Trojni susret velikih lidera koji menja svet – čak i ako ne bude vidljivih sporazuma
© Sputnik / Mikhail Klimentyev
/ Pratite nas
Eventualni susret Vladimira Putina, Si Đinpinga i Donalda Trampa imao bi pozitivnu poruku, da tri velesile žele da međusobno razgovaraju. Međutim, ne treba očekivati velike sporazume, niti da Moskva i Peking pristanu na to da trojni sastanak bude početak novog načina za upravljanje svetom jer Rusija i Kina teže multipolarnosti.
Ovako dr Dragana Mitrović, profesor Fakulteta političkih nauka i predsednik Instituta za azijske studije komentariše mogućnost da se na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEK) sretnu lideri Rusije, Kine i Sjedinjenih država. Samit je zakazan za 18. i 19. novembar u kineskom gradu Šenženu.
Putinov pomoćnik Jurij Ušakov rekao je da je Si Đinping pomenuo da će Tramp po svemu sudeći doći na samit, dok je Putin takođe pozvan. Ukoliko se okolnosti budu razvijale kako je najavljeno, mogao bi biti organizovan i trilateralni sastanak.
Pozitivna poruka
Prema oceni Dragane Mitrović, činjenicu da bi do razgovora moglo doći treba posmatrati pozitivno, ali bez prevelikih očekivanja.
„Ljudi bi to čitali na različite načine. U svakom slučaju bi pozitivno trebalo da se čita da oni žele da razgovaraju o svim stvarima koje predstavljaju mogućnost za saradnju, ali i globalnim problemima i pozicijama o kojima ne dele mišljenje ili imaju suprotstavljene stavove“, navodi ona.
Kako naša sagovornica ukazuje, eventualni susret mogao bi da obuhvati niz tema, od ratnih žarišta, ekonomskih odnosa, protekcionističke politike američkog predsednika, kao i politike sankcija, koja, kako kaže, remeti ekonomske tokove. Američke akcije protiv Irana, kriza u Ormuskom moreuzu, kao i Ukrajina, sasvim sigurno bi se našle na dnevnom redu sastanka trojice lidera.
Međutim, Dragana Mitrović naglašava kako od eventualnog skupa ne bi trebalo očekivati ništa preterano.
„Jako je kratko vreme do tada. Prvo, neizvesno je da li će do sastanka uopšte doći. On bi pre imao nekakav protokolarni karakter i nosio bi poruku dobre volje i želje da trojica čelnika odgovorno postupaju. Ali, da bi zaključci i sporazumi bili doneti, to se mora unapred, pažljivo pripremati. Ne mislim da među njima postoji takva komunikacija i da oni na isti način vide kako treba rešavati globalna pitanja“, ističe ona.
Konceptualne razlike između velikih sila
Prema njenim rečima, ključna prepreka za stvaranje nekog novog modela odlučivanja je različito viđenje međunarodnog poretka – Amerika je sklona unilateralizmu, od koga neće odustati dok god ima vojnu i ekonomsku moć koja takav koncept podupire; Rusija i Kina, pak, teže ka multipolarnosti i zajedničkom odlučivanju, odbijaju ideje o upravljanju svetom iz tri tačke. Njihove pozicije su suštinski drugačije od pozicije Amerike i američkog predsednika.
Zbog toga bi eventualni susret bio značajan kao mogućnost za razgovor, ali ne nužno i kao početak novog sistema globalnog upravljanja. U svakom slučaju, ako do njega dođe, trebalo bi ga pozdraviti, kaže Dragana Mitrović.
Zbog razlika u konceptima i viđenju globalne budućnosti između, sa jedne strane Vašingtona, a sa druge Moskve i Pekinga, nije moguć novi „koncert velikih sila“. Tramp je, tokom svoje posete Kini tako nešto već ponudio Siju – format G2, ali kineski predsednik je tu ponudu odbio.
Kinesko odbijanje Trampovog predloga povezano je sa širim pogledom Pekinga na međunarodne odnose i globalno upravljanje.
„Si je odbio da uopšte razmišlja na takav način o globalnom upravljanju. Znamo za njegove inicijative koje treba da doprinesu unapređenju globalnog upravljanja kroz Ujedinjene nacije i kroz platforme multipolarnosti, a sada smo tako nešto mogli da čujemo i na ŠOS-u, gde se takvom stavu pridružio i ruski predsednik, što ne znači da njih trojica ne bi mogli da razgovaraju o tačkama od posebnog interesa za čitav svet, da o njima razmenjuju mišljenja, pokazuju dobru volju, da se kroz dijalog i konsultacije njihovi odnosi održavaju“, smatra Dragana Mitrović.
Upravo se u razlici između saradnje velikih sila i zajedničkog upravljanja svetom nalazi jedna od najvažnijih poruka eventualnog sastanka, dodaje ona.
Sve više država staje uz Rusiju i Kinu
Rusija i Kina mogu da sarađuju sa SAD i da sa Vašingtonom razgovaraju o pitanjima od globalnog značaja, ali to, prema oceni Mitrovićeve, ne znači da prihvataju model u kojem bi tri države odlučivale o sudbini ostatka sveta.
Sa druge strane, dok su pozicije Rusije i Kine sve više prihvaćene u ostatku sveta, pozicija SAD je sve usamljenija – to je važan kapital koji imaju Moskva i Peking. Ali, razlika između SAD i Rusije i Kine nije samo u ovome – ona se odnosi i na različito shvatanje promena u svetu. Sad nisu u stanju da shvate da se svet menja i da bi svoju ulogu u njemu trebalo da prilagode; naprotiv, u Vašingtonu se smatra da oni smatraju da oni moraju da imaju odlučujuću ulogu u tome kako se svet menja.
Mitrovićeva kao najvažniji mogući rezultat eventualnog sastanka izdvaja samu činjenicu da bi lideri tri velike sile pokazali spremnost za direktan razgovor da imaju dobru volju da se sretnu, kao i da podržavaju formate kao što je APEK i druge formate globalnog upravljanja. Kao primer navodi i G20, odnosno pitanje učešća Rusije na međunarodnim forumima – Tramp je pozvao predstavnike Rusije na samit G20 u Majamiju, što je, zaključuje Dragana Mitrović, pozitivna poruka.
Pogledajte i:
