NATO gubi konce: Spremaju se u rat protiv Rusije i to – bez Amerike
© Fotografija generisana veštačkom inteligencijom
Pratite nas
Iako je generalni sekretar NATO Mark Rute izjavio da se alijansa mora odvojiti i osamostaliti od Amerike, kao i da Rusija želi da porazi NATO i spreči ovaj vojni savez u pružanju pomoći Kijevu, evropski narodi pokazuju sve veće distanciranje od takve ratnohuškačke politike, kaže za Sputnjik general-major u penziji Mitar Kovač.
U želji da distanciranje Amerike od Evropske unije i NATO-a predstavi kao trijumf umesto kao početak kraja alijanse, gensek Rute je izjavio kako evropske zemlje preuzimaju NATO korimilo, te da će od sada imati „veću ulogu u rukovođenju politikom alijanse“.
Priznao je da će biti potrebno uložiti i vremena i napora prilikom izgradnje „evropskijeg“ NATO-a, ali je istakao da je bezbednost Starog kontinenta nešto što SAD treba da obezbeđuje zajedno sa Evropom, a ne umesto nje.
Posledica američkog, a ne evropskog delovanja
Kovač smatra da neće momentalno doći do formalnog pucanja u okviru NATO-a, već da je to proces koji traje. Ovaj „zaokret“ tumači kao posledicu odnosa Amerike prema NATO-u i činjenice da su se već nekoliko puta i predsednik Amerike Donald Tramp, kao i njegova kompletna administracija, izjasnili po ovom pitanju negativno.
Trampova administracija je više puta iskazala stav da Amerika nema nameru da povećava baziranje snaga i da troši veliki novac za bezbednost Evrope. Kroz polisu o povećanom izdvajanju iz bruto domaćeg proizvoda indirektno su rekli: „Za svoj novac branite se sami, mi ćemo biti tu samo toliko da pomognemo ukoliko budete ugroženi na drugi način.“ To ne znači krvlju i smrću američkih vojnika, nego eventualno obaveštajnim i bezbednosnim informacijama, kao i logistikom, u smislu prodaje svojih savremenih borbenih sistema evropskim državama u okviru NATO-a, kaže Kovač za Sputnjik.
On dodaje da je ovaj novi razvoj događaja u saglasju sa nastojanjima Amerike da Evropa preuzme potpunu odgovornost za svoje stanje bezbednosti i da bude sposobna da sama sebe brani. To je okosnica američke strategije, objašnjava Kovač, i ona je preneta kroz NATO strukture, a vodeće zemlje NATO-a u Evropi već uviđaju svoje mesto i ulogu. Otuda potiču i projekcije razvoja njihovih pojedinačnih oružanih snaga, povećanja logističkih kapaciteta za proizvodnju municije i raketa u Evropi.
Uz sve ovo idu naravno i instrukcije pojedinih političara da se spremaju za nekakav rat sa Ruskom Federacijom, odnosno težnja da budu spremni da odgovore na nekakve hipotetičke napade ruske vojske na bilo koju od članica NATO-a u Evropi.
Odakle im pare?
Hronični nedostatak finansija Rute je predstavio kao pređašnju nevoljnost NATO zemalja da po američkom diktatu izdvajaju novac za alijansu, dok će sada „ubrzano povećati finansiranje bezbednosnih i odbrambenih mera“. On je takođe pozvao i na dalje jačanje podrške Ukrajini. Kovač sumnja u ovakav iznenadni finansijski obrt i tvrdi da NATO i Evropska unija jednostavno ne poseduju novčane kapacitete za tako nešto.
Oni za sada nemaju finansije za tako nešto. To se potvrđivalo i pre, odnosno na samom početku ukrajinske krize, kada privrede njihovih država još nisu bile toliko ranjive, ali sada to još više dolazi do izražaja. Ipak, i pored ovoga, NATO zemlje su ostrašćene u svom naumu da se spreme za rat i zbog toga odvajaju finansijska sredstva od drugih funkcija i budžetskih stavki za potrebe njihove odbrane. Oni to predstavljaju kao nekakvu hitnu meru, dok pokušavaju da ubede društvo, odnosno svoje glasače da nastupa novo vreme koje mora rezultirati povećanim vojnim izdvajanjima.
Narod neće rat sa Rusijom
Uprkos Ruteovim „kiselom grožđu“ i verbalnim vratolomijama, naš sagovornik smatra da evropski narodi, pre svega narodi vodećih NATO zemalja, poput Francuske, Nemačke i Britanije, nisu saglasni sa merama koje podrazumevaju vanredno povećanje izdataka za vojsku, a pogotovo ne na račun drugih državnih i socijalnih potreba.
Većinski narod u tim zemljama ne podržava tu politiku, zato, recimo, i svedočimo pokušaju zabrane političkog života i razvoja AFD-a u Nemačkoj. Uspeh i pokušaji zabrane te političke stranke idu u prilog tezi da narod premešta težište sa dosadašnjih ratobornih političkih opcija na one partije koje su spremne da izgrađuju mir u Evropi i da sprečavaju izgradnju barijere između Ruske Federacije i Zapadne Evrope.
Ovakav razvoj situacije doprineće i promeni vlasti u ovim državama, možda čak i na narednim izborima. Treba očekivati kompletnu reformu Evropske unije, a sa tim i reformu evropskog dela NATO-a u pogledu bezbednosne i odbrambene funkcije, ali ne na način na koji to Rute predviđa. Evropski narodi će sve manje biti spreman da učestvuje u nekakvim projektovanim ratovima globalističke elite iz Brisela, zaključuje Kovač.
Pogledajte i:
