https://lat.sputnikportal.rs/20260905/panika-u-nemackoj-moze-li-vec-sutra-da-se-prevrne-mercov-camac-video-1203035846.html
Panika u Nemačkoj: Može li već sutra da se prevrne Mercov čamac /video/
Panika u Nemačkoj: Može li već sutra da se prevrne Mercov čamac /video/
Sputnik Srbija
Nervozni potezi koje u poslednje vreme vuče nemačka vlast na čelu s kancelarom Fridrihom Mercom znak su panike jer joj se “ljulja čamac” zbog jačanja opozicionih... 05.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-05T17:00+0200
2026-09-05T17:00+0200
2026-09-05T17:00+0200
svet
svet
svet – politika
svet sa sputnjikom
nemačka
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/04/1203036345_0:126:3072:1854_1920x0_80_0_0_03d789661ef9ac9eb98f132dea6fb506.jpg
Nakon neracionalne podrške Ukrajini poslednji u nizu koraka Mercove vlade štetnih po Nemačku je odluka o zatvaranju Ruskog doma i ruskog konzulata u Bonu pod izgovorom da je Rusija odgovorna za incidente sa dronovima u Lajpcigu.Mejnstrim mediji u međuvremenu forsiraju zastrašivanje publike AfD-om čiji rejting raste. Ankete pred izbore u pokrajini Saksonija-Anhalt, koji se održavaju u nedelju, govore da AfD uživa podršku između 40 i 43 odsto birača, što znači da ima šanse i da formira pokrajinsku vladu.Slede izbori za Berlin i u pokrajini Maklenburg-Srednja Pomeranija gde su pozicije AfD takođe veoma snažne mada ni približno toliko kao u Saksoniji-Anhaltu. Pojedini zapadni mediji, međutim, zvone na uzbunu i tvrde da bi dobri rezultati AfD-a mogli da utiču ne samo na Nemačku, nego i na Evropu i čitav svet.AfD ljulja Mercov čamacKako kaže novinar Slavoljub Kačarević, pojava AfD-a i sva popularnost koju uživa, služi pre svega, da se ljulja čamac.Stranke koje decenijama drže vlast u Nemačkoj, ističe Kačarević, sada su učinile život ljudi nepodnošljivim.“I na domaćoj i na međunarodnoj sceni ta politika ne liči ni na šta. I naravno da njihova javnost na to reaguje. Nije tu u pitanju samo Nemačka - razne stvari kreću se na gore i razne stranke su se izređale u ovim ili onim koalicijama na vlasti i pokazale da nemaju prave odgovore ili da nemaju odgovore uopšte. To je sad došlo dotle da Nemačku vode ljudi koji otvoreno pozivaju na rat i to, ni manje ni više, sa Rusijom. Onda gase simbole nemačke industrije i otvaraju fabrike nekih dronova, tenkova, što sigurno kod ozbiljnih ljudi u Nemačkoj izaziva raspoloženje koje sugerišu i ankete”, objašnjava naš sagovornik.Mnogo zavisi od postizborne kombinatorikePolitikolog Nikola Perišić ističe da, iako AfD ima snažnu podršku u Saksoniji-Anhaltu, mnogo zavisi od postizborne kombinatorike.Ipak, kako napominje, ono što najviše utiče na rast popularnosti AfD je nesumnjivo kriza u Nemačkoj koja je, između ostalog, proizvod visokih izdataka koje Nemačka ima u vezi sa podrškom Ukrajini gde prednjači među evropskim državama. Posledica je da su određene stavke u budžetu morale da se smanje, pre svega socijalna davanja i subvencije.“Vidimo da je sadašnji kancelar Merc takođe veoma nepopularan, čak više i od prethodnog Olafa Šolca.”Međutim, prema rečima Perišića, dosadašnja iskustva iz Evrope pokazuju ne samo da se protiv neke populističke stranke podiže “sanitarni kordon”, nego i da njena eventualna pobeda ne znači da će ona moći da sprovede svoje političke ideje i programe: Đorđa Meloni u Italiji je i te kako imala vrlo radikalne stavove tokom kampanja, a sada je jedna od najvećih zagovornica i NATO, i evropskih integracija a gotovo ništa nije sprovela iz programa koji je promovisala u kampanji.Kriza obrušila rejtingNa pitanje šta je izazvalo toliki pad sistemskih stranaka u Nemačkoj i zašto se čak tvrdi da pojava Merca ima toksični uticaj na kampanju CDU, Kačarević slikovito primećuje da lošem fudbaleru kažu da izađe iz tima da bi se pojačala igra.“Prilično je verovatno da će smeniti Merca s mesta lidera stranke, ali to neće rešiti problem. Jer taj problem ne može da se reši ni lako, ni brzo, on je sistemski. Vladajuće evropske elite nemaju odgovor za ovo što se dešava, pogotovo kad se stvari ovako komplikuju, da u isto vrijeme ide sukob NATO-a sa Rusijom u Evropi i poplava kineske konkurencije koja će vrlo brzo da ih sustigne, možda za godinu, dve, i na privrednom, pa i na finansijkom planu, što će sve potpuno da izvuče tepih ispod nogu vladajućih struktura u Evropi. Nije važno u kojim su strankama. Oni za sada ne nalaze rešenje. Mi smo gledali neku vrstu metastaze evropske kulture poslednjih godina i decenija koja je kulminirala u poslednje vreme kroz potpuno pražnjenje od bilo kakvog duha sa jednom vrstom nekog modernog sekularizma, ateizma, dakle uništavanja svake veze sa tradicijom, bilo da su pitanju religija, porodica ili narodni običaji.”Krugovi i partije koji su vladali više decenija tako su nisko pali, kaže Kačarević, da su otvorili prostor za antirežimske stranke.“To vidimo i po rejtingu AfD-a, da raste, naročito kako se zaoštrava kriza u Evropi koja je neka vrsta nove krize kapitalizma, ali i kriza potencijalnog rata u vezi sa ukrajinskim ratištem, iscrpljivanja zemlje odricanjem od jeftine energije, davanjem ogromnih sredstava za migrante… Platili smo Severni tok, oni ga minirali, a mi maltene aplaudiramo. Zašto plaćamo tako skup gas, tako skupu struju, to su stvari na koje ove vlasti nemaju nikakav odgovor ili imaju loše odgovore, a što je najcrnje za njih, oni ne uspevaju da se iz toga izvuku.”Pozitivan stav AfD-a prema RusijiNa pitanje da li je pozitivan stav AfD-a prema Rusiji, a negativan prema Ukrajini jedan od razloga što su se na tu stranku obrušili u Evropi, on navodi da iza pokušaja da se umanji njen značaj pa čak i predloga da se zabrani stoji to što se ona deklariše kao “stranka protiv”.“Naravno da je jasno i glasačima da ne mogu da ukinu evro, što AfD najavljuje u kampanji, pogotovo ne sutra ili ove godine. Pogotovo ne sa nivoa jedne od najmanjih i najmalobrojnijih pokrajina kakva je Saksonija. Ali kada izlazi neki političar i kaže, glasajte za mene, ja ću da budem protiv evra, ja ću da budem za mir sa Rusima, ja ću da zaustavim migrante, ja ću da prebacim pare u škole, to je nešto što publika voli da čuje. S druge strane, to je nešto čime se jedna politička grupa ili snaga legitimiše,” zaključuje naš sagovornik.
nemačka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
svet, svet – politika, svet sa sputnjikom, nemačka, analize i mišljenja
svet, svet – politika, svet sa sputnjikom, nemačka, analize i mišljenja
Panika u Nemačkoj: Može li već sutra da se prevrne Mercov čamac /video/
Nervozni potezi koje u poslednje vreme vuče nemačka vlast na čelu s kancelarom Fridrihom Mercom znak su panike jer joj se “ljulja čamac” zbog jačanja opozicionih opcija, pre svega Alternative za Nemačku, pred sutrašnji početak pokrajinskih izbora, saglasni su sagovornici Sputnjika.
Nakon neracionalne podrške Ukrajini poslednji u nizu koraka Mercove vlade štetnih po Nemačku je odluka o zatvaranju Ruskog doma i ruskog konzulata u Bonu pod izgovorom da je Rusija odgovorna za incidente sa dronovima u Lajpcigu.
Mejnstrim mediji u međuvremenu forsiraju zastrašivanje publike AfD-om čiji rejting raste. Ankete pred izbore u pokrajini Saksonija-Anhalt, koji se održavaju u nedelju, govore da AfD uživa podršku između 40 i 43 odsto birača, što znači da ima šanse i da formira pokrajinsku vladu.
Slede izbori za Berlin i u pokrajini Maklenburg-Srednja Pomeranija gde su pozicije AfD takođe veoma snažne mada ni približno toliko kao u Saksoniji-Anhaltu. Pojedini zapadni mediji, međutim, zvone na uzbunu i tvrde da bi dobri rezultati AfD-a mogli da utiču ne samo na Nemačku, nego i na Evropu i čitav svet.
Kako kaže novinar Slavoljub Kačarević, pojava AfD-a i sva popularnost koju uživa, služi pre svega, da se ljulja čamac.
„Nemački establišment i država do juče su bili oličenje evropskog kapitalizma najvišeg ranga, država blagostanja i čak je u svemu tome bilo mnogo istine. Ljudi su živeli do pre 30 godina u takvoj zemlji. A onda su to počeli da gube. Neki su to primećivali odmah, neki kasnije. Danas smo došli do kritične mase.”
Stranke koje decenijama drže vlast u Nemačkoj, ističe Kačarević, sada su učinile život ljudi nepodnošljivim.
“I na domaćoj i na međunarodnoj sceni ta politika ne liči ni na šta. I naravno da njihova javnost na to reaguje. Nije tu u pitanju samo Nemačka - razne stvari kreću se na gore i razne stranke su se izređale u ovim ili onim koalicijama na vlasti i pokazale da nemaju prave odgovore ili da nemaju odgovore uopšte. To je sad došlo dotle da Nemačku vode ljudi koji otvoreno pozivaju na rat i to, ni manje ni više, sa Rusijom. Onda gase simbole nemačke industrije i otvaraju fabrike nekih dronova, tenkova, što sigurno kod ozbiljnih ljudi u Nemačkoj izaziva raspoloženje koje sugerišu i ankete”, objašnjava naš sagovornik.
Mnogo zavisi od postizborne kombinatorike
Politikolog Nikola Perišić ističe da, iako AfD ima snažnu podršku u Saksoniji-Anhaltu, mnogo zavisi od postizborne kombinatorike.
„To smo mogli da vidimo najbolje na parlamentarnim izborima u Nemačkoj gde je Alternativa za Nemačku osvojila najveći broj glasova, kada pogledate stranke koje su učesovale na izborima, ali nije uspela da bude deo vladajuće većine. To je možda i greška tradicionalnih političkih opcija u Nemačkoj, pre svega CDU i socijaldemokrata jer bi integracijom AfD u okviru vlasti i na nivou čitave države, i u određenim pokrajinama moguće zaustavile rast koji ta partija ima unutar biračkog tela. Jer oni nastupaju najčešće sa opozicionog spektra gde je mnogo lakše komunicirati sa biračima“, obrazlaže politikolog.
Ipak, kako napominje, ono što najviše utiče na rast popularnosti AfD je nesumnjivo kriza u Nemačkoj koja je, između ostalog, proizvod visokih izdataka koje Nemačka ima u vezi sa podrškom Ukrajini gde prednjači među evropskim državama. Posledica je da su određene stavke u budžetu morale da se smanje, pre svega socijalna davanja i subvencije.
“Vidimo da je sadašnji kancelar Merc takođe veoma nepopularan, čak više i od prethodnog Olafa Šolca.”
Međutim, prema rečima Perišića, dosadašnja iskustva iz Evrope pokazuju ne samo da se protiv neke populističke stranke podiže “sanitarni kordon”, nego i da njena eventualna pobeda ne znači da će ona moći da sprovede svoje političke ideje i programe: Đorđa Meloni u Italiji je i te kako imala vrlo radikalne stavove tokom kampanja, a sada je jedna od najvećih zagovornica i NATO, i evropskih integracija a gotovo ništa nije sprovela iz programa koji je promovisala u kampanji.
Na pitanje šta je izazvalo toliki pad sistemskih stranaka u Nemačkoj i zašto se čak tvrdi da pojava Merca ima toksični uticaj na kampanju CDU, Kačarević slikovito primećuje da lošem fudbaleru kažu da izađe iz tima da bi se pojačala igra.
“Prilično je verovatno da će smeniti Merca s mesta lidera stranke, ali to neće rešiti problem. Jer taj problem ne može da se reši ni lako, ni brzo, on je sistemski. Vladajuće evropske elite nemaju odgovor za ovo što se dešava, pogotovo kad se stvari ovako komplikuju, da u isto vrijeme ide sukob NATO-a sa Rusijom u Evropi i poplava kineske konkurencije koja će vrlo brzo da ih sustigne, možda za godinu, dve, i na privrednom, pa i na finansijkom planu, što će sve potpuno da izvuče tepih ispod nogu vladajućih struktura u Evropi. Nije važno u kojim su strankama. Oni za sada ne nalaze rešenje. Mi smo gledali neku vrstu metastaze evropske kulture poslednjih godina i decenija koja je kulminirala u poslednje vreme kroz potpuno pražnjenje od bilo kakvog duha sa jednom vrstom nekog modernog sekularizma, ateizma, dakle uništavanja svake veze sa tradicijom, bilo da su pitanju religija, porodica ili narodni običaji.”
Krugovi i partije koji su vladali više decenija tako su nisko pali, kaže Kačarević, da su otvorili prostor za antirežimske stranke.
“To vidimo i po rejtingu AfD-a, da raste, naročito kako se zaoštrava kriza u Evropi koja je neka vrsta nove krize kapitalizma, ali i kriza potencijalnog rata u vezi sa ukrajinskim ratištem, iscrpljivanja zemlje odricanjem od jeftine energije, davanjem ogromnih sredstava za migrante… Platili smo Severni tok, oni ga minirali, a mi maltene aplaudiramo. Zašto plaćamo tako skup gas, tako skupu struju, to su stvari na koje ove vlasti nemaju nikakav odgovor ili imaju loše odgovore, a što je najcrnje za njih, oni ne uspevaju da se iz toga izvuku.”
Pozitivan stav AfD-a prema Rusiji
Na pitanje da li je pozitivan stav AfD-a prema Rusiji, a negativan prema Ukrajini jedan od razloga što su se na tu stranku obrušili u Evropi, on navodi da iza pokušaja da se umanji njen značaj pa čak i predloga da se zabrani stoji to što se ona deklariše kao “stranka protiv”.
“Naravno da je jasno i glasačima da ne mogu da ukinu evro, što AfD najavljuje u kampanji, pogotovo ne sutra ili ove godine. Pogotovo ne sa nivoa jedne od najmanjih i najmalobrojnijih pokrajina kakva je Saksonija. Ali kada izlazi neki političar i kaže, glasajte za mene, ja ću da budem protiv evra, ja ću da budem za mir sa Rusima, ja ću da zaustavim migrante, ja ću da prebacim pare u škole, to je nešto što publika voli da čuje. S druge strane, to je nešto čime se jedna politička grupa ili snaga legitimiše,” zaključuje naš sagovornik.
