https://lat.sputnikportal.rs/20260913/ribari-presudili-kako-je-evropska-unija-definitivno-ostala-bez--tresnje-na-vrhu-video-1203291136.html
Ribari presudili: Kako je Evropska unija definitivno ostala bez – trešnje na vrhu /video/
Ribari presudili: Kako je Evropska unija definitivno ostala bez – trešnje na vrhu /video/
Sputnik Srbija
Islanđani su rekli: ne! Na referendumu održanom poslednjeg avgustovskog vikenda većina glasača odlučila je da se pregovori o punopravnom članstvu sa EU neće... 13.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-13T20:57+0200
2026-09-13T20:57+0200
2026-09-13T20:57+0200
svet
svet
svet – politika
island
evropska unija (eu)
emisija „prorok“
komentari i analitika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/0b/1203290825_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_2f86f5ad64cd4b21f8ba398981eb92a2.jpg
Odnosi Islanda i EU su kompleksni (kao što su i brojne druge stvari vezane za EU poprilično komleksne), izgrađene relacije duboke, stepen visoke međuzavisnosti u raznim sferama očigledan, pa usled svega toga ni nekih većih (geo)političkih zaokreta ne može biti.Uostalom, Island je sastavni deo Evropskog ekonomskog prostora, zbog toga primenjuje brojne regulative koje suštinski proizilaze iz zakonodavstva EU. Takođe, Island je sastavni deo Šengenskog prostora, pa se na njega primenjuju ista pravila slobodnog kretanja i vizni sistem kao i za ostale zemlje članice.Ribari protiv evrointegracijaZagovornici evrointegracija na referendumu su nastupali sa argumentom da je zbog svega ovoga bolje biti unutar sistem i uticati na donošenje odluka, nego ostati izvan njega i primenjivati odluke koje donose drugi.Naravno, protivnici pristupanja EU insistirali su na temi ribarstva, tačnije ribolova, jer je to ekonomska grana koja generiše 12% bruto društvenog proizvoda Islanda. Što je još važnije, od ribolova zavisi ogroman broj preduzetnika i malih preduzeća, koji nisu sposobni da izdrže konkurenciju velikih korporacija. A te velike korporacije sasvim sigurno bi pohrlile na Island u slučaju „otvranja mora“.Isključiva ekonomska zona Islanda, koja se nadovezuje na teritorijalne vode i nakon toga proteže na 200 nautičkih milja, obuhvata površinu od 760 hiljada kvadratnih kilometara. Rejkjavik upravlja ovom ekonomskom zonom vrlo restriktivno, stranim ploivilima strogo je zabranjen komercijalni ribolov, osim u slučajevima dodele kvota definisanih kroz bilateralne sporazume na recipročnoj osnovi (što u praksi znači da se kvote dodeljuju ribolovcima iz Norveške i sa Farskih ostrva).Takođe, islandske vlasti strogo ograničavaju strane investicije u ribarskom sektoru, pa inostrani kapital može činiti najviše 25% udela u domaćim ribolovnim kompanijama. Sa ulaskom u EU to bi se sve promenilo, a još bi se količina izlova morala prilagođavati godišnjim kvotama koje propisuje Brisel državama članicama.Iz ovog ugla posmatrano, uopšte nije čudno što je u regionima tradicionalno oslonjenim na ribarstvo protiv nastavljanja pregovora sa EU bilo blizu dve trećine glasača. Zapravo, većina glasova „za“ ostvarena je samo u prestonom Rejkjaviku. Međutim, pošto se radi o relativno malobrojnom elektoratu, razlika u broju glasova je ispod 13 hiljada, pa da je ovih nekoliko hiljada birača preteglo na drugu stranu – opet bi ostao utisak kako je društvo podeljeno.Bez trešnje na vrhuU Briselu, Island je predstavljan kao „trešnja na vrhu torte“, dokaz da i bogatim i uređenim državama članstvo u EU znači mnogo.Dva puta do sada pokušavano je da se ovaj proces otvori, najpre 2009. godine (zbog finansijske krize i svojevrsnog „sloma“ bankarskog sistema na Islandu), a onda i tokom pandemije kada se govorilo o nužnosti zajedničkog delovanja. Ipak, prvi put je nasavak razgovora blokiran 2013. godine odlukom islandskih vlasti, a sada je 2026. godine to i potvrđeno glasanjem na referendumu. Bogatima i uređenima EU ne treba, pošto se o njenom daljem delovanju i opstanku otvara previše pitanja. Toliko pitanja, da odgovora jednostavno nema. Dalja sudbina EU nije izvesna, što utiče na odnos pojedinaca i društvenih grupa prema integracijama i (otuđenoj) evrobirokratiji. EU više nije tema oko koje se društva i narodi homogenizuju, nego pitanje koje polarizuje, deli.No, iz svega ovoga može se izvesti još jedan zaključak. Svakako i zbog svojih egzistencijalnih interesa, ali i zbog konfuzije oko daljeg delovanja i opstanka EU Islanđani su odbili nastavak pregovora (ili su se podelili oko toga), ali nisu odbili nastavak dosadašnjih oblika saradnje u kontinentalnim okvirima. Dakle, Island ostaje i deo Evropskog ekonomskog prostora i deo Šengenskog prostora, a to je takođe i u interesu EU.Formula i za ostaleZbog čega ovo ne bi predstavljao obrazac za sve ostale kandidate ili potencijalne članice EU? Zašto se dalje evrointegracije balkanskih država ne bi zasnivale upravo na ovakvoj postavci?Tema EU polarizuje, deli, oko toga prosto nema konsenzusa pa je onda i kreiranje takvog političkog ambijenta logična posledica. Slučaj Islanda može poslužiti kao primer za ostale, ako se pravilno sagleda i adekvatno analizira. Što direktno znači i ako se evrointegracije shvate kao proces koji se mora odvijati metodom „odozdo – nagore“.Ukoliko se produži sa dosadašnjim pristupom i primenom metoda „odozgo – nadole“ nastaviće se utabanom stazom koja je evrointegracije kompromitovala, a EU dosta koštala. Pokazalo se to na slučaju Islanda, a uočava se i unutar balkanskih društava.Iz tog razloga, islandsko „ne“ može poslužiti za osmišljavanje novih oblika saradnje i načina povezivanja EU i kandidata - stvarnih, hipotetičkih i onih koji su to formalno, ali se suštinski nikada neće domoći punopravnog članstva.Naravno, ukoliko za tako nešto bude političke volje u Briselu, koje trenutno nedostaje; i ukoliko bude vremena, pošto se značajni nenadani događaji koji determinišu kontinentalnu političku dinamiku odigravaju bez uticaja EU, pa čak i bez uticaja evropskih država.Pogledajte i:
island
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet, svet – politika, island, evropska unija (eu), emisija „prorok“, komentari i analitika
svet, svet – politika, island, evropska unija (eu), emisija „prorok“, komentari i analitika
Ribari presudili: Kako je Evropska unija definitivno ostala bez – trešnje na vrhu /video/
Islanđani su rekli: ne! Na referendumu održanom poslednjeg avgustovskog vikenda većina glasača odlučila je da se pregovori o punopravnom članstvu sa EU neće nastaviti. Rezultat od (u procentima izraženo) okvirno 53-47 protiv daljih evrointegracija nije prijatan za Brisel, ali se istovremeno ne može tvrditi kako je ovakav ishod „istorijsko ne“.
Odnosi Islanda i EU su kompleksni (kao što su i brojne druge stvari vezane za EU poprilično komleksne), izgrađene relacije duboke, stepen visoke međuzavisnosti u raznim sferama očigledan, pa usled svega toga ni nekih većih (geo)političkih zaokreta ne može biti.
Uostalom, Island je sastavni deo Evropskog ekonomskog prostora, zbog toga primenjuje brojne regulative koje suštinski proizilaze iz zakonodavstva EU. Takođe, Island je sastavni deo Šengenskog prostora, pa se na njega primenjuju ista pravila slobodnog kretanja i vizni sistem kao i za ostale zemlje članice.
Ribari protiv evrointegracija
Zagovornici evrointegracija na referendumu su nastupali sa argumentom da je zbog svega ovoga bolje biti unutar sistem i uticati na donošenje odluka, nego ostati izvan njega i primenjivati odluke koje donose drugi.
Naravno, protivnici pristupanja EU insistirali su na temi ribarstva, tačnije ribolova, jer je to ekonomska grana koja generiše 12% bruto društvenog proizvoda Islanda. Što je još važnije, od ribolova zavisi ogroman broj preduzetnika i malih preduzeća, koji nisu sposobni da izdrže konkurenciju velikih korporacija. A te velike korporacije sasvim sigurno bi pohrlile na Island u slučaju „otvranja mora“.
Isključiva ekonomska zona Islanda, koja se nadovezuje na teritorijalne vode i nakon toga proteže na 200 nautičkih milja, obuhvata površinu od 760 hiljada kvadratnih kilometara. Rejkjavik upravlja ovom ekonomskom zonom vrlo restriktivno, stranim ploivilima strogo je zabranjen komercijalni ribolov, osim u slučajevima dodele kvota definisanih kroz bilateralne sporazume na recipročnoj osnovi (što u praksi znači da se kvote dodeljuju ribolovcima iz Norveške i sa Farskih ostrva).
Takođe, islandske vlasti strogo ograničavaju strane investicije u ribarskom sektoru, pa inostrani kapital može činiti najviše 25% udela u domaćim ribolovnim kompanijama. Sa ulaskom u EU to bi se sve promenilo, a još bi se količina izlova morala prilagođavati godišnjim kvotama koje propisuje Brisel državama članicama.
Iz ovog ugla posmatrano, uopšte nije čudno što je u regionima tradicionalno oslonjenim na ribarstvo protiv nastavljanja pregovora sa EU bilo blizu dve trećine glasača. Zapravo, većina glasova „za“ ostvarena je samo u prestonom Rejkjaviku. Međutim, pošto se radi o relativno malobrojnom elektoratu, razlika u broju glasova je ispod 13 hiljada, pa da je ovih nekoliko hiljada birača preteglo na drugu stranu – opet bi ostao utisak kako je društvo podeljeno.
U Briselu, Island je predstavljan kao „trešnja na vrhu torte“, dokaz da i bogatim i uređenim državama članstvo u EU znači mnogo.
Dva puta do sada pokušavano je da se ovaj proces otvori, najpre 2009. godine (zbog finansijske krize i svojevrsnog „sloma“ bankarskog sistema na Islandu), a onda i tokom pandemije kada se govorilo o nužnosti zajedničkog delovanja. Ipak, prvi put je nasavak razgovora blokiran 2013. godine odlukom islandskih vlasti, a sada je 2026. godine to i potvrđeno glasanjem na referendumu. Bogatima i uređenima EU ne treba, pošto se o njenom daljem delovanju i opstanku otvara previše pitanja. Toliko pitanja, da odgovora jednostavno nema. Dalja sudbina EU nije izvesna, što utiče na odnos pojedinaca i društvenih grupa prema integracijama i (otuđenoj) evrobirokratiji. EU više nije tema oko koje se društva i narodi homogenizuju, nego pitanje koje polarizuje, deli.
No, iz svega ovoga može se izvesti još jedan zaključak. Svakako i zbog svojih egzistencijalnih interesa, ali i zbog konfuzije oko daljeg delovanja i opstanka EU Islanđani su odbili nastavak pregovora (ili su se podelili oko toga), ali nisu odbili nastavak dosadašnjih oblika saradnje u kontinentalnim okvirima. Dakle, Island ostaje i deo Evropskog ekonomskog prostora i deo Šengenskog prostora, a to je takođe i u interesu EU.
Zbog čega ovo ne bi predstavljao obrazac za sve ostale kandidate ili potencijalne članice EU? Zašto se dalje evrointegracije balkanskih država ne bi zasnivale upravo na ovakvoj postavci?
Tvrdo insistiranje na neprekidnom ispunjavanju novih zahteva, a koji se tiču i (geo)politike i ideologije, ne samo da kontinualno udaljava balkanska društva od EU (i tamo gde postoji šira većina za pristupanje ta podrška je plitka i može se lako izgubiti usled nekih značajnih nenadanih događaja), već je i počelo da proizvodi „eksplozivnu atmosferu“.
Tema EU polarizuje, deli, oko toga prosto nema konsenzusa pa je onda i kreiranje takvog političkog ambijenta logična posledica. Slučaj Islanda može poslužiti kao primer za ostale, ako se pravilno sagleda i adekvatno analizira. Što direktno znači i ako se evrointegracije shvate kao proces koji se mora odvijati metodom „odozdo – nagore“.
Ukoliko se produži sa dosadašnjim pristupom i primenom metoda „odozgo – nadole“ nastaviće se utabanom stazom koja je evrointegracije kompromitovala, a EU dosta koštala. Pokazalo se to na slučaju Islanda, a uočava se i unutar balkanskih društava.
Iz tog razloga, islandsko „ne“ može poslužiti za osmišljavanje novih oblika saradnje i načina povezivanja EU i kandidata - stvarnih, hipotetičkih i onih koji su to formalno, ali se suštinski nikada neće domoći punopravnog članstva.
Naravno, ukoliko za tako nešto bude političke volje u Briselu, koje trenutno nedostaje; i ukoliko bude vremena, pošto se značajni nenadani događaji koji determinišu kontinentalnu političku dinamiku odigravaju bez uticaja EU, pa čak i bez uticaja evropskih država.
