https://lat.sputnikportal.rs/20260905/referendum-na-islandu-i-duga-senka-kremlja-zasto-bogati-kazu-ne-evropskoj-uniji-video-1203053046.html

Referendum na Islandu i „duga senka Kremlja“: Zašto bogati kažu „ne“ Evropskoj uniji /video/

Referendum na Islandu i „duga senka Kremlja“: Zašto bogati kažu „ne“ Evropskoj uniji /video/

Sputnik Srbija

Islanđani su na referendumu prošle subote odbili neodoljivu ponudu Evropske unije: postanite naši članovi da bismo vam oduzeli pravo glasa, jer se na to svodi... 05.09.2026, Sputnik Srbija

2026-09-05T22:30+0200

2026-09-05T22:30+0200

2026-09-05T22:30+0200

svet

svet

svet – politika

island

evropska unija (eu)

komentari i analitika

novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/04/1203053342_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_92b45ee7e3e00af3225bfb60728c78cb.jpg

Što će reći da možda i nije iznenađenje što je nastavljen proces evropskih dezintegracija umesto integracija, jer je nakon poslednje zabeležene činjenice u tom pogledu – izlaska Velike Britanije iz unije – sad usledilo i „ne“ na referendumu na Islandu.Obespokovajuće „ne, hvala”Ne žele Islanđani čak ni da razgovaraju – pregovaraju – o eventualnom ulasku u Evropsku uniju u dovoljnom procentu od 52,8 protiv prema 47,2 odsto za nastavak pregovora koji su prekinuti 2013. godine.Referendumska izlaznost bila je izuzetna – 82,5 odsto – i više nego dovoljna da posvedoči o značaju koji je referendum imao i za Islanđane, a ne samo za Evropsku uniju kojoj je očajnički bila potrebna potvrda njenog značaja i atraktivnosti. Umesto toga, kako komentariše magazin „Ekonomist“, „mimo očekivanja (…) proširenje Evropske unije naletelo je na islandski greben“, a islandsko „'ne, hvala’ je prilično obespokojavajuće za klub koji je navikao da ga drugi pitaju koliko brzo mogu da mu se priključe”. Glasanje na Islandu – zemlji koja je 7. na svetu po nominalnom BDP-u po glavi stanovnika – predstavlja podsetnik, beleži „Ekonomist“, „da bogati potencijalni članovi EU, kao što su Švajcarska i Norveška, nimalo ne žure da se priključe“. Dok su svi kojima se žuri „siromašni, uglavnom politički disfunkcionalni a jedan od kandidata je i u ratu“.„Brisel je razočaran, jer je bio željan da primi bogatog novog člana“, komentariše na istom tragu i liberalni londonski „Gardijan“.Kampanja strahaIako je Evropska unija najveći trgovinski partner Islanda – dve trećine izvoza i gotovo 50 odsto uvoza – Islanđani nisu u dovoljnoj meri naseli na kampanju straha od Donalda Trampa koju su raspirivale Evropska unija i njene pristalice uz obrazloženje da bi (navodi „Gardijan“) „evropska solidarnost pružila veću zaštitu Islandu ako bi mu Tramp ikad zapretio“ kao Grenlandu; sve i ako Tramp uistinu jeste pobrkao Grenland i Island u govoru u Davosu ovog januara (premda je Bela kuća potom objasnila da je Grenland u napisanom govoru opisan kao „komad leda“ – piece of ice – pa je to nekako ispalo Island).Štaviše, kako se dodaje u „Gardijanovoj“ analizi, „kampanja za EU“ – kojoj je raspirivanje straha, izgleda, bila najbolja ponuda – „dokazivala je da bi pristupanje Evropskoj uniji Islandu ponudilo bolju zaštitu usled ratova u Ukrajini“, udaljenoj, inače, 3.500 kilometara od Islanda, „i na Bliskom istoku“. Pri čemu je Island od Irana udaljen nešto manje od 6.000 kilometara, dok iranske rakete najdaljeg dometa mogu da dosegnu tek 4.000 kilometara. Čudo da se istom prilikom nisu setili i Severne Koreje.Suverenitet i nacionalni identitetU kudikamo ozbiljnijem tonu, „Gardijan“ ukazuje i da su, umesto navedenih besmislica, centralne teme kampanje protiv EU integracija bila pitanja suvereniteta i ribarenja, pri čemu se priznaje i da su ribarenje, kao i zemljoradnja, „neraskidivo povezani s nacionalnim identitetom“. A Evropskoj uniji nije pomogla ni iskazana spremnost da napravi kompromise oko ulova ribe, jer Islanđani nisu bili spremni na kompromis oko suvereniteta. „Mnogi moji prijatelji kažu da se plaše Evropske unije“, citira „Gardijan“ jednog njenog zagovornika; sasvim razložno, imajući u vidu pomenutu inicijativu 11 članica EU da se ukine pravo veta kako bi se sprečile „opstrukcije“ u spoljnoj politici koju diktira Kaja Kalas.U skladu s Kajom Kalas, islandska ministarka spoljnih poslova Porgerdur Katrin Gunarsdotir – pobornica EU integracija – upozoravala je na dezinformacije i spoljno mešanje. Predvidljivo, nije prošlo mnogo pre nego što se rimski list „Republika“ oglasio tvrdnjom da se „duga senka Kremlja nadvila nad islandski referendum“.Raspakivanje crnogorskog paketaIpak, nemački šef diplomatije Johan Vadeful uspeo je da uoči da bi Evropska unija morala da postane atraktivnija, pogotovo u ekonomskom smislu, no pitanje je kako kad, povrh svega, tamo i inflacija ponovo raste – 3,3 odsto u avgustu – te se najavljuje i dodatni rast kamata na već postojeći rast kamata na dug kakav nije zabeležen u poslednjih 20 do 30 godina širom Kolektivnog zapada, dovodeći sistem nadomak nove dužničke krize. Dok predsednica Evropske komisije najavljuje da će, zarad oživljavanja ekonomije, posegnuti za štednim ulozima građana Evropske unije koji su, kaže, sad „beskorisni na računima“. Tako je, inače, počelo i kod nas prilikom raspada Jugoslavije pa se završilo kao stara devizna štednja…A ishod referenduma na Islandu neminovno će se odraziti i na EU ambicije zemalja bivše Jugoslavije i okoline. „Politiko“ je, naime, još ranije otkrio plan da se kandidature Islanda i Crne Gore uvežu u jedan paket, kako bi se siromašna Crna Gora uvalila uz bogati Island, pa bi se o njima glasalo zajedno, a ne ponaosob. Sad od toga nema ništa.Zašto su Islanđani rekli „ne“ Evropskoj uniji? Zašto je Evropska unija izgubila svoju privlačnu moć? I kako će referendum na Islandu uticati na EU integracije Zapadnog Balkana?O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili diplomata Zoran Milivojević i politikolog i narodni poslanik Aleksandar Pavić.

island

2026

Vesti

sr_RS

svet, svet – politika, island, evropska unija (eu), komentari i analitika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem