EU želi da ojača svoju poziciju na Arktiku zbog Rusije
© AP Photo / Aino Vaananen
Pratite nas
Dvanaest zemalja Evropske unije pozvalo je taj blok da zauzme strateški i proaktivan stav o Arktiku i uloži u vojnu mobilnost duž severnih oboda EU.
„Ističemo potrebu za povećanjem ulaganja u vojnu mobilnost, prekograničnu povezanost i potrebnu infrastrukturu u najsevernijim regionima EU“, navodi se u zajedničkoj deklaraciji tih zemalja, koju je objavio kabinet danskog premijera.
Dokument su potpisale Finska, Danska, Estonija, Francuska, Grčka, Nemačka, Letonija, Litvanija, Holandija, Poljska, Rumunija i Švedska.
U izjavi su zemlje-potpisnice pozvale EU da zauzme više strateški i aktivniji stav na evropskom Arktiku. Osim toga, države su pozvale na pojačano praćenje arktičkog regiona — uključujući i pomorske oblasti — korišćenjem svemirskih tehnologija.
„Razvoj infrastrukture dvostruke namene (tj. za civilne i vojne svrhe) i zaštita kritične infrastrukture na kopnu i moru moraju postati ključni međusektorski prioriteti u arktičkim regionima“, ističe se u izjavi.
Zemlje su takođe pozvale na zaštitu arktičkog ekosistema i prava domorodačkih naroda Severa.
Prema rečima finskog premijera Peterija Orpa, značaj ovog regiona prevazilazi okvire vojne bezbednosti.
„Radi se o ekonomskoj bezbednosti, važnim mineralima, energetici, infrastrukturi i logistici, trgovačkim putevima, pouzdanosti snabdevanja, klimatskim promenama i održivom razvoju“, rekao je premijer.
Kako je istakao, lideri EU smatraju da Rusija predstavlja „trajnu bezbednosnu pretnju u arktičkom regionu“. Upravo zato se u zajedničkoj izjavi naglašava da je za zemlje EU važno da unaprede svoju kolektivnu spremnost.
Kalas: Rusija pojačava aktivnost na Arktiku
Šefica diplomatije EU Kaja Kalas pridružila se šefovima država i vlada na samitu.
Ona je izjavila da Rusija pojačava svoje aktivnosti na Arktiku, uključujući raketne vojne vežbe na dalekom severu, kao i da Kina pokazuje sve veće interesovanje za taj region, tako da stoga EU „mora ostati na oprezu“.
Prema njenim rečima, nova arktička strategija EU činiće deo evropske bezbednosne arhitekture. Takođe je istakla da je važno da EU zadrži jedinstven stav o bezbednosti na Arktiku, uključujući i američke pretenzije na Grenland.
Košta: EU da poveća vojne rashode na Arktiku
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta je u svom govoru istakao da Arktik nema strateški značaj samo za arktičke zemlje, već i za celu Evropu: tri države-članice EU – Danska, Finska i Švedska – jesu arktičke zemlje, pa stoga bezbednost Arktika predstavlja i „evropsku bezbednost“.
„Arktik je, zaista, još jedna žrtva slabljenja multilateralnog sistema. Suverenitet i poštovanje teritorijalnog integriteta više se ne mogu uzimati zdravo za gotovo i dovode se u pitanje osnovni koncepti međunarodnog prava, kao što je sloboda plovidbe. A Rusija, najveća arktička zemlja, jedan je od glavnih pokretača tog trenda“, rekao je Košta.
Prema njegovim rečima, Evropska unija mora da poveća vojne rashode na Arktiku, što će biti uključeno u naredni dugoročni budžet bloka.
On je istakao da arktičke zemlje EU i njihovi saveznici van Evrope treba da pojačaju koordinaciju.
Predsednik Rusije Vladimir Putin proletos je izjavio da Arktik ima strateški značaj za Rusiju, njenu privredu, širenje industrijskih kapaciteta i osiguravanje nacionalne bezbednosti. Prema njegovim rečima, zemlja jača logističku infrastrukturu na Arktiku, uključujući morske i rečne luke, železnice, puteve i aerodrome. Istovremeno, šef države je naglasio da, uprkos nadmetanju za uticaj u arktičkom regionu, Rusija ostaje otvorena za saradnju.
Predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova opisala je Arktik kao „zonu geopolitičke konfrontacije“ u kojoj zemlje NATO-a nastoje da steknu vojnu nadmoć. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov smatra da vojne aktivnosti NATO-a na Arktiku predstavljaju direktnu pretnju po bezbednost zemlje.
Pogledajte i:
