https://lat.sputnikportal.rs/20260908/misli-postaju-reci-ruski-naucnici-pronasli-nacin-da-procitaju-unutrasnji-govor-mozga-1202996296.html
Misli postaju reči: Ruski naučnici pronašli način da „pročitaju“ unutrašnji govor mozga
Misli postaju reči: Ruski naučnici pronašli način da „pročitaju“ unutrašnji govor mozga
Sputnik Srbija
Mogućnost izražavanja misli kod pacijenata sa teškim poremećajima govora i motoričkih funkcija mogla bi da bude omogućena metodom beleženja „unutrašnjeg“ govora... 08.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-08T21:40+0200
2026-09-08T21:40+0200
2026-09-08T21:40+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
govor
naučnici
rusija
mozak
veštačka inteligencija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111132/21/1111322111_0:281:5457:3350_1920x0_80_0_0_18bcf43824bdd388ee9c8fb247fb7191.jpg
Stručnjaci su identifikovali jedinstvene skupove signala koji odgovaraju rečima „gore“, „dole“, „levo“, „desno“, „napred“ i „nazad“ na ruskom i španskom jeziku i naučili da ih očitavaju iz podataka elektroencefalografije (EEG). Naučnik je dodao da bi razvoj univerzalnog i javno dostupnog „rečnika“ moždanih signala izazvanih unutrašnjim govorom omogućio stvaranje interfejsa tipa „mozak–računar“, u kojima bi čovek mislio, a veštačka inteligencija prenosila pojedinačne komande u spoljni svet. Podaci dobijeni elektroencefalogramom mogli bi da budu „posrednik“ u ovoj interakciji.Stručnjaci su snimili EEG kod 22 dobrovoljca u trenucima kada su naglas i u mislima izgovarali šest oznaka za pravce: reči „gore“, „dole“, „levo“, „desno“, „napred“ i „nazad“, i dokazali da čak i prilikom izgovaranja reči u mislima mozak generiše jedinstvene obrasce aktivnosti koji mogu da se registruju i prepoznaju.Naučnici u budućnosti planiraju da prošire rečnik sa šest na nekoliko desetina reči, kao i da povećaju tačnost prepoznavanja moždanih signala na 90 odsto, sa sadašnjih 78 odsto.Istraživanje je sprovedeno uz podršku Programa strateškog akademskog liderstva JFU „Prioritet 2030“ (nacionalni projekat „Mladi i deca“), u okviru strateškog tehnološkog projekta JFU „Tehnologije multifunkcionalne mikroelektronike i inteligentne senzorike za biohibridne i kiberfizičke sisteme“.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260312/ruski-naucnici-osmislili-novu-tehnologiju-za-rano-otkrivanje-demencije-i-alchajmerove-bolesti-1196826718.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, govor, naučnici, rusija, mozak, veštačka inteligencija
nauka i tehnologija, govor, naučnici, rusija, mozak, veštačka inteligencija
Misli postaju reči: Ruski naučnici pronašli način da „pročitaju“ unutrašnji govor mozga
Mogućnost izražavanja misli kod pacijenata sa teškim poremećajima govora i motoričkih funkcija mogla bi da bude omogućena metodom beleženja „unutrašnjeg“ govora, koju su predložili naučnici Južnog federalnog univerziteta (JFU).
Stručnjaci su identifikovali jedinstvene skupove signala koji odgovaraju rečima „gore“, „dole“, „levo“, „desno“, „napred“ i „nazad“ na ruskom i španskom jeziku i naučili da ih očitavaju iz podataka elektroencefalografije (EEG).
„Naš cilj je da stvorimo kvalitetan alat za razvoj algoritama koji mogu da prepoznaju ’unutrašnji govor’ — ono što čovek izgovara u mislima, bez pomeranja usana. Ovakve tehnologije su od ključnog značaja za ljude koji iz bilo kog razloga ne mogu da govore ili da se kreću: one će im omogućiti da upravljaju uređajima, kucaju tekst i komuniciraju sa virtuelnom realnošću samo pomoću misli“, objasnio je jedan od autora istraživanja, vodeći naučni saradnik Naučno-istraživačkog tehnološkog centra za neurotehnologije JFU Dmitrij Šapošnjikov.
Naučnik je dodao da bi razvoj univerzalnog i javno dostupnog „rečnika“ moždanih signala izazvanih unutrašnjim govorom omogućio stvaranje interfejsa tipa „mozak–računar“, u kojima bi čovek mislio, a veštačka inteligencija prenosila pojedinačne komande u spoljni svet. Podaci dobijeni elektroencefalogramom mogli bi da budu „posrednik“ u ovoj interakciji.
Stručnjaci su snimili EEG kod 22 dobrovoljca u trenucima kada su naglas i u mislima izgovarali šest oznaka za pravce: reči „gore“, „dole“, „levo“, „desno“, „napred“ i „nazad“, i dokazali da čak i prilikom izgovaranja reči u mislima mozak generiše jedinstvene obrasce aktivnosti koji mogu da se registruju i prepoznaju.
„Dvanaest dobrovoljaca su bili govornici ruskog jezika, a još 10 su bili izvorni govornici španskog jezika. Stoga, rečnik koji stvaramo može se koristiti ne samo u medicinske svrhe, već i za proučavanje međukulturnih razlika u organizaciji govornih funkcija u mozgu“, objasnio je Šapošnjikov.
Naučnici u budućnosti planiraju da prošire rečnik sa šest na nekoliko desetina reči, kao i da povećaju tačnost prepoznavanja moždanih signala na 90 odsto, sa sadašnjih 78 odsto.
Istraživanje je sprovedeno uz podršku Programa strateškog akademskog liderstva JFU „Prioritet 2030“ (nacionalni projekat „Mladi i deca“), u okviru strateškog tehnološkog projekta JFU „Tehnologije multifunkcionalne mikroelektronike i inteligentne senzorike za biohibridne i kiberfizičke sisteme“.
