi Bekima Sejdiua dodatno je uzdrman nakon što je šest poslanika LDK najavilo da neće podržati taj dogovor.Ako Skupština ne uspe da izabere predsednika, Kosovo bi moglo ponovo da ode na vanredne parlamentarne izbore, a to bi bio četvrti put za poslednje dve godine.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260913/izabrana-vlada-privremenih-pristinskih-institucija-kurti-cetvrti-put-premijer-nenad-rasic-ministar-1203361720.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
srbija, srbija – politika, kosovo i metohija (kim), aljbin kurti, vlada, nenad rašić, srpska lista, analize i mišljenja
srbija, srbija – politika, kosovo i metohija (kim), aljbin kurti, vlada, nenad rašić, srpska lista, analize i mišljenja
Sprema se „tiha Oluja“: Šta Srbi mogu da očekuju od nove vlade u Prištini
Od nove vlade Aljbina Kurtija u kojoj je jedan od ministara i Nenad Rašić, Srbi na Kosovu i Metohiji ne mogu da očekuju ništa dobro – samo nastavak terora i proterivanje svakog oblika srpske državnosti. Nakon toga sledi „tiha Oluja“, odnosno proterivanje Srba.
Ovako politički analitičar dr Aleksandar Lukić komentariše četvrtu Kurtijevu vladu izabranu 13. septembra tesnom većinom, u kojoj je za ministra za zajednice i povratak ponovo postavljen Rašić.
Kako kaže Lukić, Rašić nema legitimitet da govori u ime srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, a kao „slučajni Srbin“, služi kao instrument Kurtijevog režima i EU, da se promeni svest srpskog naroda, kako bi priznao da mu je država tzv. Kosovo, a ne Srbija.
Prema njegovim rečima, Rašićev izbor bio bi legitiman samo u situaciji u kojoj se traži priznanje Kosova i Metohije kao nezavisne države. Međutim, legitimnost političkog predstavljanja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji ne može se svesti samo na to.
Odgovor na pitanje legitimnosti traži se u tome ko među srpskim narodom ima većinsku podršku.
Cilj - razbiti jedinstveno predstavljanje Srba
Podsećanja radi, Srpska lista osvojila je devet od deset poslaničkih mandata rezervisanih za srpsku zajednicu u parlamentu privremenih prištinskih institucija, a Rašić jedan mandat i to zahvaljujući glasovima Albanaca.
Na ovakvu političku kombinatoriku nije stigao nijedan glas protivljenja iz EU. Prema Lukićevom mišljenju, to je zato što je cilj i Prištine, i EU da se razbije jedinstveno političko predstavljanje Srba na Kosovu i Metohiji i da se zaokruži nezavisnost tzv. Kosova, a za to je potrebna i podrška srpskih političkih predstavnika.
Tako se dolazi u apsurdnu situaciju da Srpska lista, koja je osvojila devet poslaničkih mesta nema politički kapacitet, a onaj koji je osvojio jedno poslaničko mesto ima, navodi Lukić.
Priština i EU bi da menjaju svest Srba
Priština i EU , objašnjava naš sagovornik, žele da Srbi pristanu na to da je Kosovo i Metohija nezavisna država tako što će na političku marginu skloniti one koji se tome protive, bez obzira na broj glasova koje su dobili.
„Potrebno je pronaći dovoljan broj Srba na Kosovu i Metohiji koji će da odustanu od toga da im je država Srbija i koji će da pristanu na to da im je država Kosovo. Na tome se radi, na toj promeni svesti kod srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i tome služi Nenad Rašić. Zbog toga te vratolomije, trikovi, itd, da se on postavi na ministarsko mesto, iako nema dovoljnu podršku. Ne da nema podršku, nego se ta podrška meri možda, i u promilima, čak ne i u procentima, među srpskim narodom na Kosovu i Metohiji“, dodaje Lukić.
Od čega zavisi opstanak Kurtijeve vlade
Iako je u Prištini vladalo uverenje da će vanredni izbori, održani 7. juna 2026. rešiti duboku institucionalnu krizu koja još od 2025. vlada među kosovskim Albancima, to se nije dogodilo. Kurtijevo Samoopredeljenje osvojilo je 53 poslanička mandata, što jeste većina, ali nedovoljna za formiranje vlade. Tako se nastavio politički zastoj. Glavni sporovi i dalje su ostali konstituisanje parlamenta privremenih institucija i izbor njegovog rukovodstva i, posebno, izbor predsednika privremenih institucija.
Na kraju, put za formiranje vlade otvoren je izborom Albulene Hadžiju za predsednicu parlamenta, ali ni tu nije prošlo bez problema: opozicija je bojkotovala deo postupka izbora i najavila obraćanje Ustavnom sudu privremenih institucija.
Nova Kurtijeva vlada izabrana je sa 62 glasa – jednim više od potrebne većine. Devet dodatnih glasova Kurti je obezbedio od predstavnika nesrpskih manjinskih zajednica i Nenada Rašića. Tako da je Kurti, zapravo ispao Rašićev dužnik jer bez njega ne bi mogao da ponovo zasedne u premijersku fotelju.
Međutim, opstanak najnovije, četvrte, Kurtijeve vlade, prema Lukićevom mišljenju, zavisi od odnosa snaga na Zapadu – trenutno Kurti ima podršku Evropske unije, ali nema podršku Vašingtona. Njen opstanak zavisi upravo od toga hoće li se stanje u Evropi promeniti, objašnjava naš sagovornik.
„Da bi nadjačala američka pozicija, neke stvari u Evropi moraju da se dese, da se promeni politika, na primer u Francuskoj ako iduće godine pobedi Marin Lepen, ili ako AfD dobije vlast u Nemačkoj. Tek tada možemo da očekujemo i promene na Kosovu i Metohiji, ali i uopšte promene u stavu prema nezavisnosti Kosova“, zaključuje Lukić.
Najveći preostali problem je izbor predsednika privremenih prištinskih institucija. Za izbor predsednika u prva dva kruga potrebna je dvotrećinska većina, odnosno 80 glasova, što Kurti nema. Dogovor Samoopredeljenja i Demokratskog saveza Kosova (LDK) o kandidaturi Bekima Sejdiua dodatno je uzdrman nakon što je šest poslanika LDK najavilo da neće podržati taj dogovor.
Ako Skupština ne uspe da izabere predsednika, Kosovo bi moglo ponovo da ode na vanredne parlamentarne izbore, a to bi bio četvrti put za poslednje dve godine.
