https://lat.sputnikportal.rs/20260913/vazno-otkrice-u-srbiji-carsko-kupatilo-u-sarkamenu--baca-novo-svetlo-na-tajne-iz-rimskog-carstva--1203253577.html
Važno otkriće u Srbiji: Carsko kupatilo u Šarkamenu – baca novo svetlo na tajne iz Rimskog carstva
Važno otkriće u Srbiji: Carsko kupatilo u Šarkamenu – baca novo svetlo na tajne iz Rimskog carstva
Sputnik Srbija
Na arheološkom lokalitetu Vrelo-Šarkamen kod Negotina nedavno je otkriveno privatno carsko kupatilo. Balneum s kadama i antičkim sistemom zidnog i podnog... 13.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-13T10:15+0200
2026-09-13T10:15+0200
2026-09-13T10:15+0200
kultura
kultura
kultura – vesti
arheologija
istraživanja
šarkamen
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/09/1203229554_0:257:2730:1793_1920x0_80_0_0_9e5285ac58a1bbdfc9595f463a6af462.jpg
Od vojnog utvrđenja do carske rezidencijeLokalitet se nalazi na oko četiri kilometra od sela Šarkamen, i na dvadesetak kilometara od Negotina, u dolini Vrelske reke. Danas je to šumovit i prilično nenaseljen predeo, ali je početkom 4. veka tu podignut monumentalni kompleks koji se povezuje sa carem Maksiminom Dajom, jednim od vladara tetrarhije. Samo utvrđenje ima nepravilnu četvorougaonu osnovu.Šarkamen je decenijama posmatran pre svega kao antičko rimsko utvrđenje, ali kako su istraživanja napredovala, bilo je sve više pokazatelja da masivni bedemi i kule skrivaju nešto sasvim drugo: monumentalnu rezidenciju, namenjenu caru i njegovoj porodici.„Mi smo još od 1994. godine, kada su počela prva prava sistematska istraživanja ovog lokaliteta, imali nagoveštaj da se iza tih zidina, bedema i arhitekture krije nešto u šta je sam car umešao svoje prste. Svi smo dugo radili na Gamzigradu i ta prethodna iskustva su nam bila važna za tumačenje Šarkamena“, kaže u razgovoru za Sputnjik arheolog Gordan Janjić iz Muzeja Krajine.Među putopiscima koji su se u nekim ranijim vremenima interesovali za Šarkamen bio je Feliks Kanic, koji je u 19. veku taj lokalitet opisao kao vojno utvrđenje. Stručnjaci su, međutim, u kasnijim istraživanjima, a naročito tokom proteklih tridesetak godina, dobijali sve više dokaza da objekat, uprkos masivnim bedemima, nije imao odbrambenu funkciju, već je, kako kaže naš sagovornik, služio da pruži užitak caru i članovima njegove porodice.Jedan od najvažnijih tragova je porfirna skulptura cara na prestolu, čije je fragmente 1983. godine pronašao Đorđe Janković. Skulpturi, nažalost, nedostaje glava koja bi omogućila neposrednu identifikaciju cara, ali sam porfir kao materijal svedoči o carskoj simbolici.Kasnije je, unutar prostora koji je prepoznat kao mauzolej, pronađen komplet zlatnog nakita Carice-majke (pripisan majci rimskog cara Maksimina Daje). To je i jedan od ključnih nalaza za razumevanje celog kompleksa i čuva se u Narodnom muzeju Srbije.„Tada smo već ušli u svet koji je od izuzetnog značaja za arheologiju. Nijedna rimska carska grobnica, od svih carskih palata i mauzoleja u Rimu i van Rima, nije otvorena tako da je u njoj nađen bilo kakav nalaz, a pogotovo ne carski zlatni nalaz. To se desilo jedino u Šarkamenu“, navodi Gordan Janjić.Jedinstveno carsko kupatiloTrideset godina posle otkrića carskog nakita, u jugozapadnoj kuli stigao je novi, veoma važan deo slagalice – privatno carsko kupatilo (balneum). Za arheologa Mariju Jović, koja rukovodi istraživanjima, značaj tog otkrića nije samo u njegovoj nameni, nego i u neobičnoj arhitekturi.„Ovaj nalaz je izuzetan samim tim što je jedinstven. Na prostoru Rimskog carstva ne postoji nijedan balneum koji je sagrađen na ovakav način. Pre svega, ovaj balneum je jedinstven po svojoj lokaciji, jer se nalazi unutar kule, u njenom najnižem nivou. Nigde na prostoru nekadašnjeg Rimskog carstva nije poznato da se neko kupatilo nalazi unutar same kule“, naglašava Marija Jović.Ona dodaje da je arhitektura kule, koja ima prečnik od devet metara, diktirala prostorni raspored samog kupatila, dok način na koji je rešen sistem grejanja pokazuje visok nivo tehničkog znanja. U tom relativno malom prostoru trebalo je smestiti sve što je bilo potrebno za carski komfor: kade, parnu prostoriju i ložišta.Za razliku od javnih rimskih kupatila, koja su bila deo svakodnevnog života stanovništva Rimskog carstva, ovaj prostor bio je simbol carskog luksuza.„Ono što ovaj balneum čini jedinstvenim jeste to što je, pored osnovne higijene, služio za carsko uživanje. Caru su bili podređeni najbolji poznavaoci arhitekture, statike i građevinarstva tog vremena, koji su imali zadatak da jednu carsku zamisao ovde na Šarkamenu sprovedu u delo i naprave mu lično kupatilo u kome će on moći da uživa“, objašnjava naša sagovornica.Pozicija Šarkamena u Rimskom carstvuDa bi se razumelo zašto jedno privatno kupatilo govori mnogo više od same higijene, potrebno je, kako ističe Gordan Janjić, vratiti se u vreme u kojem je Šarkamen nastao.Prema rečima Gordana Janjića, Rimsko carstvo početkom 4. veka bilo je ogroman i složen sistem koji je obuhvatao veliki deo tada poznatog sveta: zauzimalo je oko pet i po miliona kvadratnih kilometara, s granicom dugom oko 8.500 kilometara, na tri kontinenta. Imalo je oko 450.000 legionara, više od 400.000 kilometara puteva i oko 900 javnih kupatila. Rim je imao oko milion stanovnika, a svaki Rimljanin je mogao da dobije oko 320 litara vode dnevno.U tom svetu, međutim, car nije bio samo jedan čovek koji sedi u Rimu. Krajem 3. veka Dioklecijan je, suočen s dubokom krizom carstva, uspostavio tetrarhiju — sistem u kojem su carstvom istovremeno upravljala četvorica vladara, dva avgusta i dva cezara. Prva dvojica, dva avgusta, vladala bi dvadeset godina, a njih bi nasleđivali njihovi cezari.Prvu tetrarhiju činili su Dioklecijan i Maksimin Daja kao avgusti, dok su Konstancije Hlor i Galerije bili cezari. U takvom sistemu carski dvor nije bio vezan isključivo za Rim, a carske rezidencije postajale su važni centri vlasti i privatnog života vladara.„To je zaista bilo jedno moćno carstvo, možda i najmoćnije u istoriji čovečanstva do sada. I ono je ostavilo duboke tragove u današnjoj kulturi. Tehnološke stvari koje su oni usavršili — putevi, mostovi, akvadukti — i danas zadivljuju, a u tom kontekstu Šarkamen prestaje da bude samo arheološka zagonetka i postaje mesto na kojem možemo da zamislimo i kako je izgledao život jednog vladara“, napominje naš sagovornik.Misterija koja i dalje trajeMarija Jović kaže da istraživači ovaj lokalitet vole da nazivaju „mističnim“, jer ga je teško do kraja protumačiti. Arheoloških nalaza ima relativno malo, a to dodatno otežava rekonstrukciju života u tom kompleksu.Jedna od velikih zagonetki jeste i pitanje da li je čitav kompleks ikada u potpunosti završen. Početna hipoteza bila je da je utvrđenje ostalo nedovršeno. Međutim, otkriće balneuma pokazuje da je bar taj deo kompleksa bio korišćen.„Ako napravimo paralelu sa sadašnjim trenutkom, ukoliko je ovo bilo nedovršeno i bilo jedno gradilište, tu bi bili građevinci. Danas, kada odete na lokaciju na kojoj se gradi, imate gomilu građevinskog materijala koji ostaje za radnicima. Mi toga ovde nemamo. Tako da je to nešto što je i dalje upitno — šta se ovde zapravo desilo“, navodi Marija Jović.Dodatnu zagonetku predstavlja i sam položaj kompleksa. Utvrđenje je smešteno na nagnutom terenu, iako se svega stotinak metara severnije nalazi ravan prostor na kojem bi, bar na prvi pogled, bilo lakše graditi. Nova otkrića, međutim, upućuju na mogućnost da je teren odabran upravo zbog nagiba.„Mi danas stičemo utisak, a balneum potvrđuje našu hipotezu od pre nekoliko godina, da je zapravo sama lokacija utvrđenja vrlo namerno izabrana zbog tog nagiba, kako bi car lakše sproveo vodu sa severnih tačaka u najniže delove utvrđenja, odnosno sada otkriveni balneum“, kaže Marija Jović.Šarkamen je pri tome bio izuzetno masivno građen. Bedemi su kod kapija debeli od tri do pet metara. Samo utvrđenje je devet puta manje od Gamzigrada, ali su mu bedemi znatno deblji.„Ta monumentalnost je, po svemu sudeći, trebalo da stvori sliku odbrambenog utvrđenja, a da njegova stvarna funkcija bude apsolutno u službi carevog uživanja“, zaključuje Marija Jović.Od arheološkog nalazišta do spomenikaIstraživanja se nastavljaju, a arheolozi se sve više bave i pitanjem kako Šarkamen učiniti dostupnim javnosti. Na projektu trenutno rade Arheološki institut i Muzej Krajine, a Marija Jović kaže da su otvoreni i za buduću međunarodnu saradnju.Cilj nije samo da se istraži ono što je pod zemljom, već i da se lokalitet uredi tako da posetioci mogu da razumeju šta gledaju.„Naš cilj je da od ovog lokaliteta napravimo jedan spomenik koji će biti na ugled ovom kraju i koji će biti opremljen i pripremljen za prezentaciju tako da turistima koji ovde dođu sve bude jasno i zanimljivo“, naglašava naša sagovornica.Za sada, međutim, nedostaje odgovarajuća infrastruktura, pre svega pristupni put. Gordan Janjić kaže da interesovanje već postoji, ali da bi broj posetilaca mogao drastično da poraste kada se uslovi za obilazak lokaliteta poboljšaju.Prema njegovim rečima, istraživanja i konzervaciju u velikoj meri omogućava finansiranje Ministarstva kulture Srbije. Sredstva su dobijena i za digitalizaciju i konzervatorske radove, a učesnici u projektu veruju da će novo otkriće i interesovanje javnosti doprineti daljem napredovanju istraživanja.
šarkamen
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
kultura, kultura – vesti, arheologija, istraživanja, šarkamen
kultura, kultura – vesti, arheologija, istraživanja, šarkamen
Važno otkriće u Srbiji: Carsko kupatilo u Šarkamenu – baca novo svetlo na tajne iz Rimskog carstva
Na arheološkom lokalitetu Vrelo-Šarkamen kod Negotina nedavno je otkriveno privatno carsko kupatilo. Balneum s kadama i antičkim sistemom zidnog i podnog grejanja ne svedoči samo o raskoši i graditeljskim i tehničkim dometima kasne antike, već pruža i novi pogled na jedan od najzagonetnijih starorimskih kompleksa na području Srbije.
Od vojnog utvrđenja do carske rezidencije
Lokalitet se nalazi na oko četiri kilometra od sela Šarkamen, i na dvadesetak kilometara od Negotina, u dolini Vrelske reke. Danas je to šumovit i prilično nenaseljen predeo, ali je početkom 4. veka tu podignut monumentalni kompleks koji se povezuje sa carem Maksiminom Dajom, jednim od vladara tetrarhije. Samo utvrđenje ima nepravilnu četvorougaonu osnovu.
Šarkamen je decenijama posmatran pre svega kao antičko rimsko utvrđenje, ali kako su istraživanja napredovala, bilo je sve više pokazatelja da masivni bedemi i kule skrivaju nešto sasvim drugo: monumentalnu rezidenciju, namenjenu caru i njegovoj porodici.
„Mi smo još od 1994. godine, kada su počela prva prava sistematska istraživanja ovog lokaliteta, imali nagoveštaj da se iza tih zidina, bedema i arhitekture krije nešto u šta je sam car umešao svoje prste. Svi smo dugo radili na Gamzigradu i ta prethodna iskustva su nam bila važna za tumačenje Šarkamena“, kaže u razgovoru za Sputnjik arheolog Gordan Janjić iz Muzeja Krajine.
Među putopiscima koji su se u nekim ranijim vremenima interesovali za Šarkamen bio je Feliks Kanic, koji je u 19. veku taj lokalitet opisao kao vojno utvrđenje. Stručnjaci su, međutim, u kasnijim istraživanjima, a naročito tokom proteklih tridesetak godina, dobijali sve više dokaza da objekat, uprkos masivnim bedemima, nije imao odbrambenu funkciju, već je, kako kaže naš sagovornik, služio da pruži užitak caru i članovima njegove porodice.
Jedan od najvažnijih tragova je porfirna skulptura cara na prestolu, čije je fragmente 1983. godine pronašao Đorđe Janković. Skulpturi, nažalost, nedostaje glava koja bi omogućila neposrednu identifikaciju cara, ali sam porfir kao materijal svedoči o carskoj simbolici.
Kasnije je, unutar prostora koji je prepoznat kao mauzolej, pronađen komplet zlatnog nakita Carice-majke (pripisan majci rimskog cara Maksimina Daje). To je i jedan od ključnih nalaza za razumevanje celog kompleksa i čuva se u Narodnom muzeju Srbije.
„Tada smo već ušli u svet koji je od izuzetnog značaja za arheologiju. Nijedna rimska carska grobnica, od svih carskih palata i mauzoleja u Rimu i van Rima, nije otvorena tako da je u njoj nađen bilo kakav nalaz, a pogotovo ne carski zlatni nalaz. To se desilo jedino u Šarkamenu“, navodi Gordan Janjić.
Jedinstveno carsko kupatilo
Trideset godina posle otkrića carskog nakita, u jugozapadnoj kuli stigao je novi, veoma važan deo slagalice – privatno carsko kupatilo (balneum). Za arheologa Mariju Jović, koja rukovodi istraživanjima, značaj tog otkrića nije samo u njegovoj nameni, nego i u neobičnoj arhitekturi.
„Ovaj nalaz je izuzetan samim tim što je jedinstven. Na prostoru Rimskog carstva ne postoji nijedan balneum koji je sagrađen na ovakav način. Pre svega, ovaj balneum je jedinstven po svojoj lokaciji, jer se nalazi unutar kule, u njenom najnižem nivou. Nigde na prostoru nekadašnjeg Rimskog carstva nije poznato da se neko kupatilo nalazi unutar same kule“, naglašava Marija Jović.
Ona dodaje da je arhitektura kule, koja ima prečnik od devet metara, diktirala prostorni raspored samog kupatila, dok način na koji je rešen sistem grejanja pokazuje visok nivo tehničkog znanja. U tom relativno malom prostoru trebalo je smestiti sve što je bilo potrebno za carski komfor: kade, parnu prostoriju i ložišta.
Za razliku od javnih rimskih kupatila, koja su bila deo svakodnevnog života stanovništva Rimskog carstva, ovaj prostor bio je simbol carskog luksuza.
„Ono što ovaj balneum čini jedinstvenim jeste to što je, pored osnovne higijene, služio za carsko uživanje. Caru su bili podređeni najbolji poznavaoci arhitekture, statike i građevinarstva tog vremena, koji su imali zadatak da jednu carsku zamisao ovde na Šarkamenu sprovedu u delo i naprave mu lično kupatilo u kome će on moći da uživa“, objašnjava naša sagovornica.
Pozicija Šarkamena u Rimskom carstvu
Da bi se razumelo zašto jedno privatno kupatilo govori mnogo više od same higijene, potrebno je, kako ističe Gordan Janjić, vratiti se u vreme u kojem je Šarkamen nastao.
Prema rečima Gordana Janjića, Rimsko carstvo početkom 4. veka bilo je ogroman i složen sistem koji je obuhvatao veliki deo tada poznatog sveta: zauzimalo je oko pet i po miliona kvadratnih kilometara, s granicom dugom oko 8.500 kilometara, na tri kontinenta. Imalo je oko 450.000 legionara, više od 400.000 kilometara puteva i oko 900 javnih kupatila. Rim je imao oko milion stanovnika, a svaki Rimljanin je mogao da dobije oko 320 litara vode dnevno.
U tom svetu, međutim, car nije bio samo jedan čovek koji sedi u Rimu. Krajem 3. veka Dioklecijan je, suočen s dubokom krizom carstva, uspostavio tetrarhiju — sistem u kojem su carstvom istovremeno upravljala četvorica vladara, dva avgusta i dva cezara. Prva dvojica, dva avgusta, vladala bi dvadeset godina, a njih bi nasleđivali njihovi cezari.
Prvu tetrarhiju činili su Dioklecijan i Maksimin Daja kao avgusti, dok su Konstancije Hlor i Galerije bili cezari. U takvom sistemu carski dvor nije bio vezan isključivo za Rim, a carske rezidencije postajale su važni centri vlasti i privatnog života vladara.
„To je zaista bilo jedno moćno carstvo, možda i najmoćnije u istoriji čovečanstva do sada. I ono je ostavilo duboke tragove u današnjoj kulturi. Tehnološke stvari koje su oni usavršili — putevi, mostovi, akvadukti — i danas zadivljuju, a u tom kontekstu Šarkamen prestaje da bude samo arheološka zagonetka i postaje mesto na kojem možemo da zamislimo i kako je izgledao život jednog vladara“, napominje naš sagovornik.
Misterija koja i dalje traje
Marija Jović kaže da istraživači ovaj lokalitet vole da nazivaju „mističnim“, jer ga je teško do kraja protumačiti. Arheoloških nalaza ima relativno malo, a to dodatno otežava rekonstrukciju života u tom kompleksu.
Jedna od velikih zagonetki jeste i pitanje da li je čitav kompleks ikada u potpunosti završen. Početna hipoteza bila je da je utvrđenje ostalo nedovršeno. Međutim, otkriće balneuma pokazuje da je bar taj deo kompleksa bio korišćen.
„Ako napravimo paralelu sa sadašnjim trenutkom, ukoliko je ovo bilo nedovršeno i bilo jedno gradilište, tu bi bili građevinci. Danas, kada odete na lokaciju na kojoj se gradi, imate gomilu građevinskog materijala koji ostaje za radnicima. Mi toga ovde nemamo. Tako da je to nešto što je i dalje upitno — šta se ovde zapravo desilo“, navodi Marija Jović.
Dodatnu zagonetku predstavlja i sam položaj kompleksa. Utvrđenje je smešteno na nagnutom terenu, iako se svega stotinak metara severnije nalazi ravan prostor na kojem bi, bar na prvi pogled, bilo lakše graditi. Nova otkrića, međutim, upućuju na mogućnost da je teren odabran upravo zbog nagiba.
„Mi danas stičemo utisak, a balneum potvrđuje našu hipotezu od pre nekoliko godina, da je zapravo sama lokacija utvrđenja vrlo namerno izabrana zbog tog nagiba, kako bi car lakše sproveo vodu sa severnih tačaka u najniže delove utvrđenja, odnosno sada otkriveni balneum“, kaže Marija Jović.
Šarkamen je pri tome bio izuzetno masivno građen. Bedemi su kod kapija debeli od tri do pet metara. Samo utvrđenje je devet puta manje od Gamzigrada, ali su mu bedemi znatno deblji.
„Ta monumentalnost je, po svemu sudeći, trebalo da stvori sliku odbrambenog utvrđenja, a da njegova stvarna funkcija bude apsolutno u službi carevog uživanja“, zaključuje Marija Jović.
Od arheološkog nalazišta do spomenika
Istraživanja se nastavljaju, a arheolozi se sve više bave i pitanjem kako Šarkamen učiniti dostupnim javnosti. Na projektu trenutno rade Arheološki institut i Muzej Krajine, a Marija Jović kaže da su otvoreni i za buduću međunarodnu saradnju.
Cilj nije samo da se istraži ono što je pod zemljom, već i da se lokalitet uredi tako da posetioci mogu da razumeju šta gledaju.
„Naš cilj je da od ovog lokaliteta napravimo jedan spomenik koji će biti na ugled ovom kraju i koji će biti opremljen i pripremljen za prezentaciju tako da turistima koji ovde dođu sve bude jasno i zanimljivo“, naglašava naša sagovornica.
Za sada, međutim, nedostaje odgovarajuća infrastruktura, pre svega pristupni put. Gordan Janjić kaže da interesovanje već postoji, ali da bi broj posetilaca mogao drastično da poraste kada se uslovi za obilazak lokaliteta poboljšaju.
Prema njegovim rečima, istraživanja i konzervaciju u velikoj meri omogućava finansiranje Ministarstva kulture Srbije. Sredstva su dobijena i za digitalizaciju i konzervatorske radove, a učesnici u projektu veruju da će novo otkriće i interesovanje javnosti doprineti daljem napredovanju istraživanja.
