Samit BRIKS-a: Multipolarnost u praksi – i važna poruka za Srbiju
© Sputnik / Kristina Solovyova
/ Pratite nas
Glavna poruka upravo okončanog samita BRIKS-a je da, koliko god to nije blokovska organizacija, poput NATO-a ili G7, među okupljenim državama i liderima postoji raspoloženje da se operacionalizuje multipolarni poredak. Do sada je o tome samo raspravljano, a posle Nju Delhija kreće debata kako da se multipolarnost sprovede u praksi.
Ovako novinar i kolumnista Nebojša Malić ocenjuje poruke sa samita članica država BRIKS-a, održanog u prestonici Indije, Nju Delhiju, 12. i 13. septembra. Samit je, podsećamo, završen usvajanjem deklaracije kojom su članice potvrdile zalaganje za više multipolarnosti, pravedniji međunarodni poredak, reformu globalnih institucija i veći uticaj zemalja Globalnog juga.
EU i BRIKS se ne isključuju – važna poruka za Srbiju
Komentarišući poruku koju je iz Nju Delhija Srbiji uputio portparol ruskog predsednika, Dmitrij Peskov, najvažnija poruka za Srbiju je da EU i BRIKS ne isključuju jedno drugo.
„BRIKS nije blok koji će svojim članovima da diktira šta treba, a šta ne treba da rade, nego da pomaže da ostvare svoje ciljeve i ne vidim razlog da Srbija ne krene da se približava BRIKS-u. Ima država koje su posmatrači ili pridruženi članovi. Ne postoji razlog da se to ne bi radilo. Ako EU počne da uslovljava, to je njihov problem, a ne naš“, kaže Malić.
Izbor pod sloganom „Ko nije sa nama, taj je protiv nas“ forsira Brisel. Radi se, kako Malić kaže, o nepoštenom i zlostavljačkom stavu. Sa druge strane, Peskov je zvaničan stav BRIKS-a artikulisao na način da su u BRIKS svi dobrodošli, da se radi o zajednici država koja radi u okvirima međunarodnog prava i pomaže svojim članicama, simpatizerima i posmatračima da ostvare svoje ciljeve unutar multipolarnog poretka. U našem slučaju, radi se o sprovođenju Rezolucije 1244, ističe Malić.
Tek ćemo saznati šta je sve dogovoreno
Naš sagovornik takođe objašnjava da se proces pretvaranja priče o multipolarnom poretku u praksu kretao se od otpora nelegitimnim merama pritiska, kao što su sankcije i razne blokade (koje su najviše pogađale Rusiju, Kinu i Iran) do stvaranja zajedničkog sistema plaćanja u okviru BRIKS-a.
Sada se većina trgovinskog prometa odvija u nacionalnim valutama, više nema potrebe za plaćanjima u dolarima, ili da promet ide preko zapadnih banaka, kada je podložan ucenama i pritiscima.
Malić takođe naglašava da su članice BRIKS-a ponovile posvećenost očuvanju međunarodnog poretka zasnovanom na Povelji UN i, kako kaže, stvarnom međunarodnom pravu, a ne tobožnjem, zasnovanom „na pravilima“.
„Ima tu mnogo izjava koje zvuče formalistički i prozaično, kao i onih koje zvuče kao floskule koje smo već čuli. Ali mislim da se radi o diplomatskim, neću da kažem vradžbinama, ali to je ono kao kada izrecitujete određene formule koje potom stupaju u dejstvo – i koliko god se običnim posmatračima možda čini da sve to skupa nije konkretno, nego su neke apstrakcije, mislim da nije reč o tome, mislim da se neke konkretne stvari već stavljaju u promet i da ćemo tek u narednim nedeljama i mesecima saznati šta je operativno dogovoreno“, smatra naš sagovornik.
Težak posao pretvaranja teorije u praksu
Pretvaranje multipolarnog poretka iz priče u praksu nije bio lak posao, kaže Malić i podseća na reči Tomasa Džefersona da je ljudima teško da se odreknu nečega na šta su navikli, makar to nešto drugo bilo i bolje.
Bilo je vrlo teško napraviti novi sistem plaćanja – međutim, sada se već razgovara o sistemu osiguranja za brodove i avione, kako bi se suzbio britanski monopol.
„Jednostavno, traže se rešenja koja treba da zakrpe rupe koje su postale očigledne sa početkom zapadne kampanje protiv Rusije, gde su stvari koje su se podrazumevale kao međunarodne, neutralne i čisto ekonomske upotrebljene kao oružje u zapadnim rukama. I od tog momenta i druge zemlje pokušavaju da nađu alternativu. I činjenica da BRIKS ozbiljno razmišlja o tome i da je Putin o tome konkretno govorio, kao i da su o tome govorili i Si i Modi, mislim da nekog praktičnog pomaka o tome ima“, ocenjuje Malić.
Dolazak Sija u Indiju od posebnog značaja
Sama činjenica da su se u Nju Delhiju pojavili Vladimir Putin, Si Đinping i predsednik Južne Afrike Siril Ramafoza dovoljno govori o ozbiljnosti poduhvata. Sa druge strane, dolazak kineskog predsednika u Indiju, samo po sebi govori o tome kakvi su kinesko-indijski odnosi.
Sa Zapada sve vreme slušamo kako Indija i Kina ne mogu da smisle jedna drugu, da su strateški rivali i da granični spor u Himalajima do te mere narušava odnose dve države da se to prenosi i u međunarodne forume. Međutim, ni Peking, ni Nju Delhi ne dozvoljavaju da im spor u Himalajima pokvari suštinsku priču, kaže Malić.
„Oni kroz BRIKS i kroz multipolarni svet pokušavaju da se izmaknu, odnosno obezbede od pritiska Zapada, konkretno Amerike i uopšteno govoreći, da operacionalizuju, neću da kažem alijansu, ali neko objektivno zajedništvo kako bi u praksi sproveli multipolarni poredak“, ističe Malić.
Pogledajte i:
