To neće proći! Bošnjački udar na veze Beograda i Banjaluke - pucanj u prazno
18:25 10.09.2026 (Osveženo: 18:26 10.09.2026)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Džabe bošnjačke inicijative, prekidanje veza između Srbije i Srpske ne može niko uraditi sem – Srbije i Srpske. Dejtonskim mirovnim sporazumom je predviđena mogućnost formiranja specijalnih paralelnih veza i mi smo to ostvarili kroz legalne i legitimne sporazume, kaže za Sputnjik šef poslaničke grupe SNSD u Skupštini Republike Srpske Srđan Mazalica.
Četrnaest poslanika u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine uputilo je na preko osamsto adresa u Evropi, SAD, Ujedinjenom Kraljevstvu, inicijativu za hitno preispitivanje i privremenu suspenziju Sporazuma o uspostavljanju specijalnih i paralelnih odnosa između Republike Srbije i Republike Srpske.
Pucanj u prazno
Kako se ističe u inicijativi, ovo nije reakcija na jedan događaj, već na kontinuitet politike koji je sublimiran u Deklaraciji sa tzv. Svesrpskog sabora u Beogradu. Potpisnici tvrde da Deklaracija sadrži niz političkih stavova kojima se zadire u ustavni poredak Bosne i Hercegovine – uključujući negiranje genocida u Srebrenici, afirmaciju 9. januara, osporavanje institucija BiH i funkcije visokog predstavnika.
Ova peticija je samo akt privlačenja pažnje i pucanj u prazno sa bošnjačke strane, budući da nemaju nikakve pravne ili bilo kakve druge osnove da se žale. Za formiranje specijalnih veza Beograda i Banjaluke nije potrebna ni bošnjačka, niti bilo čija saglasnost. Dejton je to predvideo, mi smo seli, zaključili, sprovodimo i regulišemo Sporazum o specijalnim i paralelnim odnosima, kaže Mazalica za Sputnjik.
Peticije i ratni pokliči
Mazalica kaže da ovo nije jedini napad na Srpsku u poslednje vreme i podseća da je ministar odbrane Bosne i Hercegovine Zukan Helez pozvao međunarodnu zajednicu da „povuče potpis sa stvaranja genocidne paradržavne tvorevine“, misleći na Srpsku, i dodao da „mi znamo šta nam je činiti nakon toga“.
To, kaže naš sagovornik, nije bio samo poziv na ukidanje Srpske, već i ratni poklič, ali to nije prvi put da Helez u svojim javnim istupima preti ratom.
Obični predlozi o ustavnom uređenju koji su dolazili iz Srpske nailazili su na osudu, na osudu je nailazio i Dodik kada je govorio o nemogućoj zajedničkoj budućnosti i mirnom razlazu, bez ikakvih sukoba. Čak je naglašeno da Srpska nikada neće pristati na bilo kakav sukob, pa i po cenu toga da ne dobije nezavisnost. Dakle, za nas su uvek na prvom mestu mir i stabilnost, pa tek onda dolaze na red svi ostali ciljevi. Sa druge strane, ono što je evidentno iz izjava bošnjačkih političara, a u čemu često prednjači Zukan Helez, jeste da oni pretpostavljaju da je za njih rat opcija i da su spremni da pribegnu ratu kako bi tobože sačuvali nekakvu celovitost Bosne i Hercegovine, kaže Mazalica za Sputnjik.
Narod neće rat, političari ga prizivaju
Prema istraživanjima javnog mnjenja, šezdeset odsto građana Kantona Sarajevo ne navija da se Bosna i Hercegovina podeli, već bi u slučaju podele prihvatili da to bude mirnim putem i ne bi bili spremni da ratuju kako bi sprečili nezavisnost Republike Srpske. Na nivou čitave Federacije BiH, 40 odsto građana bi pristalo na isto to, objašnjava naš sagovornik.
Raspoloženje bošnjačke javnosti je drugačije nego kod njihovih političara koji smatraju da je rat opcija koja može poslužiti ostvarenju njihovih političkih ciljeva. U njihovim glavama rat nije ni stao i ovo je za njih samo sprovođenje njihovih političkih ciljeva u mirnodopskim uslovima. Oni često govore o tom „drugom poluvremenu“ i sličnim stvarima, a poznato je i da namenska industrija u Federaciji BiH često prodaje svoje oružje Turskoj, koja opet to isto oružje i municiju drži u svojim skladištima u Federaciji BiH 02:51 + 02:55 Tako da postoji velika organizaciona i infrastrukturna priprema bošnjačke javnosti za potencijalni sukob.
Helezovo ponašanje i izjave više zabrinjavaju od međunarodnih peticija, jer on pripada SDP-u, stranci koja važi za jednu od umerenijih. Iz te stranke dolazi i Denis Bećirović, koji je poznat po svojim radikalnim izjavama, međutim, Helez je ipak najradikalniji, s obzirom na to da je ministar odbrane. Njegova pozicija daje poseban ton njegovim ratnohuškačkim izjavama, kaže Mazalica i napominje da dodatno zabrinjava što Helez kao ministar odbrane redovno zanemaruje mišljenja svoja dva zamenika – Srbina i Hrvata.
Sahrana generala Mladića novi izgovor za Bošnjake
Naš sagovornik primećuje da je sahrana generala Ratka Mladića podstakla bošnjačke političare da u predizbornom periodu pokazuju mišiće i dokazuju da su patriote Bosne i Hercegovine, od Konakovića do Zukana Heleza. Sahrana je, kako kaže, samo bila katalizator, a vrlo brzo se priča proširila i na 9. januar, Srebrenicu i specijalne veze Srbije i Srpske.
Posle Helezovih izjava i Konakovićevog zaoštravanja odnosa sa Srbijom, ono što možemo očekivati jeste da se stanovništvo Bosne i Hercegovine oseća nesigurno, nebezbedno, da će se povećati odliv stanovništva u neke evropske zemlje. Nakon takvih izjava vazduh miriše na barut i na 1991. godinu, a ljudi, prirodno, shvataju da je to nešto što treba u svakom pogledu izbeći i nakon čega treba tražiti neko drugo mesto za život.
Do retorike o ukidanju Srpske ili o prekidu odnosa Srbije i Srpske često dolazi i zbog toga što je u bošnjačkom biračkom telu konstantno prisutna frustracija činjenicom da na svakom nivou vlasti moraju sklapati dogovore ili sa Srbima, ili sa Hrvatima. Sem u nekoliko kantona gde imaju većinu, oni ne mogu samostalno donositi bilo kakve političke odluke. Mazalica dodaje da im na nivou čitave Bosne i Hercegovine posebno smeta Srpska, sa srpskim članom Predsedništva, sa svojim ministrima, Savetom ministara, entitetskim glasanjem u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine, svojim kapacitetom u Domu naroda Parlamentarne skupštine i ovo predstavlja jako bitan diskurs u njihovom razmišljanju.
Ćutanje je opasno
Pritom je, naglašava naš sagovornik, očigledno da međunarodna zajednica glasno ćuti na bošnjačko prizivanje rata i insistiranje na kršenju Dejtona - do sada se nisu čule nikakve reakcije, a kamoli osude iz zapadnih ambasada ili Evropske unije.
Ovo targetiranje našeg naroda od strane bošnjačkih političara može predstavljati potencijalni uvod ka dehumanizaciji i diskvalifikaciji čitave etničke zajednice. Prateći istoriju, jasno je da se to uvek dešavalo i da je takva priprema bila uvod u nešto mnogo gore i mnogo lošije. Postoje određeni indikatori a Konvencija za sprečavanje genocida, kojom se može praktično predvideti da li će doći do početka ratnih sukoba ili činjenja genocida, govori upravo o tome, zaključuje Mazalica.
Pogledajte i:
