Kristijan Šmit na optuženičkoj klupi Amerike
© Foto : Slika generisana veštačkom inteligencijom Brankica Ristić / Da li će Kristijan Šmit odgovarati pred sudom u Americi
Pratite nas
Vašington spravom sprovodi istragu protiv bivšeg tzv. visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita jer se pokazalo da u istragama koje su ranije sprovedene ima naznaka da je on zajedno sa bivšim američkim ambasadorem u BiH nenamenski trošio američki novac ne samo u vezi sa Miloradom Dodikom, već i potiv Donalda Trampa, kaže ambasador Obrad Kesić.
Selest Maloj, američki kongresmen, poslala je pismo Kancelariji SAD za kontrolu strane imovine OFAK u kojem zahteva da se ispita mešanje Nemca Kristijana Šmita i Centralne izborne komisije BiH u demokratske procese u Republici Srpskoj.
Ona ukazuje na mogućnost da su u procesu smenjivanja legitimno izabranog predsednika Milorada Dodika učestvovali zvaničnici na nivou BiH.
Protiv Šmita tri predmeta
Obrad Kesić, ambasador i šef misije Bosne i Hercegovine pri EU, komentarišući značaj ove inicijative za Sputnjik kaže da je to tek prvi korak.
„Daleko smo od toga da se pokrene neka značajna istraga. Ona je poslala pismo gde je tražila da se to pokrene i sad treba u administraciji da odluče da li će da formiraju predmet ili ne. S druge strane, ona nije jedina koja je to uradila. Advokati koji su predstavljali Republiku Srpsku su već ranije tražili da od Ministarstva pravde u SAD-u da se pokrenu istrage vezano za tri ključna pitanja. Prvo pitanje je bilo vezano za ulogu Šmita u nametanju odluka i izmene zakona van pravnog sistema, van vladavine prava. Drugo je bilo vezano za sumnje da je povezan sa osobama koji su uključene u veliku korupciju, aferu korupcije vezano za dodelu ugovora za sprovođenje izbora sa novom tehnologijom. Za drugo pitanje su advokati tražili da se formira predmet i pokrene istraga. Treće pitanje je bilo umešanost Šmita sa bivšim američkim ambasadorom, sa nevladinom sektorom koji se finansirao od USAID-a i izvora iz prethodne američke administracije, koji su bili netransparentni. Sumnja se da su prali pare za korišćenje u političkoj borbi u Sjedinjenim Američkim državama protiv Donalda Trampa,“ napominje Kesić.
To su tri predmeta, kaže Kesić, gde su dva sigurno formirana dok za treći nije siguran dokle se stiglo sa procedurom.
„Sad ovo je nova inicijativa koja traži da Šmit bude predmet istrage i ako postoji dokaz za kršenje bilo kojeg zakona da se razmotre sankcije i kaznene mere prema njemu. Tako da, ponavljam, ovo nije prvi put da neko to predlaže i videćemo kako će se to dalje odvijati, jer ovo je tek početna faza. Za ove druge predmete koji su pokrenuti čekamo izveštaj od Ministarstva pravde Amerike da vidimo gde su istrage stigle,“ dodaje naš sagovornik.
Duga ruka američkog zakona
Kesić objašnjava da u Americi postaji niz zakona koji prate kako se američke pare troše i na šta, te stoga Šmit podleže ovim zakonima ukoliko je američki novac trošio nenamenski i u neke druge svrhe.
„Postoji niz zakona koji su identifikovani kao da su prekršeni a da su obavezujući kada su u pitanju američka sredstva i kako se koriste. Ima jedan široki zakon koji pokriva sve korupcije koje stranci čine i to daje nadležnost američkim institucijama, nevezano za to da li je neko državljanin Amerike ili neke američke institucije koja je oštećena. Ali, isto tako postoje zakoni koji su vrlo specifično vezani kako mogu sredstva od strane američke administracije da se koriste i u koje svrhe. I tu dva predmeta koji su pokrenuta, pokrenuta su zato što postoje indicijhe da su ti zakoni prekršeni, znači da su zloupotrebljena sredstva i da se to radilo direktno u saradnji sa doskorašnjim ambasadorom u BiH Majklom Marfijem,“ ističe naš sagovornik.
Kesić napominje da su američki istraživači vezano za druga pitanja išli za Banjaluku i da su ispitivali svedoke.
„I sve je vezano za jedno veće pitanje, to je korišćenje američkih sredstava za podršku globalističkoj ideologiji, koja se koristila u borbi protiv tada kandidata za predsednika, a danas predsednika Amerike Donalda Trampa i koja se koristila da bi se nametnule neke vrednosti koje nisu u skladu sa američkim interesima. Znači, jednostavno, već su napredovali drugi predmeti koji su pokrenuti odmah kad se vratila i po njima će se verovatno prvo i oglašavati. I videćemo neke konkretne izveštaje i rezultate tih istraga,“ veruje Kesić.
Detalji pisma američke kongresmenke
Ambasador zaključuje da pored aspekta kako su američke pare preko Šmita i Marfija korišćene za odluke oko predmeta vezano za Milorada Dodika, tu je i aspekt kako su korišćene sredstva iz USAID-a, da li je bilo pranja novca iz budžeta da bi se oni koristili protiv neprijatelja prethodne administracije, odnosno Trampa a tu postoji osnovna sumnja da se to dešavalo.
Ključni detalji iz pisma Selest Maloj iz zahteva za istragu podrazumevaju izveštaj od OFAK-a i detaljan pregled dostavljenih materijala koji ukazuju na to da se delovanje Šmita i CIK-a može okarakterisati kao podrivanje demokratskih procesa.
Prema njenim navodima, postupci pomenutih zvaničnika potpadaju pod ponašanje koje podleže već postojećim ovlašćenjima SAD-a za uvođenje sankcija protiv umešanih zvaničnika.
Kongresmen iz redova Republikanske partije skrenula je pažnju na sumnju da su u procesu smenjivanja Dodika učestvovali i pojedini zvaničnici sa nivoa Bosne i Hercegovine. Maloj je naglasila da očekuje brzu reakciju i zvanične rezultate istrage nadležne kancelarije.
