https://lat.sputnikportal.rs/20260914/potresan-oprostaj-od-nuhija-izvini-sto-se-nismo-vise-potrudili-sport-fudbal-1203344630.html
Oproštaj od Nuhija: „Izvini što se nismo više potrudili“
Oproštaj od Nuhija: „Izvini što se nismo više potrudili“
Sputnik Srbija
Stare fotografije Ajazdina Nuhija danas vraćaju u jedno drugo vreme. U dres, na teren, među saigrače. U dane kada je fudbal bio njegov život i kada je nastupao... 14.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-14T18:20+0200
2026-09-14T18:20+0200
2026-09-14T19:19+0200
sport
sport
fudbal
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/0a/1203259681_0:95:1638:1016_1920x0_80_0_0_5da3f93301fc4cfd7a05948095a1970e.jpg
Ali iza tih fotografija postojala je i druga, mnogo manje poznata priča.Nekadašnji fudbaler Partizana Ajazdin Nuhi preminuo je u 46. godini. Vest o njegovoj smrti potresla je ljude sa kojima je tokom karijere delio teren, ali i one koji su ga poznavali u godinama kada su stadioni i svlačionice već bili daleko iza njega.Nuhi je profesionalni put započeo u Čukaričkom, za koji je igrao od 1997. do 2001. godine. Dobre igre na Banovom brdu odvele su ga u Partizan, sa kojim je već u prvoj sezoni postao šampion države. Bio je deo crno-belih i na evropskoj sceni, između ostalog i u duelima sa Sportingom iz Lisabona.Tokom perioda u Humskoj bio je na pozajmicama u varšavskoj Legiji i smederevskom Sartidu. Kasnije je nosio dres Zete, a značajan deo karijere proveo je u OFK Beogradu. Igrao je još za Mogren, Napredak, BSK Borču i Kolubaru, a zabeležio je i nastup za mladu reprezentaciju tadašnje Jugoslavije.Ipak, jedna objava nastala posle njegove smrti otkriva ono što statistika, arhive i spiskovi klubova ne mogu da ispričaju.Na stranici „Kopačke Bgd“ osvanuo je potresan oproštaj od Nuhija.„Otišao je brat Nuhi...“, počinje poruka.A potom sledi priča o njegovom životu posle fudbala.Dok su mnogi delili fotografije iz igračkih dana, u objavi je navedeno da je za Nuhija taj period bio „davna prošlost“. Život posle završetka karijere, prema svedočenju ljudi koji su ga poznavali, nije bio lak. Radio je fizički težak posao, dok je istovremeno vodio lične bitke koje ljudi oko njega nisu uvek mogli da vide.Pamte ga kao izuzetno vrednog radnika, čoveka vedrog duha i dobre duše. Kao nekoga ko je, uprkos sopstvenim brigama, umeo da pridobije ljude rečima i harizmom.„Nisi mogao da ga ne voliš“, jedna je od rečenica iz oproštaja.Posebnu težinu nosi svedočenje da su porodica, prijatelji, kolege i poznanici pokušavali da mu pomognu. A onda dolazi rečenica koja možda najbolje pokazuje osećaj koji je ostao među ljudima koji su ga voleli:„Nuhi, izvini što se nismo više potrudili da ti pomognemo, što smo ti dozvolili da izgubiš bitku...“Prema pisanju medija, Nuhi je pronađen mrtav u porodičnoj kući u Borči, a više izvora navelo je da je reč o samoubistvu.Zbog toga njegova priča danas nije samo priča o jednom bivšem fudbaleru.Nije to samo priča o momku koji je od Čukaričkog stigao do Partizana, osvojio šampionsku titulu, igrao evropske utakmice, nosio dres OFK Beograda i prošao kroz brojne klubove u zemlji i inostranstvu.To je i priča o onome što dolazi kada se reflektori ugase.O životu posle profesionalnog sporta, kada više nema treninga, utakmica, navijača i svlačionice, a čovek mora da pronađe svoje mesto daleko od sveta u kojem je proveo godine.Ljudi iz fudbala pamtiće Ajazdina Nuhija kao deo jedne generacije. Oni koji su sa njim delili svakodnevicu posle fudbala pamtiće nešto drugo – vrednog radnika, harizmatičnog čoveka i prijatelja za kojeg danas žale što nisu uspeli da učine više.Zato možda najsnažniji oproštaj nije stigao sa stadiona, već od ljudi koji su Nuhija poznavali onda kada više nije bio profesionalni fudbaler.„Jedino što nam sada ostaje da te ne damo zaboravu, u nadi da si napokon pronašao svoj mir... Mirno spavaj, brate.“Iza Ajazdina Nuhija ostaju utakmice, dresovi i fotografije.A iza čoveka – ljudi koji ga neće zaboraviti.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
sport, fudbal
Oproštaj od Nuhija: „Izvini što se nismo više potrudili“
18:20 14.09.2026 (Osveženo: 19:19 14.09.2026) Stare fotografije Ajazdina Nuhija danas vraćaju u jedno drugo vreme. U dres, na teren, među saigrače. U dane kada je fudbal bio njegov život i kada je nastupao za Partizan, OFK Beograd i brojne druge klubove.
Ali iza tih fotografija postojala je i druga, mnogo manje poznata priča.
Nekadašnji fudbaler Partizana Ajazdin Nuhi preminuo je u 46. godini. Vest o njegovoj smrti potresla je ljude sa kojima je tokom karijere delio teren, ali i one koji su ga poznavali u godinama kada su stadioni i svlačionice već bili daleko iza njega.
Nuhi je profesionalni put započeo u Čukaričkom, za koji je igrao od 1997. do 2001. godine. Dobre igre na Banovom brdu odvele su ga u Partizan, sa kojim je već u prvoj sezoni postao šampion države. Bio je deo crno-belih i na evropskoj sceni, između ostalog i u duelima sa Sportingom iz Lisabona.
Tokom perioda u Humskoj bio je na pozajmicama u varšavskoj Legiji i smederevskom Sartidu. Kasnije je nosio dres Zete, a značajan deo karijere proveo je u OFK Beogradu. Igrao je još za Mogren, Napredak, BSK Borču i Kolubaru, a zabeležio je i nastup za mladu reprezentaciju tadašnje Jugoslavije.
Ipak, jedna objava nastala posle njegove smrti otkriva ono što statistika, arhive i spiskovi klubova ne mogu da ispričaju.
Na stranici „Kopačke Bgd“ osvanuo je potresan oproštaj od Nuhija.
„Otišao je brat Nuhi...“, počinje poruka.
A potom sledi priča o njegovom životu posle fudbala.
Dok su mnogi delili fotografije iz igračkih dana, u objavi je navedeno da je za Nuhija taj period bio „davna prošlost“. Život posle završetka karijere, prema svedočenju ljudi koji su ga poznavali, nije bio lak. Radio je fizički težak posao, dok je istovremeno vodio lične bitke koje ljudi oko njega nisu uvek mogli da vide.
Pamte ga kao izuzetno vrednog radnika, čoveka vedrog duha i dobre duše. Kao nekoga ko je, uprkos sopstvenim brigama, umeo da pridobije ljude rečima i harizmom.
„Nisi mogao da ga ne voliš“, jedna je od rečenica iz oproštaja.
Posebnu težinu nosi svedočenje da su porodica, prijatelji, kolege i poznanici pokušavali da mu pomognu. A onda dolazi rečenica koja možda najbolje pokazuje osećaj koji je ostao među ljudima koji su ga voleli:
„Nuhi, izvini što se nismo više potrudili da ti pomognemo, što smo ti dozvolili da izgubiš bitku...“
Prema pisanju medija, Nuhi je pronađen mrtav u porodičnoj kući u Borči, a više izvora navelo je da je reč o samoubistvu.
Zbog toga njegova priča danas nije samo priča o jednom bivšem fudbaleru.
Nije to samo priča o momku koji je od Čukaričkog stigao do Partizana, osvojio šampionsku titulu, igrao evropske utakmice, nosio dres OFK Beograda i prošao kroz brojne klubove u zemlji i inostranstvu.
To je i priča o onome što dolazi kada se reflektori ugase.
O životu posle profesionalnog sporta, kada više nema treninga, utakmica, navijača i svlačionice, a čovek mora da pronađe svoje mesto daleko od sveta u kojem je proveo godine.
Ljudi iz fudbala pamtiće Ajazdina Nuhija kao deo jedne generacije. Oni koji su sa njim delili svakodnevicu posle fudbala pamtiće nešto drugo – vrednog radnika, harizmatičnog čoveka i prijatelja za kojeg danas žale što nisu uspeli da učine više.
Zato možda najsnažniji oproštaj nije stigao sa stadiona, već od ljudi koji su Nuhija poznavali onda kada više nije bio profesionalni fudbaler.
„Jedino što nam sada ostaje da te ne damo zaboravu, u nadi da si napokon pronašao svoj mir... Mirno spavaj, brate.“
Iza Ajazdina Nuhija ostaju utakmice, dresovi i fotografije.
A iza čoveka – ljudi koji ga neće zaboraviti.
