Važna poruka iz Bele kuće: Može li Amerika potpuno da promeni kurs Nemačke
21:09 09.09.2026 (Osveženo: 21:16 09.09.2026)
© AP Photo / AP/Michael Probst
Pratite nas
Trampova otvorena podrška Alternativi za Nemačku (AFD) nije incident, već deo šireg političkog približavanja Vašingtona evropskoj desnici. Bela kuća u AfD-u vidi partnera po ključnim pitanjima — od migracija i kontrole granica do odnosa prema Rusiji.
Trijumf Alternative za Nemačku (AfD) u pokrajini Saksonija-Anhalt, gde je osvojila rekordnih 43,8 odsto glasova, uz dramatičan pad Demohrišćanske unije (CDU) kancelara Fridriha Merca na 17,2 odsto, dobio je snažnu podršku iz Vašingtona.
Američki predsednik Donald Tramp pozdravio je rezultat AfD-a i ocenio da su se Nemci „konačno umorili“ od, kako je rekao, „apsolutno užasnih“ imigracionih pravila koja su, prema njegovim rečima, nanela veliku štetu Nemačkoj.
Za politikologa Aleksandra Pavića, međutim, Trampova poruka nije iznenađenje niti izolovan potez. Naprotiv, ona je samo najnoviji izraz odnosa koji se između Vašingtona i AfD-a gradi već duže vreme.
Nije počelo Trampovom porukom
„To nije počelo ovim Trampovim komentarom – Džej Di Vens je još na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji početkom 2025. osudio pokušaje izolacije AfD-a na političkoj sceni Nemačke i uopšte tu politiku izolacije populističkih lidera i partija u EU“, ističe Pavić za Sputnjik.
Prema njegovim rečima, signal iz Vašingtona postao je još jasniji kada je jedna od vodećih ličnosti AfD-a stigla do same Bele kuće.
Septembra 2025. zamenica predsednika AfD-a Beatriks fon Štorh boravila je u Vašingtonu zajedno sa partijskim kolegom Joakimom Paulom. Njihova poseta usledila je nakon što je Paul, kandidat AfD-a za gradonačelnika Ludvigshafena, isključen iz izborne trke zbog procene da postoje sumnje u njegovu ustavnu lojalnost.
Fon Štorh je navela da su tokom posete vođeni razgovori sa predstavnicima američkog Saveta za nacionalnu bezbednost, Stejt departmenta, kancelarije potpredsednika i Saveta za unutrašnju politiku. Među temama su bili digitalna politika, stanje demokratije u Nemačkoj, sloboda govora, mogućnost zabrane AfD-a, kao i posledice tih pitanja po odnose Nemačke i SAD, kao i EU i SAD.
Činjenica da je slučaj jednog lokalnog političara AfD-a dospeo do razgovora sa predstavnicima američke administracije govori o tome da Vašington odnose sa ovom strankom više ne posmatra samo kroz prizmu nemačke unutrašnje politike.
„Bela kuća već neko vreme pokazuje afinitet prema AfD-u“, ocenjuje Pavić.
Migracije kao tačka susreta
Jedan od ključnih razloga za približavanje Vašingtona i AfD-a, prema Pavićevoj oceni, jeste migraciona politika.
„Oni se slažu u bitnim stvarima, na prvom mestu oko imigracione politike, da se zaustavi nekontrolisana imigracija, taj ’multikulti’ eksperiment i da države opet mogu da preuzmu kontrolu nad sopstvenim granicama“, kaže Pavić.
Upravo je migracija bila jedna od tema na kojima je Tramp insistirao i u reakciji na rezultat izbora u Saksoniji-Anhalt. Time je američki predsednik praktično sam povukao jednu od glavnih paralela između svoje politike i politike AfD-a.
Za Vašington, kako se može zaključiti iz Trampovih poruka, pitanje više nije samo ko je na vlasti u Berlinu, već i zašto tradicionalne nemačke partije gube podršku birača.
AfD je na izborima u Saksoniji-Anhaltu više nego udvostručio svoj rezultat iz 2021. i osvojio 39 od ukupno 83 poslaničkih mesta, pa mu za apsolutnu većinu nedostaju tri mandata.
Mask je otvorio vrata
U priči o američkoj podršci AfD-u ne može se zaobići ni Ilon Mask. Njegova uloga pokazuje da američka podrška AfD-u u SAD nije ograničena samo na zvaničnu administraciju.
Mask je krajem 2024. javno podržao AfD, a u januaru 2025. imao je direktan razgovor sa liderkom stranke Alis Vajdel na platformi X. Tada je izričito preporučio AfD nemačkim biračima, a nekoliko nedelja kasnije uključio se i video-linkom u predizborni skup stranke u Haleu.
Na skupu AfD-a Mask je govorio o očuvanju nemačke kulture, nacionalnom samopouzdanju i potrebi da se prevaziđe osećaj istorijske krivice, dok je kritikovao multikulturalizam i ograničenja slobode govora. Njegova podrška bila je značajna i zbog činjenice da je Mask u tom periodu bio jedan od najbližih političkih saveznika Donalda Trampa.
Zašto Vašington ipak mora da bude oprezan
Ipak, Pavić smatra da Bela kuća neće nužno otvoreno stati iza AfD-a u meri u kojoj bi to moglo da izgleda kao direktno mešanje u nemačke izbore.
„Vide da AfD raste, da joj raste podrška u celoj Nemačkoj i sada je samo pitanje koliko će otvoreno da ih podržavaju pre izbora“, kaže on.
Razlog za oprez, prema Pavićevom mišljenju, jeste iskustvo sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom i reakcija evropskog establišmenta na američku podršku.
„Tu mora da se bude pažljiv zato što iz Bele kuće imaju loše iskustvo sa podrškom koju je Vens dao Orbanu. Orban je izgubio izbore zato što se EU potrudila da mobiliše glasačko telo“, navodi Pavić.
Zbog toga, smatra on, Vašington neće nužno birati najdirektniji put.
„Nije dobro po reputaciju Bele kuće da se otvoreno eksponira, da otvoreno podržava one sa kojima je bliska u Evropi“, dodaje Pavić.
Ipak, mogućnosti za indirektnu podršku postoje.
„Naći će oni druge načine preko njihovih medija“, smatra Pavić, dodajući da će AfD na pokrajinskim, ali i saveznim izborima verovatno dobijati makar indirektnu podršku iz Vašingtona.
AfD i Rusija — ključna razlika sa Mercom
Migraciona politika nije jedina tačka oko koje se razlikuju AfD i nemački politički establišment. Za Pavića je možda još značajnije pitanje odnosa prema Rusiji.
„Teško je zamisliti da bi CDU odustao od ove briselske politike otvorenih granica, pogotovo od ratnohuškačke politike prema Rusiji. Nemoguće je zamisliti da bi sadašnji vrh CDU-a promenio politiku neprijateljstva prema Rusiji“, kaže Pavić.
Tu se, prema njegovoj oceni, pojavljuje jedan od ključnih razloga zbog kojih bi AfD mogao da bude zanimljiv Vašingtonu.
„AfD zagovara mir sa Rusijom, obnovu odnosa sa Rusijom, kraj zelene agende i ponovni uvoz gasa i energenata iz Rusije“, navodi Pavić.
Takva politika predstavlja direktan izazov sadašnjem kursu Berlina i Brisela, posebno u trenutku kada nemačka politika bezbednost, energetiku i odnose sa Moskvom posmatra kroz prizmu sukoba u Ukrajini.
Može li CDU da promeni kurs?
Pavić je skeptičan kada odgovara na pitanje može li CDU, nateran uspehom AfD-a da promeni politiku. Kako ocenjuje, CDU je postao deo liberalno-globalističkog establišmenta (što važi i za ostale nemačke mejnstrim partije: Socijaldemokrate i Zelene).
„To bi moralo da dođe do ogromnog potresa unutar same stranke. Prvo bi Merc morao da ode, a s njim bi morala da ode i čitava stranačka elita kolja je decenijama gradila svoje pozicije“, ističe Pavić.
Ipak, on ne isključuje mogućnost da bi Vašington podržao CDU ukoliko bi se u toj stranci pojavila snaga spremna za suštinsku promenu politike.
„Ako CDU nađe neku unutrašnju snagu da se reformiše, neko čudo da se desi, sigurno će biti podržan iz Bele kuće, ali to bi moralo da se vidi na delu“, kaže Pavić i dodaje da Bela kuća nema vremena da čeka.
Francuska kao sledeća velika tačka
Prema Pavićevoj oceni, nemačka priča je samo deo mnogo šire promene koja bi mogla da zahvati Evropsku uniju. Naš sagovornik posebno izdvaja Francusku i eventualnu pobedu Marin Lepen na predsedničkim izborima.
„To bi bila tektonska promena u EU“, kaže Pavić.
On smatra da bi evropski establišment učinio sve da spreči takav scenario, dok bi eventualna pobeda Le Pen promenila odnos snaga unutar EU.
„Ako pobedi Marin le Pen, onda će Vašington imati ozbiljno uporište u samoj EU i više EU neće biti ista posle toga“, zaključuje Pavić.
Pogledajte i:
