Svesrpska kuća koja je našla najbolju formulu - ostati isti, a menjati se
© Sputnik / Bojana Stojadinović
Pratite nas
Ostati isti, a menjati se – to je najbolja formula. Čovek može da stiče potpuno nova znanja, da se suočava s pitanjima o kojima ranije nije razmišljao, a da i dalje bude ono što jeste. Isto to važi i za ustanove, koje treba stalno da šire svoju delatnost, držeći se pritom svoje osnovne misije, kaže za Sputnjik predsednik Matice srpske Dragan Stanić.
Matica i celina srpskog kulturnog prostora
Naša najstarija kulturna, književna i naučna institucija ove godine obeležava dva veka postojanja, a za doprinos srpskoj kulturi nedavno joj je u Herceg Novom dodeljeno priznanje „Ćiriličnik“.
„Matica srpska je u svojoj dugoj i slavnoj istoriji dobila niz visokih priznanja, u različitim društvenim sistemima. Toj zbirci odličja pribraja se i 'Ćiriličnik', kojim 'Trg od ćirilice' u Herceg Novom iskazuje neizmernu zahvalnost za sve što je Matica srpska učinila i čini za srpski narod i kulturu“, naveo je u obrazloženju žiri u kojem su bili Želidrag Nikčević, Radomir Uljarević, Milica Kralj, Budimir Aleksić i Budimir Dubak.
Prema rečima Dragana Stanića, priznanje „Ćiriličnik“ za Maticu srpsku ima posebnu težinu upravo zbog mesta iz kojeg dolazi.
„Matica srpska je od samog početka, bez obzira na to što je formirana u Habzburškom carstvu, uvek posmatrala celinu srpskog kulturnog prostora. Ona nikada nije bila regionalna ustanova, nego je bila svesrpska, i to s još širim vidicima, sveslovenskim i svetskim“, kaže Dragan Stanić.
O takvom odnosu prema prostoru srpske kulture, kako kaže naš sagovornik, svedoči i stih Lukijana Mušickog koji je svojevremeno stajao na stranicama „Letopisa Matice srpske“: „Sve od Pešte, daž do Černe Gore“.
„Za nas je, dakle, srpska kultura ona koja postoji svugde gde ima ljudi kojima je stalo do srpske kulture. To mogu biti Srbi, mogu biti pripadnici drugih naroda koji poštuju srpsku kulturu, ili čak učestvuju u građenju srpskih kulturnih vrednosti. Matica sve te ljude želi da drži na okupu u jednoj lepoj sabornosti, koja obećava ne samo prošlost i sadašnjost, nego i budućnost“, kaže Stanić.
Od kulturne ustanove do čuvara identiteta
Matica srpska je osnovana 1826. godine u Pešti, u vremenu kada Srbi nisu imali svoju državu, niti institucionalnu zaštitu. Ta istorijska okolnost je, prema rečima Dragana Stanića, u velikoj meri odredila i razumevanje onoga što je Matica srpska bila na početku, ali i onoga što je ostala do danas.
„Godine 1826. u Pešti su sedmorica osnivača smislila formulu o tome kako da Srbi najzad dobiju kulturnu ustanovu koja bi mogla sistematski da brine upravo o srpskoj kulturi i da na taj način doprinese procesu emancipacije i obezbeđivanju dostojanstvenog opstanka srpskog naroda na čitavom evropskom prostoru“, kaže Dragan Stanić.
Uz Srpsku pravoslavnu crkvu kao „okosnicu opstanka srpskog naroda gde god da je živeo“, Matica srpska je, kako napominje naš sagovornik, od početka povezivala svoju misiju s kulturnim nasleđem, a njeni ciljevi su, uprkos svim istorijskim promenama, ostali isti.
„Prvi cilj je rad na pitanjima identiteta srpske kulture i srpskog naroda, drugi je negovanje slovenskog zajedništva i bliskosti slovenskih naroda, dok je treći upoznavanje evropskog i planetarnog sveta i pronalaženja mesta Srbije i drugih slovenskih naroda u njemu“, navodi naš sagovornik.
Sabornost iznad političkih podela
U obrazloženju za dodelu priznanja „Ćiriličnik“ Matici srpskoj posebno je naglašen duh sabornosti, o kojem svedoči i činjenica da su među njenim članovima bila predstavnici Obrenovića, Karađorđevića, Petrovića Njegoša.
Dragan Stanić ističe da je duh sabornosti jedan od najvažnijih zadataka Matice srpske, koji je ona ispunjavala kroz istoriju.
„Sami osnivači Matice srpske bili su ljudi koji su se mahom bavili trgovinom. Od sedmorice osnivača u prvom krugu, 1826. godine, šestorica su bili trgovci. Samo jedan među njima, Jovan Hadžić, u književnosti poznat pod pseudonimom Miloš Svetić, bio je pisac, književnik, prevodilac, advokat, pravnik i zakonodavac. I to je bila sabornost koja je okupljala ljude koji umeju da proizvedu materijalna dobra i ljude koji znaju da proizvedu duhovna, kulturna dobra“, napominje naš sagovornik.
Drugi vid sabornosti, prema njegovim rečima, jeste to što su u Matici srpskoj uvek bili prisutni ljudi različitih političkih, ideoloških i idejnih opredeljenja.
„U tom smislu u Matici srpskoj postoji stav koji je bio definisan još u 19. veku, a to je da svoje partijske kapute ostavimo na ulazu, a da onda uđemo čiste duše i s opredeljenjem koje je vezano upravo za pitanja koja nadilaze naša trenutna politička, partijska ili ideološka opredeljenja. Ako me pitate da li je to moguće ostvariti i danas, ja sam apsolutno uveren da jeste“, naglašava predsednik Matice srpske.
Letopis kao nit kontinuiteta
Jedan od najvažnijih stubova kontinuiteta kulturne misije ove ustanove, kako napominje Dragan Stanić, jeste „Letopis Matice srpske“, časopis koji je pokrenut prvo pod nazivom „Serbska letopis“.
„Naš 'Letopis Matice srpske'“ izlazi, s najavom, od 1823. godine, a prvi broj je objavljen 1824. Traje praktično do dana današnjeg, gotovo neprekinuto. Imao je samo prekide koji su bili nametnuti spolja i dolazili spolja, od intervencije ugarske administracije sredinom 19. veka, preko revolucije 1848-1849. godine, do dva svetska rata. Ipak, izvan tih okolnosti „Letopis“ je izlazio kao jedan od najdugovečnijih književno-naučnih časopisa“, kaže Stanić.
Prema njegovim rečima, upravo su književnost, odnosno knjiga i pisana kultura, i dalje jedan od ključnih načina čuvanja i prenošenja znanja, uprkos velikoj promeni koju je donelo digitalno doba.
„Danas živimo u vremenu elektronske knjige. Nove generacije više vole da gledaju knjige preko ekrana, nego da ih čitaju, ne vole mnogo ni da čitaju u kontinuitetu, kako se to činilo u prošlosti. Brzina informisanja se mnogo povećala u našem vremenu. Ipak, promena načina na koji dolazimo do informacija ne menja osnovni zadatak kulture: da kroz književnost, jezik, umetnost, nauku, filozofiju, religiju pokušava da razume čoveka i svet u kojem živi“, kaže Stanić.
„Ostati isti, a menjati se“
Prema rečima Dragana Stanića, pred Maticom srpskom danas stoji i pitanje kako istovremeno čuvati nasleđe i odgovarati na nove izazove, a za to, kako navodi, postoji jednostavna formula: „Ostati isti, a menjati se“.
„To ne znači odustajanje od sopstvenih temelja, već spremnost da se nova saznanja i novi fenomeni sagledavaju iz perspektive vrednosti koje su se pokazale kao trajne. Jedan od primera je veštačka inteligencija. Matica je organizovala razgovore i objavila zbornik u kojem su se susreli naučnici koji se neposredno bave veštačkom inteligencijom i ljudi koji razmatraju njene etičke i duhovne posledice. Upravo u suočavanju onoga što je promenljivo, što je novo, s ovim večnim pitanjima vidim smisao našeg opstanka“, kaže Stanić.
