https://lat.sputnikportal.rs/20260910/ovo-bi-bio-povod-za-rat-rusi-sprecili-jos-jednu-pokvarenu-operaciju-lazne-zastave-1203257770.html
Ovo bi bio povod za rat! Rusi sprečili još jednu pokvarenu operaciju lažne zastave
Ovo bi bio povod za rat! Rusi sprečili još jednu pokvarenu operaciju lažne zastave
Sputnik Srbija
Nema sumnje da je osujećeni pokušaj organizovanja napada na rezidenciju britanskog ambasadora u Moskvi provokacija i još jedna operacija pod lažnom zastavom... 10.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-10T22:19+0200
2026-09-10T22:19+0200
2026-09-10T22:19+0200
rusija
rusija
rusija – politika
ukrajina
velika britanija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/0e/1192448907_0:76:3124:1833_1920x0_80_0_0_acccddc6bf994029f3f52486f2a21810.jpg
U Moskvi je uhapšen ruski državljanin osumnjičen za saradnju sa Službom bezbednosti Ukrajine, koji je, prema tvrdnjama Federalne službe bezbednosti Rusije, prikupljao informacije o britanskim diplomatama i sistemu obezbeđenja ambasade i rezidencije britanskog ambasadora u Moskvi.Prema tvrdnjama ruske službe, Kijev je nameravao da te podatke iskoristi za izvođenje napada na britanskog ambasadora Najdžela Kejsija i druge diplomate, a zatim za napad optuži Rusiju.Provokacija s jasnom pozadinomHlobustov ocenjuje da je reč o provokaciji usmerenoj na dalje zaoštravanje odnosa Londona i Moskve, posebno imajući u vidu da je nedavno i ruski ministar Sergej Lavrov dao prilično oštru izjavu o Britaniji.Uhapšeni državljanin Rusije, koji je radio u organizaciji zaduženoj za obezbeđenje britanske ambasade, naveo je na snimku koji je objavio FSB da je u januaru stupio u kontakt sa proukrajinskim blogerom Dmitrijem Karpenkom, poznatim pod pseudonimom Apostol Dmitrij, i rekao mu da radi na obezbeđenju rezidencije ambasadora, a da su ga posebno zanimale informacije o obezbeđenju ambasade.Oleg Hlobustov objašnjava šta je, po njegovom mišljenju, glavni razlog planiranja takve operacije.“Ukrajinski udari o kojima svakodnevno slušamo sa vojnog stanovišta praktično nemaju nikakav značaj. Sa stanovišta moralno-psihološkog uticaja na raspoloženje građana Ruske Federacije, što se posredno prenosi putem sredstava masovnog informisanja to bez sumnje ima iritirajući efekat. Ali to nije nikakav vojni uspeh koji bi doprinosio ostvarivanju nekakvih strateških ciljeva. Da, ima štete i žrtava, ali objektivno gledano, to su terorističke aktivnosti. A pokušaj atentata na ambasadora to je već nešto što može biti povod za rat. Mada iskreno rečeno, ne mogu da se setim primera iz istorije kada je pokušaj atentata na ambasadora zapravo bio povod za početak vojnih dejstava, osim ako se prisetimo 7. jula 1917. godine, kada je u Moskvi ubijen nemački ambasador Mirbah. Ali i to je bila čista provokacija sa ciljem da se obnove borbena dejstva između Rusije i Nemačke. Očigledno su po istoj šemi postupali i kijevski planeri,” uveren je sagovornik SputnjikaDa li cilj opravdava sredstvaHlobustov nema dileme da bi eventualni napad na nekog britanskog diplomatu u Moskvi bio presedan i skandal ogromnih razmera.“Iako se sećamo da je sedamdesetih godina bilo zauzimanja stranih ambasada u evropskim državama, kao i zauzimanja konferencije OPEK-a, ali, ipak, to bi bilo nešto krajnje vanredno. A u Rusiji danas, imajući u vidu odnose sa državama Evrope koje ne žele da priznaju potpuno očigledne stvari, uključujući i sopstvenu umešanost u terorističke aktivnosti, odnosno neposrednu povezanost sa njima, o čemu je naše Ministarstvo spoljnih poslova govorio, ipak je malo verovatno da se dovedu stvari do smrtnog ishoda. S druge strane, zašto bi Ukrajinci žalili Engleze, ako cilj opravdava sredstva”, pita se on.Hlobustov takođe podseća da su i sami Englezi vršili terorističke akcije, između ostalog i na teritoriji Rusije.“Tako je 30.decembra 1916. Grigorija Raspućina ubio Osvald Rajner koji je u to vreme bio poručnik Strane obaveštajne službe. U julu i avgustu 1918. godine dogodio se još jedan zaverenički plan, u kom su aktivno učestvovali oficiri britanske obaveštajne službe. I zapravo, veoma aktivno su radili na svrgavanju sovjetske vlasti. Tridesetog avgusta 2017. godine na Bi-bi-siju je emitovana jednosatna emisija koja se upravo tako zvala: „Da li je britanska obaveštajna služba mogla da spreči revoluciju u Rusiji?“ I otvoreno su priznali da su se trudili svim silama, i to mnogo pre novembra 1917. godine i mnogo pre jula 1918. godine, ali, bez uspeha. Nije isključeno da su takve metode ponovo u opticaju. Zapravo, slično metodama Abvera tokom Drugog svetskog rata”, konstatuje ruski stručnjak.Federalna služba bezbednosti Rusije ocenila je da je cilj osujećene operacije bio uvlačenje Britanije u neposredan oružani sukob sa Rusijom, kao i povećanje britanskih isporuka oružja i vojne tehnike Ukrajini i pojačavanje sankcionog pritiska na Moskvu. Iz Londona kažu da su upoznati sa pritvaranjem bivšeg radnika obezbeđenja ambasade u Moskvi i da se radi na utvrđivanju činjenica o incidentu.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260910/fsb-kijev-planirao-napad-na-britanskog-ambasadora-u-moskvi-sa-ciljem-da-optuzi-rusiju--1203236865.html
ukrajina
velika britanija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, rusija – politika, ukrajina, velika britanija
rusija, rusija – politika, ukrajina, velika britanija
Ovo bi bio povod za rat! Rusi sprečili još jednu pokvarenu operaciju lažne zastave
Nema sumnje da je osujećeni pokušaj organizovanja napada na rezidenciju britanskog ambasadora u Moskvi provokacija i još jedna operacija pod lažnom zastavom, kaže za Sputnjik Oleg Hlobustov, ekspert Fonda za nacionalnu i međunarodnu bezbednost.
U Moskvi je uhapšen ruski državljanin osumnjičen za saradnju sa Službom bezbednosti Ukrajine, koji je, prema tvrdnjama Federalne službe bezbednosti Rusije, prikupljao informacije o britanskim diplomatama i sistemu obezbeđenja ambasade i rezidencije britanskog ambasadora u Moskvi.
Prema tvrdnjama ruske službe, Kijev je nameravao da te podatke iskoristi za izvođenje napada na britanskog ambasadora Najdžela Kejsija i druge diplomate, a zatim za napad optuži Rusiju.
Provokacija s jasnom pozadinom
Hlobustov ocenjuje da je reč o provokaciji usmerenoj na dalje zaoštravanje odnosa Londona i Moskve, posebno imajući u vidu da je nedavno i ruski ministar Sergej Lavrov dao prilično oštru izjavu o Britaniji.
“I evo, ta provokacija je, očigledno, u očima njenih organizatora trebalo da predstavlja možda kazus beli, odnosno povod za rat, nešto što predstavlja ekstremno zaoštravanje situacije. Ali minimum je otvaranje „arsenala“ za nanošenje štete, praktično za terorističke akcije,” smatra ruski ekspert.
Uhapšeni državljanin Rusije, koji je radio u organizaciji zaduženoj za obezbeđenje britanske ambasade, naveo je na snimku koji je objavio FSB da je u januaru stupio u kontakt sa proukrajinskim blogerom Dmitrijem Karpenkom, poznatim pod pseudonimom Apostol Dmitrij, i rekao mu da radi na obezbeđenju rezidencije ambasadora, a da su ga posebno zanimale informacije o obezbeđenju ambasade.
Oleg Hlobustov objašnjava šta je, po njegovom mišljenju, glavni razlog planiranja takve operacije.
“Ukrajinski udari o kojima svakodnevno slušamo sa vojnog stanovišta praktično nemaju nikakav značaj. Sa stanovišta moralno-psihološkog uticaja na raspoloženje građana Ruske Federacije, što se posredno prenosi putem sredstava masovnog informisanja to bez sumnje ima iritirajući efekat. Ali to nije nikakav vojni uspeh koji bi doprinosio ostvarivanju nekakvih strateških ciljeva. Da, ima štete i žrtava, ali objektivno gledano, to su terorističke aktivnosti. A pokušaj atentata na ambasadora to je već nešto što može biti povod za rat. Mada iskreno rečeno, ne mogu da se setim primera iz istorije kada je pokušaj atentata na ambasadora zapravo bio povod za početak vojnih dejstava, osim ako se prisetimo 7. jula 1917. godine, kada je u Moskvi ubijen nemački ambasador Mirbah. Ali i to je bila čista provokacija sa ciljem da se obnove borbena dejstva između Rusije i Nemačke. Očigledno su po istoj šemi postupali i kijevski planeri,” uveren je sagovornik Sputnjika
Da li cilj opravdava sredstva
Hlobustov nema dileme da bi eventualni napad na nekog britanskog diplomatu u Moskvi bio presedan i skandal ogromnih razmera.
“Iako se sećamo da je sedamdesetih godina bilo zauzimanja stranih ambasada u evropskim državama, kao i zauzimanja konferencije OPEK-a, ali, ipak, to bi bilo nešto krajnje vanredno. A u Rusiji danas, imajući u vidu odnose sa državama Evrope koje ne žele da priznaju potpuno očigledne stvari, uključujući i sopstvenu umešanost u terorističke aktivnosti, odnosno neposrednu povezanost sa njima, o čemu je naše Ministarstvo spoljnih poslova govorio, ipak je malo verovatno da se dovedu stvari do smrtnog ishoda. S druge strane, zašto bi Ukrajinci žalili Engleze, ako cilj opravdava sredstva”, pita se on.
Hlobustov takođe podseća da su i sami Englezi vršili terorističke akcije, između ostalog i na teritoriji Rusije.
“Tako je 30.decembra 1916. Grigorija Raspućina ubio Osvald Rajner koji je u to vreme bio poručnik Strane obaveštajne službe. U julu i avgustu 1918. godine dogodio se još jedan zaverenički plan, u kom su aktivno učestvovali oficiri britanske obaveštajne službe. I zapravo, veoma aktivno su radili na svrgavanju sovjetske vlasti. Tridesetog avgusta 2017. godine na Bi-bi-siju je emitovana jednosatna emisija koja se upravo tako zvala: „Da li je britanska obaveštajna služba mogla da spreči revoluciju u Rusiji?“ I otvoreno su priznali da su se trudili svim silama, i to mnogo pre novembra 1917. godine i mnogo pre jula 1918. godine, ali, bez uspeha. Nije isključeno da su takve metode ponovo u opticaju. Zapravo, slično metodama Abvera tokom Drugog svetskog rata”, konstatuje ruski stručnjak.
Federalna služba bezbednosti Rusije ocenila je da je cilj osujećene operacije bio uvlačenje Britanije u neposredan oružani sukob sa Rusijom, kao i povećanje britanskih isporuka oružja i vojne tehnike Ukrajini i pojačavanje sankcionog pritiska na Moskvu. Iz Londona kažu da su upoznati sa pritvaranjem bivšeg radnika obezbeđenja ambasade u Moskvi i da se radi na utvrđivanju činjenica o incidentu.
