Istraživači otkrili tragove dva „duhovna“ pretka u DNK savremenih ljudi
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Istraživači su otkrili dokaze o dve do sada nepoznate predačke linije, radeći unazad od DNK živih ljudi.
Naučnici su pre nekoliko godina pronašli dokaze da se naša vrsta, Homo sapiens, ukrštala sa sada izumrlim srodnicima ljudi, uključujući neandertalce i Denisovce. Međutim, neke linije bilo je teško identifikovati jer su — za razliku od neandertalaca i Denisovaca, čija je DNK dobijena iz praistorijskih ostataka — one u suštini genetski „duhovi“, bez DNK dokaza o njihovom postojanju sa kojim bi se mogli uporediti tragovi u našim genomima.
Iako su prethodne studije otkrile ostatke tih „duhovnih“ linija, nisu mogle da utvrde kada je došlo do ukrštanja niti koliko su davno se te linije odvojile od predaka savremenih ljudi.
Sada su istraživači razvili novu metodu za analizu genoma savremenih ljudi i otkrili dokaze o dve do sada nepoznate predačke linije, radeći unazad od DNK živih ljudi kako bi rekonstruisali delove ljudskog porodičnog stabla koji nedostaju.
Čini se da se jedna od tih linija direktno ukrštala sa Homo sapiens u Africi pre više od 50.000 godina, dok je druga bila još starija grupa koja je deo svoje DNK prenela ljudima posredno, preko Denisovaca. Istraživači su svoje nalaze objavili 30. jula u časopisu Science.
Metoda naučnika rekonstruiše genealogije, odnosno mape koje pokazuju odakle potiču različiti delovi DNK i kako su se prenosili kroz generacije, otkrivajući grane naše evolucione prošlosti.
„Najosnovnije pitanje koje većina nas ima jeste: ’Zašto smo ovde? Odakle dolazimo?’ A ove genealogije nam zaista omogućavaju da pogledamo u prošlost na način na koji to ranije nismo mogli“, rekla je Prija Moradžani, koautorka studije i vanredna profesorka na Odseku za molekularnu i ćelijsku biologiju Univerziteta Kalifornije u Berkliju.
Moradžani je dodala da ovo otkriće omogućava dalje istraživanje pitanja zašto su neke grupe hominina preživele, dok su druge nestale. Razumevanje genetskih doprinosa naših različitih predaka može pomoći da se odgovori na to pitanje, ali i da se otkrije kako su se ljudi prilagođavali svom okruženju i zašto određene bolesti danas pogađaju ljude, rekla je ona.
U potrazi za „duhovnim“ linijama
Savremeni ljudi su se prvi put iselili iz Afrike pre oko 50.000 godina. Upravo je ta migracija Homo sapiens dovela do ukrštanja sa neandertalcima i Denisovcima u Evroaziji. Međutim, novootkrivene linije dodaju još jedan sloj toj priči.
Jedan od nepoznatih „duhovnih“ predaka opisanih u novoj studiji verovatno se ukrštao sa ljudima u Africi pre te migracije. Istraživači procenjuju da DNK nasleđena od ove linije čini oko 0,5 do 1 odsto genoma ljudi koji danas žive — gotovo isti procenat kao i neandertalska DNK koja se danas nalazi kod mnogih savremenih ljudi.
Druga linija je mnogo starija. Istraživači je nazivaju „superarhaičnim“ pretkom jer vodi do grane ljudskog porodičnog stabla koja se odvojila pre otprilike 1,8 miliona godina.
Čini se da se ovaj hominin ukrštao sa Denisovcima u Evroaziji pre više od 200.000 godina, pri čemu je deo njegove DNK na kraju stigao do savremenih ljudi preko našeg ukrštanja sa Denisovcima.
Da bi otkrili ove „duhovne“ pretke, istraživači su razvili novu kompjutersku metodu, nazvanu TRACE, koja može da pretražuje genome savremenih ljudi u potrazi za tragovima koje su ostavile davno nestale populacije.
„Naši genomi su mozaici malih delova DNK svih naših predaka, pa se u različitim delovima našeg genoma nalaze različita porodična stabla“, objasnila je Moradžani.
Neke grane tih porodičnih stabala relativno su mlade, dok se druge pružaju daleko dublje u prošlost. DNK nasleđena od drevnih srodnika, poput neandertalaca, na primer, nalazi se na tim dubljim granama. TRACE pretražuje genom u potrazi za veoma drevnim linijama koje bi mogle da ukazuju na poreklo od ranije nepoznatih populacija.
Istraživači su testirali TRACE na više od 500 genoma savremenih ljudi iz današnjih populacija Afrike, Evrope i Azije. Pronašli su tragove novije „duhovne“ predačke linije u svakoj populaciji koju su proučavali, što ukazuje na liniju koja je morala da prenese svoju DNK precima savremenih ljudi pre nego što je naša vrsta započela veliku migraciju iz Afrike.
„Ako pogledate još dalje od ljudi, protok gena i mešanje između grupa prilično su sveprisutni kod svih populacija, tako da nije naročito iznenađujuće što u sebi nosimo DNK različitih grupa hominina“, rekla je Moradžani.
„Samo što do nedavno nije bilo moguće izvući tu DNK iz ljudi koji su živeli u prošlosti.“
Identifikovanje misterioznih predaka
Iako istraživači još ne mogu da kažu kojim su populacijama hominina pripadale ove linije, suzili su broj mogućih kandidata na osnovu toga kada su se te linije odvojile na porodičnom stablu hominina.
Procenjeno vreme razdvajanja jedne linije odgovara populacijama Homo iz srednjeg pleistocena u Africi, što ukazuje na mogućnost da je reč o Homo heidelbergensis, napisali su istraživači u studiji.
Homo heidelbergensis je živeo pre otprilike 700.000 do 200.000 godina u Africi i Evropi.
Druga, mnogo starija linija, prema pretpostavci istraživača, mogla bi biti srodna Homo erectus-u iz Evroazije. Do sada nije pronađena DNK nijedne od te dve grupe hominina.
„Otkriće superarhaične linije posebno je uzbudljivo jer otkriva genetski doprinos ljudske linije koja je živela pre više od milion godina, uprkos tome što nemamo sekvenciranu DNK nijednog pripadnika te populacije“, rekao je Ardžun Bidande, postdoktorski istraživač na Univerzitetu Džons Hopkins i jedan od prvih autora studije, u saopštenju.
Genomi savremenih ljudi uglavnom su veoma slični, ali se razlikuju od osobe do osobe u malom procentu, delom i zbog ovih dubokih predačkih linija koje su doprinele nekim retkim, ali primetnim razlikama u genomima, objasnio je Džon Hoks, paleoantropolog i profesor na Univerzitetu Viskonsin–Medison. Hoks nije učestvovao u novoj studiji.
„Danas imamo tendenciju da se usredsređujemo na razlike između ljudi koje deluju velike, ali su zapravo površne — poput boje kože ili izgleda lica“, rekao je Hoks u imejlu.
„Te razlike među živim ljudima zapravo su veoma male u poređenju sa precima od kojih smo svi evoluirali, a ti preci su pronalazili načine da međusobno stupaju u kontakt i prežive. To je naše nasleđe, i ono je danas važnije nego ikada.“
Otkriće mlađe „duhovne“ linije „smešta vreme mešanja znatno pre mešanja sa neandertalcima i pokazuje da ona utiče na sve populacije koje danas žive“, dodao je Hoks.
Istraživači kažu da se nadaju da će metoda TRACE otkriti još skrivenih linija unutar naše vrste, ali i kod drugih životinjskih vrsta.
Ipak, istraživači se slažu da će najbolji novi dokazi doći iz DNK direktno izvučene iz drevnih fosila.
Za sada su, međutim, tragovi ostavljeni u DNK savremenih ljudi najbliže što naučnici mogu da dođu do ovih davno nestalih predaka.
„Slučajno, dvoje ljudi sa različitih krajeva sveta mogu da naslede isti deo DNK od pretka za koga do sada nismo ni znali da je postojao, a sada zapravo znamo“, rekao je koautor studije Julin Džang, doktorand kompjuterske biologije na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju.
„Od tog misterioznog pretka svi imamo nešto zajedničko — iz jednog drugog ugla.“
