https://lat.sputnikportal.rs/20260914/rusko-nasledje-vlada-svetom-sport-tenis-zverev-ribakina-1203370517.html
Rusko nasleđe vlada svetom
Rusko nasleđe vlada svetom
Sputnik Srbija
Na semaforima i zvaničnim grafikama pored imena Aleksandra Zvereva stoji zastava Nemačke, a pored Jelene Ribakine zastava Kazahstana. Kada se, međutim, pogleda... 14.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-14T22:19+0200
2026-09-14T22:19+0200
2026-09-14T22:18+0200
sport
sport
tenis
jelena ribakina
aleksander zverev
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/0e/1203370871_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_c842512650213e14e8705716b1c4db32.png
Zverev i Ribakina osvojili su po dva grend slema ove godine. Zverev je trijumfovao na Rolan Garosu i US openu, uz finale Vimbldona i polufinale Australijan opena. Ribakina je osvojila Australijan open i US open i stigla do prvog mesta na VTA listi.Od osam najvažnijih trofeja u muškom i ženskom singlu u jednoj sezoni, četiri su tako pripala igračima čije su biografije snažno povezane sa Rusijom.U slučaju Jelene Ribakine ta veza je neposredna. Rođena je u Moskvi 1999. godine, tamo je odrasla, počela da igra tenis i prošla važan deo teniskog razvoja. Predstavljala je Rusiju do 2018. godine, kada je prihvatila ponudu Kazahstana, koji joj je obezbedio veću finansijsku i organizacionu podršku neophodnu za nastavak profesionalne karijere.Ribakina od tada predstavlja Kazahstan i nema nikakve dileme oko toga čiju zastavu nosi na teniskim turnirima. To, međutim, ne menja činjenicu da je rođena i odrasla u Rusiji, da je tamo počela da igra tenis i da je iz ruskog teniskog sistema krenula ka profesionalnom vrhu.Kod Zvereva je priča drugačija, ali je rusko tenisko nasleđe možda još izraženije unutar same porodice.Aleksandar je rođen u Hamburgu i oduvek predstavlja Nemačku. Olimpijsko zlato osvojio je za Nemačku i jedan je od najboljih tenisera koje je ta zemlja imala posle ere Borisa Bekera. Ipak, porodica Zverev je ruska teniska porodica.Njegov otac Aleksandar Zverev stariji bio je sovjetski teniser i predstavljao je SSSR u Dejvis kupu. Majka Irina takođe je bila uspešna teniserka u Sovjetskom Savezu. Stariji brat Miša rođen je u Moskvi, pre nego što se porodica preselila u Nemačku, a kasnije je i sam stigao među 30 najboljih tenisera sveta.Aleksandar je tako odrastao u Nemačkoj, ali u ruskoj porodici, sa ruskim jezikom i teniskim znanjem koje su mu preneli roditelji. Njegov otac godinama je imao centralnu ulogu u razvoju njegove igre, pa se u Zverevovom slučaju tradicija ruske teniske škole nije prenosila posredstvom nacionalne federacije, već direktno sa roditelja na sina.Upravo je 2026. taj porodični teniski projekat stigao do najvećih trofeja.Zverev je godinama bio jedan od najboljih igrača sveta bez grend slema. Imao je olimpijsko zlato, masters titule, dva trofeja sa Završnog mastersa i drugo mesto na ATP listi, ali i tri izgubljena grend slem finala.Ove godine sve se promenilo.Na Rolan Garosu osvojio je prvi grend slem, potom stigao do finala Vimbldona, a sezonu na najvećim turnirima zaokružio titulom na US openu. Posebnu simboliku imao je upravo Njujork, gde je šest godina ranije protiv Dominika Tima ispustio vođstvo od dva seta u svom prvom grend slem finalu.Jelena Ribakina je istovremeno na ženskoj strani potvrdila da Vimbldon iz 2022. nije bio usamljeni vrhunac karijere. Osvojila je Australijan open, a zatim i US open, stigavši do tri grend slem titule u karijeri i prvog mesta na VTA listi.Posebno je zanimljivo ko joj je bio glavni rival.Arina Sabalenka je Beloruskinja i jedna od najboljih teniserki svoje generacije, a upravo su Ribakina i Sabalenka tokom poslednjih godina vodile neke od najvažnijih borbi u ženskom tenisu. Ribakina je ove sezone dva puta savladala Sabalenku u grend slem finalima – u Melburnu i Njujorku.Tako je borba za sam vrh ženskog tenisa dobila zanimljiv kontekst: na jednoj strani Moskovljanka koja predstavlja Kazahstan, a na drugoj Beloruskinja koja na međunarodnim turnirima nastupa bez nacionalnih obeležja.Ta slika dobija dodatnu težinu kada se uzme u obzir položaj ruskih i beloruskih tenisera tokom prethodne četiri godine.Posle početka rata u Ukrajini u februaru 2022. godine, ATP i VTA dozvolili su ruskim i beloruskim teniserima da nastave da se takmiče, ali bez zastave i nacionalnih obeležja. Vimbldon im je iste godine potpuno zabranio učešće, zbog čega su ATP i VTA odlučili da rezultati sa tog izdanja turnira ne donose bodove za svetske liste. Rusi i Belorusi kasnije su vraćeni u London kao neutralni sportisti.Danil Medvedev, Andrej Rubljov, Karen Hačanov, Mira Andrejeva i drugi ruski teniseri tako godinama nastupaju bez zastave svoje zemlje, dok su beloruski igrači, uključujući Sabalenku, u istom položaju.To, međutim, nije sprečilo rusku tenisku školu da ostane jedna od najznačajnijih u svetskom tenisu.Naprotiv, kontinuitet rezultata pokazuje koliko je duboka tradicija sporta koji je Rusiji tokom poslednjih nekoliko decenija doneo veliki broj šampiona.Jevgenij Kafeljnikov postao je prvi Rus koji je osvojio grend slem u singlu i prvi Rus na čelu ATP liste. Marat Safin osvojio je US open i Australijan open i takođe stigao do prvog mesta na svetu. U ženskom tenisu došla je generacija Anastasije Miskine, Svetlane Kuznjecove, Jelene Dementjeve, Dinare Safine i, pre svih, Marije Šarapove, koja je osvojila sva četiri grend slem turnira.Posle njih došle su nove generacije.Danil Medvedev postao je šampion US opena i prvi teniser sveta. Andrej Rubljov i Karen Hačanov godinama pripadaju vrhu ATP tura, dok je Mira Andrejeva postala jedno od najvećih imena nove generacije ženskog tenisa.Sada se u tu priču, svaki na svoj način, uklapaju Zverev i Ribakina.Ni jedno ni drugo nemaju nikakve veze sa političkim događajima zbog kojih su ruski i beloruski teniseri dobili poseban status na međunarodnim turnirima. Zverev nikada nije predstavljao Rusiju, dok je Ribakina odluku da nastupa za Kazahstan donela još 2018. godine, godinama pre početka sadašnjeg sukoba.Ali isto tako nema razloga brisati njihove biografije.Jelena Ribakina nije prestala da bude rođena Moskovljanka zato što pored njenog imena stoji zastava Kazahstana. Zverevovo rusko porodično poreklo i tenisko znanje koje su mu preneli roditelji nisu nestali zato što je rođen u Hamburgu i čitavu karijeru predstavlja Nemačku.Upravo zato rezultati 2026. predstavljaju veliki kompliment ruskom teniskom nasleđu.Jedan njegov krak stigao je preko Moskve do Kazahstana. Drugi je preko sovjetskih tenisera Aleksandra i Irine Zverev stigao do Hamburga. Različite zastave, različite životne priče i različiti putevi, ali istovremeno dokaz koliko je dubok trag koji su ruska i sovjetska teniska škola ostavile u svetskom sportu.U tome leži i paradoks današnjeg tenisa.Ruski igrači godinama ne mogu da vide zastavu svoje zemlje pored svog imena. Na Vimbldonu 2022. nisu mogli ni da igraju. Sabalenka i ostali Belorusi nalaze se u sličnom položaju.A četiri godine kasnije, grend slem sezona završena je tako što su četiri od osam titula u singlu osvojili Aleksandar Zverev i Jelena Ribakina.Formalno, dve su pripale Nemačkoj, a dve Kazahstanu. To je sportska činjenica i niko je ne može osporiti.Ali postoji i druga činjenica.Jedan od dvoje šampiona sin je ruskih tenisera, odrastao u ruskoj porodici i teniski formiran pod neposrednim uticajem roditelja koji su potekli iz sovjetskog sistema. Druga je rođena i odrasla u Moskvi, tamo uzela reket u ruke i godinama predstavljala Rusiju pre nego što je prešla pod zastavu Kazahstana.Zato 2026. može da se posmatra i kao velika pobeda ruskog teniskog nasleđa.Zastave pored imena govore koju državu sportista predstavlja i to treba poštovati. Ali zastava ne može da izbriše mesto rođenja, porodicu, jezik, trenere i školu iz koje je igrač potekao.Ruskih zastava na najvećim turnirima i dalje nema.Ruskih i beloruskih tenisera u samom vrhu ima.A kada se tome dodaju Moskovljanka Jelena Ribakina i Aleksandar Zverev, potomak ruske teniske porodice, ishod grend slem sezone 2026. predstavlja možda najbolju potvrdu snage jedne teniske tradicije.Zastavu je moguće skloniti sa semafora.Tenisko nasleđe mnogo je teže skloniti sa terena.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
sport, tenis, jelena ribakina, aleksander zverev
sport, tenis, jelena ribakina, aleksander zverev
Rusko nasleđe vlada svetom
Na semaforima i zvaničnim grafikama pored imena Aleksandra Zvereva stoji zastava Nemačke, a pored Jelene Ribakine zastava Kazahstana. Kada se, međutim, pogleda odakle dolaze dvoje tenisera koji su obeležili grend slem sezonu 2026, nemoguće je zaobići Rusiju i njeno veliko tenisko nasleđe.
Zverev i Ribakina osvojili su po dva grend slema ove godine. Zverev je trijumfovao na Rolan Garosu i US openu, uz finale Vimbldona i polufinale Australijan opena. Ribakina je osvojila Australijan open i US open i stigla do prvog mesta na VTA listi.
Od osam najvažnijih trofeja u muškom i ženskom singlu u jednoj sezoni, četiri su tako pripala igračima čije su biografije snažno povezane sa Rusijom.
U slučaju Jelene Ribakine ta veza je neposredna. Rođena je u Moskvi 1999. godine, tamo je odrasla, počela da igra tenis i prošla važan deo teniskog razvoja. Predstavljala je Rusiju do 2018. godine, kada je prihvatila ponudu Kazahstana, koji joj je obezbedio veću finansijsku i organizacionu podršku neophodnu za nastavak profesionalne karijere.
Ribakina od tada predstavlja Kazahstan i nema nikakve dileme oko toga čiju zastavu nosi na teniskim turnirima. To, međutim, ne menja činjenicu da je rođena i odrasla u Rusiji, da je tamo počela da igra tenis i da je iz ruskog teniskog sistema krenula ka profesionalnom vrhu.
Kod Zvereva je priča drugačija, ali je rusko tenisko nasleđe možda još izraženije unutar same porodice.
Aleksandar je rođen u Hamburgu i oduvek predstavlja Nemačku. Olimpijsko zlato osvojio je za Nemačku i jedan je od najboljih tenisera koje je ta zemlja imala posle ere Borisa Bekera. Ipak, porodica Zverev je ruska teniska porodica.
Njegov otac Aleksandar Zverev stariji bio je sovjetski teniser i predstavljao je SSSR u Dejvis kupu. Majka Irina takođe je bila uspešna teniserka u Sovjetskom Savezu. Stariji brat Miša rođen je u Moskvi, pre nego što se porodica preselila u Nemačku, a kasnije je i sam stigao među 30 najboljih tenisera sveta.
Aleksandar je tako odrastao u Nemačkoj, ali u ruskoj porodici, sa ruskim jezikom i teniskim znanjem koje su mu preneli roditelji. Njegov otac godinama je imao centralnu ulogu u razvoju njegove igre, pa se u Zverevovom slučaju tradicija ruske teniske škole nije prenosila posredstvom nacionalne federacije, već direktno sa roditelja na sina.
Upravo je 2026. taj porodični teniski projekat stigao do najvećih trofeja.
Zverev je godinama bio jedan od najboljih igrača sveta bez grend slema. Imao je olimpijsko zlato, masters titule, dva trofeja sa Završnog mastersa i drugo mesto na ATP listi, ali i tri izgubljena grend slem finala.
Ove godine sve se promenilo.
Na Rolan Garosu osvojio je prvi grend slem, potom stigao do finala Vimbldona, a sezonu na najvećim turnirima zaokružio titulom na US openu. Posebnu simboliku imao je upravo Njujork, gde je šest godina ranije protiv Dominika Tima ispustio vođstvo od dva seta u svom prvom grend slem finalu.
Jelena Ribakina je istovremeno na ženskoj strani potvrdila da Vimbldon iz 2022. nije bio usamljeni vrhunac karijere. Osvojila je Australijan open, a zatim i US open, stigavši do tri grend slem titule u karijeri i prvog mesta na VTA listi.
Posebno je zanimljivo ko joj je bio glavni rival.
Arina Sabalenka je Beloruskinja i jedna od najboljih teniserki svoje generacije, a upravo su Ribakina i Sabalenka tokom poslednjih godina vodile neke od najvažnijih borbi u ženskom tenisu. Ribakina je ove sezone dva puta savladala Sabalenku u grend slem finalima – u Melburnu i Njujorku.
Tako je borba za sam vrh ženskog tenisa dobila zanimljiv kontekst: na jednoj strani Moskovljanka koja predstavlja Kazahstan, a na drugoj Beloruskinja koja na međunarodnim turnirima nastupa bez nacionalnih obeležja.
Ta slika dobija dodatnu težinu kada se uzme u obzir položaj ruskih i beloruskih tenisera tokom prethodne četiri godine.
Posle početka rata u Ukrajini u februaru 2022. godine, ATP i VTA dozvolili su ruskim i beloruskim teniserima da nastave da se takmiče, ali bez zastave i nacionalnih obeležja. Vimbldon im je iste godine potpuno zabranio učešće, zbog čega su ATP i VTA odlučili da rezultati sa tog izdanja turnira ne donose bodove za svetske liste. Rusi i Belorusi kasnije su vraćeni u London kao neutralni sportisti.
Danil Medvedev, Andrej Rubljov, Karen Hačanov, Mira Andrejeva i drugi ruski teniseri tako godinama nastupaju bez zastave svoje zemlje, dok su beloruski igrači, uključujući Sabalenku, u istom položaju.
To, međutim, nije sprečilo rusku tenisku školu da ostane jedna od najznačajnijih u svetskom tenisu.
Naprotiv, kontinuitet rezultata pokazuje koliko je duboka tradicija sporta koji je Rusiji tokom poslednjih nekoliko decenija doneo veliki broj šampiona.
Jevgenij Kafeljnikov postao je prvi Rus koji je osvojio grend slem u singlu i prvi Rus na čelu ATP liste. Marat Safin osvojio je US open i Australijan open i takođe stigao do prvog mesta na svetu. U ženskom tenisu došla je generacija Anastasije Miskine, Svetlane Kuznjecove, Jelene Dementjeve, Dinare Safine i, pre svih, Marije Šarapove, koja je osvojila sva četiri grend slem turnira.
Posle njih došle su nove generacije.
Danil Medvedev postao je šampion US opena i prvi teniser sveta. Andrej Rubljov i Karen Hačanov godinama pripadaju vrhu ATP tura, dok je Mira Andrejeva postala jedno od najvećih imena nove generacije ženskog tenisa.
Sada se u tu priču, svaki na svoj način, uklapaju Zverev i Ribakina.
Ni jedno ni drugo nemaju nikakve veze sa političkim događajima zbog kojih su ruski i beloruski teniseri dobili poseban status na međunarodnim turnirima. Zverev nikada nije predstavljao Rusiju, dok je Ribakina odluku da nastupa za Kazahstan donela još 2018. godine, godinama pre početka sadašnjeg sukoba.
Ali isto tako nema razloga brisati njihove biografije.
Jelena Ribakina nije prestala da bude rođena Moskovljanka zato što pored njenog imena stoji zastava Kazahstana. Zverevovo rusko porodično poreklo i tenisko znanje koje su mu preneli roditelji nisu nestali zato što je rođen u Hamburgu i čitavu karijeru predstavlja Nemačku.
Upravo zato rezultati 2026. predstavljaju veliki kompliment ruskom teniskom nasleđu.
Jedan njegov krak stigao je preko Moskve do Kazahstana. Drugi je preko sovjetskih tenisera Aleksandra i Irine Zverev stigao do Hamburga. Različite zastave, različite životne priče i različiti putevi, ali istovremeno dokaz koliko je dubok trag koji su ruska i sovjetska teniska škola ostavile u svetskom sportu.
U tome leži i paradoks današnjeg tenisa.
Ruski igrači godinama ne mogu da vide zastavu svoje zemlje pored svog imena. Na Vimbldonu 2022. nisu mogli ni da igraju. Sabalenka i ostali Belorusi nalaze se u sličnom položaju.
A četiri godine kasnije, grend slem sezona završena je tako što su četiri od osam titula u singlu osvojili Aleksandar Zverev i Jelena Ribakina.
Formalno, dve su pripale Nemačkoj, a dve Kazahstanu. To je sportska činjenica i niko je ne može osporiti.
Ali postoji i druga činjenica.
Jedan od dvoje šampiona sin je ruskih tenisera, odrastao u ruskoj porodici i teniski formiran pod neposrednim uticajem roditelja koji su potekli iz sovjetskog sistema. Druga je rođena i odrasla u Moskvi, tamo uzela reket u ruke i godinama predstavljala Rusiju pre nego što je prešla pod zastavu Kazahstana.
Zato 2026. može da se posmatra i kao velika pobeda ruskog teniskog nasleđa.
Zastave pored imena govore koju državu sportista predstavlja i to treba poštovati. Ali zastava ne može da izbriše mesto rođenja, porodicu, jezik, trenere i školu iz koje je igrač potekao.
Ruskih zastava na najvećim turnirima i dalje nema.
Ruskih i beloruskih tenisera u samom vrhu ima.
A kada se tome dodaju Moskovljanka Jelena Ribakina i Aleksandar Zverev, potomak ruske teniske porodice, ishod grend slem sezone 2026. predstavlja možda najbolju potvrdu snage jedne teniske tradicije.
Zastavu je moguće skloniti sa semafora.
Tenisko nasleđe mnogo je teže skloniti sa terena.
